петак, 03.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 24.08.2016. у 22:00 Д. Поповић

Како су спортисти користили технологију у освајању олимпијских медаља

Технолошке иновације постају неодвојиве од спорта, а сада, помоћу виртуелне реалности, дају могућност спортистима да се побољшају резултати и квалитет тренинга
Софистицирана опрема за праћење атлетичара (Фото Твитер)

У данашње време чини се да су технологија и спорт две неодвојиве ствари. „Хок – ај” систем или „око соколово” постало је већ одавно саставни део тениских мечева, помоћу којих се проверавају судијске одлуке. Дах технологије осећа се и на одбојкашком терену у виду челенџа, а ни фудбалска игра није могла да остане имуна на технологију, па и на најважнијој споредној ствари на свету постоје системи за проверу да ли је лопта прешла гол линију.

Све то учинило је да људски фактор буде у другом плану, да се одлуке судија могу проверити у сваком тренутку, што наравно смањује могућност грешака и неисправних одлука у неким преломним тренуцима меча.

Сада технолошка револуција и доспутност информацијама дају нову могућност да кроз виртуелну реалност спортисти побољшају своје резултате и квалитет тренинга. Та идеја датира још од почетка новог миленијума, а аналитички подаци и технологија у Рију су добили нови замах.

Уз помоћ техологије и аналитичких података многи спортисти имали су прилику да пре уласка на борилишта знају на који начин могу да дођу до победе. Тако су неки боксери пре него што су и крочли у олимпијски ринг тачно знали како да рапореде покрете и ударце који су им донели тријумфе у сваком мечу. На другој страни, немачки једриличари имали прилику да тачно предвиде колико су тренутни временски услови утицали на њихову једилицу док је она пловила Рио Гванабаром.

Боксерски тим Велике Британије на Играма у Рију користио је софтвер под називом „и – боксерс“, који је развијен уз сарадњу са Шефилд универзитетом. Овај систем упоредо је обрађивао податаке о здрављу и способности британских такмичара и њихових противника. Поред тога систем је детаљно разрађивао борбе, откривајући опасности и предности за такмичара.

Сличним путем кренуо је и Аустралијски институт за спорт, који је развио базу података помоћу које је Аустралијска национална спортска организација била у могућности да блиско прати око 2.000 спортиста сваке седмице.

Ни Америчка бициклистичка федерација није остале имуна на иновације, а бавила се испитивањем активних података за време тренинга, све то уз помоћ специјалних „ријалити наочара“, које је развио Солос.

Подаци су се прикупљали на основу бициклистички параметара, као што су снага, брзина и обртај педала. Сви ти подаци бежичним путем су се преносили на стакла наочара које је такмичар носио. Када буду брже педалирали бициклисти ће моћи да виде кључну статистику, а да не скрећу поглед са стазе. Уз помоћ ових наочара  спортиста у реалном времену прима повратне информације и има могућност да своје способности прилагођава условима на стази, што би омогућило да брже возе. Међутим, ове начаре нису могли да носе на самом такмичењу у Рију.
Иако се ови виртуелни модели базирају на реалним подацима, спортисти и тренери још немају потпуно поврење у све то. Немачки једриличар у финалној трци 2014. године имао је приступ подацима и информацијама, који су му говорили да иде у једном правцу, међутим његов тренер је био скептичан. Једриличар је отишао у правцу супротном од оног који је систем показивао и на крају је изгубио трку.

Поред утицаја на олимпијски спорт, виртуелна реалност помоћи ће и параолимпијцима. Британским спортистима у колицима тако је омогућено да за 20 одсто повећају убрзање када се тркају. Америчка софтверска компанија „Аутодеск“ која сарађује са немачким параолимпијцем у бициклизму Денисом Шиндлером, направила је „три де” (3Д) поликарбонатну ортопедску ногу која ће му омогућити да повећа снагу током такмичења у Рију.

Ове технолошке иновације изискују и велика финансијска средства, па је све то доступно само спортистима из економски најјачих земаља. Такво стање ствари доводи то тога да богате земље имају неправдену предност. Стручњаци наводе да је на сваком спорту да одлучи колико технологије жели да дозволи, а да је у људској природи да увек тежи побољшању.

Коментари1
3df4a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зоран Маторац
Спорт је постао обичан бизнис.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља