недеља, 23.04.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:40
РЕАГОВАЊЕ

Грађанска уместо националне државе

Hеки аналитичари упорно покушавају да Србију задрже на путу лошег континуитета
Аутор: Јудита Поповићсреда, 24.08.2016. у 08:15
Новица Коцић

Поводом текста Чедомира Антића ,,Нови устав?

О новом Уставу Републике Србије Либерално демократска партија одувек има јасан став. Устав није само највиши правни акт већ и основ за нови друштвени поредак који се доноси у друштвеним приликама и моментима најповољнијим за грађане једне државе.

Најчешће полемике о Уставу воде се на релацији „прве” и „друге” Србије, вештачки направљених творевина које наше друштво стално вуку ка непомирљивим крајностима. Либерално-демократска партија има јасне принципе у вези с новим уставом и они не припадају ни једној крајности, већ амбицији да Србија постане другачија, да кроз овај правни акт постане модерна европска држава. То, пре свега, значи грађанску уместо националне државе, већу аутономију Војводине и децентрализацију Србије. Морамо променити и оне делове Устава који нам стоје на путу ка Европској унији. Преамбулу, као последњу линију наводне одбране Косова и Метохије, свакако је демантовала стварност и њена сврха одавно је постала мртво слово на папиру. Устав једне модерне европске државе може да буде све осим тога. Управо су ти и такви делови највишег правног акта одлика оних друштава која се опиру променама и грчевито се држе за штетне континуитете. Подељености у друштву довољно су невоља нанеле, њима свакако није место у модерном уставу, а питање преамбуле одавно је антагонизам са којим се безуспешно суочавамо. Уместо тога, о новом Уставу Републике Србије зато морамо разговарати како до нових подела и размимоилажења не би дошло.

И нова министарка правде Нела Кубуровић навела је да ће уложити напор да устав буде промењен до краја 2017. године и додала да његова измена није искључиво у надлежности министарства, већ да је то ствар ширег консензуса. Иако је нова министарка промену устава поменула у контексту примене Акционог плана за поглавље 23, треба рећи да је изузетно осетљиво када се највиши правни акт мења под таквим околностима. Зато је битно да се што пре отвори дебата како се не би стекао привид да се на уставу ради под притиском, иако је потреба за променом одавно уочена.

Управо зато су опасни ставови неких аналитичара који упорно покушавају да Србију задрже на путу лошег континуитета. Чедомир Антић је у ,,Политици” 18. августа (,,Нови устав?”) изнео ставове због којих се наша држава стално и врти у зачараном кругу националне политике и шовинизма због којих не успевамо да постанемо модерно друштво. У наизглед хаотичним замеркама упућеним актуелној власти, које Чедомир Антић усмерава ка лошим решењима, он исписује и спорне редове и идеје које су нам толико пута већ дошле главе. Антић пише да је потребно да странке, организације, грађани привржени српској држави, њеним традицијама, те идеалима напретка политичком борбом за нови устав дају подстицај демократизацији друштва које поново тоне у ауторитарност, и додаје:

„Нема демократије ако Србија безусловно, без поделе или очувања неких државних веза, призна независност Косова. Нема напретка уколико буде очувана недемократска АП Војводина. Србији требају регионализација, уставом одређени односи с Републиком Српском и другим српским земљама, праведно регулисање облика владавине.”

Либерално-демократска партија се свим силама опире управо наведеним идејама и ставовима. Модерна демократска држава је све супротно од изнетог у поменутом тексту. Све наведено опасно је до те мере да се може дефинисати као кратак приручник континуитета сукоба због којих смо толико дуго назадовали, а не напредовали, као друштво. Када је национализам изражен, а што смо осетили у ратовима деведесетих, то је увек остављало последице. Идеја о Великој Србији подметнута као кукавичје јаје у Уставу Републике Србије била би нешто као последњи ударац национализма и питање које би довело у опасност опстанак наше државе и њених грађана. Подела Косова као опасна претензија и најава нових сукоба, или укидање аутономије Војводине уместо већих овлашћења за покрајину могу довести само до стварања нових проблема, ако не и нових ратова. Позивање на уставно уређење односа са Републиком Српском директно је рушење Дејтонског споразума. Приврженост српској држави и њеним традицијама свакако је у супротности са грађанском државом којој тежи Либерално-демократска партија. Нама је потребна држава која неће делити грађане, већ штитити људска права, а позивање на националну државу управо је супротно од тога.

Либерално-демократска партија се оштро супротставља идејама салонске деснице која је, деценијама уназад, зарад идеје о националној држави туђе главе стављала на пањ и остављала крваве трагове. Србија може да буде модерна европска држава. За то су потребне дебате о новом уставу, пре него што, кроз поглавља, дођемо у ситуацију да решења о модернизацији доживимо као притисак уместо као путоказ. Нама је потребан устав који промовише интеграције, а не сукобе. Устав који је визија будућности, а не затвор прошлости, коме очигледно тежи Чедомир Антић и људи сличних схватања. Једино са чиме се ЛДП слаже са Антићем је отварање јавне расправе о новом Уставу. Зато што нам је преко потребан устав који ће омогућити друштву да се мења. На боље.

Чланица Председништва ЛДП


Коментари100
3e746
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Државе као општине
Државе имају сврхе само ако су националне. У противном би требало укинути државне границе, називе Француска, Енглеска, Немачка... и свет поделити на административне јединице безличног назива. Грађани би могли слободно да се крећу, насељавају и исељавају из тих административних јединица, отприлике као што се данас селе из једне општине у другу а да при том никога не интересује ни које су националности ни које су вере.
Svedjanin
Iz Svedske. Svi drzavljani Svedske su Svedjani. Cak se migranti, u medijima, nazivaju novim Svedjanima odmah po ostvarenju prava na drzavljanstvo
Распеће у школама
Matija Soskic@ Европски суд за људска права у Стразбуру одбио је 19. марта 2010. захтев да се из државних школа у Италији избаци распеће са зидова учионица. Овај захтев су поднеле неке организације и родитељска удружења са образложењем да је крст симбол само за италијанске грађане вернике а не и за грађане атеисте и да католицизам није државна религија у Италији од 1984. године. Захтеву италијанских грађана атеиста придружили су се и грађани Мојсијеве вере и исламске вероисповести. Међутим, према одлуци суда у Стразбуру, традиција да на зидовима учионица у Италији стоји крст не може никога да вређа тако да ће хиљаде распећа и даље стајати на зидовима државних школа у Италији.
koloseum
Samo probaj. Dalje ruke od Srbije.
Америка као национална држава
Чак ни Америка која је постала од припадника свих нација света не дефинише себе као грађанску државу већ као државу америчке нације. Ирци, Пољаци, Италијани, Немци ... који су се населили у САД створили су америчку НАЦИЈУ. Они су дакле Американци по националности, а могу евентуално да напомену да су пореклом Италијани, Пољаци, Грци... У међународној политици национално хомогена Америка наступа јасно стављајући до знања осталим учесницима на међународној сцени шта је "амерички НАЦИОНАЛНИ интерес".

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља