уторак, 10.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:58

Нови олимпијски циљ: надмашити Рио у Токију

То после осам медаља освојених на XXXI летњим олимпијским играма неће бити нимало лако будућим олимпијцима, спортским савезима, Олимпијском комитету Србије, ни држави
Аутор: Живко Баљкаспонедељак, 22.08.2016. у 22:15
Мозаик тријумфа склопљен је у Рију: ватерполисти са златном олимпијском медаљом (Фото Н. Неговановић)

Од нашег извештача

Рио – Две златне, четири сребрне и две бронзане медаље однели су српски олимпијци из Рија са Игара XXXI олимпијаде модерног доба, које су први пут одржане на тлу Јужне Америке, у Рио де Жанеиру, медаљу више него на прва два наступа под заставом Србије од њене нове самосталности заједно – три одличја освојена су у Пекингу 2008. и четири у Лондону 2012.

То је уједно најбољи учинак од 1988. и последњег заједничког наступа олимпијског тима СФРЈ… Ове чињенице боље дефинишу оно што су српски спортисти у индивидуалним и екипним спортовима учинили на најзначајнијим светском такмичењу на којем се одувек кроз успехе и медаље мере не само спортисти, већ и државе, политички системи, владајући режими…

Српски мајстори игре под обручима поново су великим словима уписани на кошаркашкој карти света (Фото Н. Неговановић)

И, то није све. Уз имена наших освајача олимпијских медаља, која су већ добро позната свим љубитељима спорта у Србији, на листу успеха остварених у Рију који би могли да одиграју драгоцену улогу у даљем развоју нашег спорта, морају се уврстити и следеће чињенице: атлетика је после 60 година освојила олимпијску медаљу; рвање и кајак су после 32 године освојили нове олимпијске медаље; кошаркашице су први пут наступиле на олимпијским играма од 1988. и одмах стигле до бронзане медаље; кошаркаши су први пут учествовали на играма под заставом Србије и стигли до финала; одбојкашице су исти успех остварили у трећем узастопном наступу на олимпијском турниру; ватерполисти су први пут од 1988. постали олимпијски шампиони после серије бронзаних медаља и сребра; теквондо је на другом учешћу освојио другу олимпијску медаљу...

Нико, ни један тренер, ни члан наше олимпијске мисије није имао примедбу на залагање неког од 103 олимпијца Србије, који су наступили у 14 спортова. То што су неки остварили резултате и пласмане испод својих објективних могућности, то је – спорт. То се дешава на великим такмичењима и другима, а не само нашим спортистима, а олимпијске игре као највеће спортско такмичење доносе посебан притисак на сваког олимпијца, појачавају жељу за успехом, али и страх од пораза и неуспеха.

То је, најкраће речено, оно што су остварили наши освајачи олимпијских медаља, а о њиховим победама над европским, светским и олимпијским шампионима било је довољно речи у извештајима из Рија протеклих 16 дана, такође и о поразима, као и о учинку оних спортиста који нису успели да на овим играма остваре своје олимпијске снове.

„Резултати наших спортиста заслужују поштовање” рекао је председник Олимпијског комитета Србије Владе Дивац, а то се односи и на успешне и неуспешне. Нико, ни један тренер, ни члан наше олимпијске мисије није имао примедбу на залагање неког од 103 олимпијца Србије, који су наступили у 14 спортова. То што су неки остварили резултате и пласмане испод својих објективних могућности, то је – спорт. То се дешава на великим такмичењима и другима, а не само нашим спортистима, а олимпијске игре као највеће спортско такмичење доносе посебан притисак на сваког олимпијца, појачавају жељу за успехом, али и страх од пораза и неуспеха. Најбољи су изложени највећем притиску. Томе доприносе и „захтеви јавности” и спортских функционера, а ових последњих у случају наших олимпијаца, мора се истаћи, није било.

