недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:35

Мање отпуштања у јавном сектору

Појавио се нови проблем: квалификовани људи напуштају државни посао, јер у приватном сектору више зарађују
Аутор: Јована Рабреновићуторак, 23.08.2016. у 18:05
Ана Брнабић (Фото Танјуг)

Први наступи министарке државне управе и локалне самоуправе Ане Брнабић запосленима у јавној управи који страхују од отказа вероватно звуче као музика за уши. Јер, како је рекла, успешна фискална консолидација дала је простора влади да не мора да жури са рационализацијом запослених у јавној управи, као и да отпуштања службеника буду мања.

– Фискална консолидација је олакшала позицију да није било ни толико приоритетно, ни толико тражено да се иде у толика отпуштања државних службеника – рекла је ресорна министарка пре два дана.

Брнабићева је заправо прва јавно саопштила оно што се већ месецима док није било владе, а буџет се изненађујуће добро пунио, причало у круговима блиским будућој влади и економистима. Јер, зашто отпуштати запослене када има пара у државној каси? Како се похвалити својим гласачима да имаш вишка пара у буџету, а истовремено делити отказе како би се смањили исти ти трошкови буџета? Сада кад је буџет у „зеленом”, ни ММФ се, како се незванично сазнаје, неће бунити што држава није више истрајавала на овој преузетој обавези.

У последње три године, разне цифре су колале у јавности о броју вишка запослених. Од тога да за три године, колико траје фискална консолидација, најмање 30.000-35.000 људи мора да напусти јавни сектор, па и више од тога. Чињеница је да је у 2105. години око 16.000 људи напустило јавни сектор, што одласком у пензију, што напуштањем јавне управе.

Сарадник Економског института Иван Николић каже да је стање у буџету задовољавајуће и да је зато проблем отпуштања вишка запослених другачији. Јавни сектор је већ напустило 16.000 људи и остварене су уштеде по основу масе зарада. Самим тим отпуштања више нису приоритет, какав су била раније и када је представљано да је тај процес један од начина да се највише уштеди.

– Вишак запослених у јавном сектору сада је значајно мањи проблем и тема је која може да се „склони”. То, међутим, не значи да запослени могу да одахну, јер ће се од њих тражити да више и боље раде. По мом мишљењу вишкова запослених има више у јавним републичким и локалним предузећима, али министарка Брнабић за њихово отпуштање нема ингеренције – каже Николић додајући да у јавној управи није проблем број запослених, јер их нема више ни у односу на критеријум броја становника ни у односу на бруто домаћи производ, већ квалитет њиховог рада. С друге стране, проблем је што већи број квалификованих људи напушта посао код државе, јер у приватном сектору могу да раде за више пара.

Миладин Ковачевић, сарадник публикације МАТ („Месечне анализе и трендови”) и директор Републичког завода за статистику, каже да су фискални резултати неочекивано повољнији у односу на план којим је било предвиђено да минус у државној каси износи 122 милијарде динара, а биће вероватно упола нижи. Такви резултати остављају простор да се структурне реформе поставе на реалније основе и да рокови за њихово постизање буду флексибилнији.

– Није добро везивати рационализацију јавне управе искључиво за смањење броја радних места, поготово за линеарно смањивање. Многе државне институције суочавају се не само са мањком броја запослених, већ и са неадекватном старосном и образовном структуром и одласком квалитетних, високообразованих кадрова. То је случај и са Заводом за статистику на чијем сам челу. Није суштина у резању броја запослених, већ у структурној трансформацији јавне управе. Државне институције морају да имају број запослених који је потребан за развој одређене институције, као и да они буду адекватног профила. Сметња да се то постигне је постојећа рационализација која спречава ново запошљавање профилисаног кадра, као и Закон о државним службеницима који захтева да сви почну с истом платом и да имају исти број година за напредовање и то би требало мењати – каже Ковачевић.

Фискални савет задовољан законом о финансирању

Фискални савет позитивно оцењује што ће предложене измене Закона о финансирању локалне самоуправе вратити 4,8 милијарди динара са локалног на централни ниво власти и на тај начин у највећој мери отклонити вертикалну фискалну неравнотежу која је настала изменама Закона 2011. године. Измене и допуне Закона о финансирању локалних самоуправа прописују да ће учешће локалних самоуправа у порезу на зараде бити смањено, са садашњих 80, на 77 одсто у случају градова, 74 одсто у случају општина, односно 66 одсто у случају града Београда, са садашњих 70 одсто.


Коментари13
24304
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ivan
A šta drugo da izjavi Ministarka kojoj je plan i program rada pisao AV?
Ugleša Male Pijace
Nemojte vala nikog otpustiti, jak je srpski realni sektor može vas još toliko lebom za badava hraniti ! Eto !
milovan
Meni nije jasno tko tu koga vodi zednog preko vode. Kada se otpustaju obicni rsdnici,sve ide ekspres. Ali kada se trebaju otpustiti oni sto zive na radnickoj grbaci.Onda je to nemoguce.? Radnici nisu slozni,i tako im i treba.
Bane
Napisah ja onomad - braniće Vučić svoj partijski kadar sve do poslednjeg penzionera. A za penzionere poruka - na sledećim izborima, PAMTI PA VRATI! (ali stvarno)
banco
Ta "racionalizacija" je samo jedna šteta za državu. a zašto? Pa zato što zbog nepotizma, veza i stranačkih zasluga otkaz dobiju uredni radnici, jer nemaju nikoga da ih zaštiti, a oni "slepci" ostaju raditi, baš zato što su nečiji. Greška je bila racionalizaciju vršti bez primene određenih kriterijuma, i prepustiti da ljudi to rešavaju. U zemlji Srbiji je to trebalo rešavati softverski, ako me razumete.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља