Изненађење, па чак и шок, којим је у јавности пропраћена информација да пацијенти нису оберучке и у великом броју прихватили понуду да се оперишу у некој од десет приватних болница, а реч је о интервенцији на коју се у државним болницама чека дуже од 13 месеци – разлог je што смо се за додатна објашњења обратили Републичком фонду за здравствено осигурање (РФЗО).

Невероватно звучи да се од 12.000 пацијената, с којима је контактирано, за операцију код приватника одлучило њих само 2.110, од којих је до 10. августа оперисано 843 осигураника. Још 1.267 има заказане операције до краја године. Остало је 970 слободних термина.

На питање „Политике” упућено Републичком фонду за здравствено осигурање да прокоментаришу разлоге слабог одзива пацијената да буду оперисани у приватним клиникама, из РФЗО-а смо добили бирократски одговор да је „одлука да ли ће операцију извршити у приватној или државној на вољи осигураних лица”.

Из извора блиских руководству РФЗО-а, међутим, добили смо конкретнији одговор – признање да су веома разочарани што ова могућност није још искоришћена. Тврде да су лекарске сујете и одвраћање болесника, уз објашњење да се „држе доктора на гласу”, осујетиле бољи одзив на акцију која је смишљена да смањи листу чекања за операције, на којој никада нема мање од 25.000 имена.

У фонду су израчунали да могу да покрију трошкове за пружање 3.080 ових интервенција код приватника до краја 2016. године, а ову процену су урадили надлежни из Института за јавно здравље „Батут”. Уговоре са фондом закључиле су Специјалне болнице за офталмологију „Зенит”, „Милош клиника”, МСБ Општа болница медицински систем, „Професионал” и „Станков”– све из Београда, „Свети Јован” из Зрењанина, „Клиника Маја” из Ниша и „Видар Орасис Свис” и „Еликсир” из Новог Сада.

Очни хирурзи из чак десет приватних очних кућа били су спремни да оперишу по цени од 38.285 динара, што је далеко нижи износ од тржишне цене. Већ годинама цена операције (по оку) код приватника се креће се од 115.000 до чак 180.000 динара. Ово је очигледно био разлог што су неке познате очне куће одбиле од самог почетка да се прикључе овој акцији државе. Има, срећом и другачијих примера – Специјална офталмолошка болница „Еликсир” из Новог Сада је потписала 500 уговора о операцији и досад је, како сазнајемо од директорке Мануеле Добросављев, овде оперисано 282 пацијената. Остали ће бити збринути до краја октобра јер у септембру хирурзима „Еликсира” у помоћ стижу и руски лекари. Понуду је одбило тридесетак болесника који су рекли да су у међувремену већ оперисани. У овој болници кажу да су задовољни договором. Били би још задовољнији да је цена интервенције била комерцијална, али су пристали на договорене услове, као помоћ држави да смањи огромне листе чекања.

– Код нас нема бојкота ове акције, напротив, многи пацијенти зову и желе да се оперишу у болници „Еликсир”, али фонд их шаље на другде јер смо добили 500 осигураника. Када је акција започета, ми смо сами звали пацијенте на преглед да би сочива потребна за операцију припремили на време. Ни прегледи ни контроле се не наплаћују посебно – објаснила је Добросављев.

Марија Рабреновић, директорка „Милош клинике”, саопштила је да се у овој установи од априла успешно оперишу пацијенти  по утврђеном распореду и предвиђеној динамици, не прецизирајући број досад оперисаних.

Многи наши читаоци и потенцијални пацијенти интересовали су се како да се накнадно „ставе на списак” за операције. У фонду тврде да ће наставити да анкетирају пацијенте који се налазе на листи чекања за операцију катаракте све док не попуни број од 3.080.

Објаснили су и да се пацијенти не могу самостално пријавити за операцију катаракте у приватној болници, а да РФЗО претходно није контактирао с њима. РФЗО телефоном позива прво пацијенте, који се најдуже налазе на листама чекања, које су формирале државне здравствене установе.

Пацијенту који прихвату ову понуду, матична филијала шаље позивно писмо у којем је наведено ког дана треба да се јави у приватну здравствену установу ради операције. Оно најбитније, пацијент нема никаквих брига и послова око плаћања операције, скупљања рачуна и накнадне рефундације јер то све решава РФЗО према склопљеном уговору са одређеном очном приватном клиником. Пацијент плаћа само партиципацију.