Нови по нос Србије: сребрне одбојкашице задивиле су све својим умећем (Фото Н. Неговановић)

Као мантра понављан је став „дајте све од себе” лансиран из Олимпијског комитета Србије уочи уласка у олимпијску годину и наши спортисти су давали све од себе. То, наравно, већину није могло да одведе до олимпијског постоља, али неки сјајни спортисти који су се кандидовали за олимпијска одличја својим резултатима и победама на великим турнирима, континенталним и светским шампионатима и куповима нису успели да изборе олимпијска одличја, па ни да стигну до завршнице такмичења, јер баш тог, одлучујућег дана нису имали „свој дан”, јер им је недостајало само мало среће да промене своју олимпијску судбину.

Атлетика је после 60 година освојила олимпијску медаљу; рвање и кајак су после 32 године освојили нове олимпијске медаље; кошаркашице су први пут наступиле на олимпијским играма од 1988. и одмах стигле до бронзане медаље; кошаркаши су први пут учествовали на играма под заставом Србије и стигли до финала; одбојкашице су исти успех остварили у трећем узастопном наступу на олимпијском турниру; ватерполисти су први пут од 1988. постали олимпијски шампиони после серије бронзаних медаља и сребра; теквондо је на другом учешћу освојио другу олимпијску медаљу...

Најуочљивија „лоша срећа”, могло би се рећи чак колективна, пратила је наше стрелце из дисциплине у дисциплину. Ни водећи на светским ранг-листама, ни победници светских купова и освајачи кристалних глобуса, ни шампиони Европе нису успевали да понове резултате које редовно „убијају” на домаћим и међународним такмичењима, а често им је за преокрет и пласман у финале недостајао погодак само за „длаку” бољи. Или, као у кајаку – три хиљадита дела секунде!

Историјски успех: кошаркашице Србије освојиле су бронзану медаљу златног сјаја (Фото Н. Неговановић)

 

О свему томе требало би да се разговара у Србији пре него што спортски савези у олимпијским спортовима направе планове за нови олимпијски циклус и доставе их Олимпијском комитету Србије и Министарству омладине и спорта на усвајање. Анализираће се сваки пласман, свачији учинак и спортиста и екипа и тренера, а корак напред требало би да буде и истинита оцена руководстава сваког спортског савеза о сопственој улози у успеху и посебно у неуспеху њихових олимпијаца. Исто то учиниће и Олимпијски комитет Србије.

Све то потребно је због бољег успеха у Токију 2020. године, а циљ више није лако достижан. Потребно је надмашити 32. место, које је изборено у конкуренцији 206 земаља, и освојити више од две златне, четири сребрне и две бронзане медаље.

То је цена успеха у Рио де Жанеиру…

 


Коментари2
b37ba
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Балкан
Повећати награду за златну медаљу са 45.000 евра на 100.000 евра, и биће 15 медаља. Ми смо богата земља и то можемо. Само хлеба, песме, игра, спорта...
Sveta
Не видим разлога зашто они који имају новаца и желе да улажу у клубове не формирају и региструју своје спортске клубове и формирају инфраструктуру и играчки потенцијал. Зашто се мора уништити Звезда или Патизан или Војводина да би је неки тајкун купио за 1 евро. Оно што имамо а добар је бренд у свету треба подржавати формирати интелигентна руководства и пословати на здравим основама. Немојте радити од спортских друштава оно што сте урадили са Заставом Крагујевац или ЕИ Ниш или Змај или Фабриком трактора, или..... има безброј примера. Па ко ће са вама пословати када уништавате здраве коликтиве, убијате у појам становништво и од фабрике са 10.000 радника која се може носити на светском тржишту правите кућне фабрике од 19 радника. Например Кина жели од нас да купи 10,000 трактора по европској цени и са европском квалитетом. Ко то може да произведе у Србији? фабрика са 100 радника? Која кућна фабрика може да донира например фудбалски клуб?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Спортске приче
Спортске приче
Остали спортови

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља