понедељак, 01.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 26.08.2007. у 17:38 Маријана Авакумовић

Српски Версај

Много уметничког блага је нестало из двора, попут слика Ван Гога, Гогена, Сезана, које је краљ Милан куповао у Паризу. Осим тога, двор је остао без два кубета према башти и двоглавог орла на куполи
Здање великог конака срушено после мајског преврата 1903. године Фотодокументација Политике

Српски Версај у најлепшим данима чиниле су три зграде – Велики конак Стојана Симића, Стари и Нови двор, као и лепо уређен врт са летњиковцем, баштом са лалама, лепшим него у Холандији, павиљоном за музику, ограђеним импозантном оградом од кованог гвожђа. Од тадашње раскоши и лепоте мало тога је сачувано. У дворском комплексу у Улици краља Милана, прилично оштећеном у току Првог и Другог светског рата, данас се једна наспрам друге налазе Скупштина града, смештена у Старом двору и председништво Србије, у Новом двору.

Камен темељац за Стари двор, положен је 12. јануара 1881. године. Краљ Милан Обреновић га је подигао за себе, супругу Наталију и сина Александра. Двор је пројектовао Александар Бугарски. Овај архитекта је аутор и Народног позоришта, као и пола Кнез-Михаилове улице. После његове преране смрти двор је 1883. године завршио архитекта Јован Илкић, ученик славног Хансена. Украшен многим кубетима, каријатидама, терасама, балконима, грбовима сматран је за најлепши двор на Балкану. У време када је завршен, намештај и сав ентеријер у стилу рококоа и ренесансе, урађен је по поруџбини у чувеној бечкој фирми "Дворска фирма Порто и Фикс". У двору се налазила огромна библиотека са 10.000 књига и зимска башта у којој је краљ Милан радо боравио. Лепа дворска капела у византијском стилу, није могла да остане непримећена.

Одмах поред двора налазила се кућа трговца Симића, такозвани Велики конак, у коме су Обреновићи живели, све до мајског преврата 1903. године када су у њој убијени краљ Александар и краљица Драга. Најстарија грађевина у дворском комплексу, лепа кућа грађена у стилу енглеске породичне виле срушена је до темеља када су на престо дошли Карађорђевићи, како не би подсећала народ на крвопролиће.

– Кућа трговца Симића подземно је била повезана са руским посланством али краљ Александар и краљица Драга нису успели да побегну. Најмлађа зграда у дворском комплексу такозвани Нови двор, данашње седиште председника државе, зидана је у маниру ренесансе и барока. Аутор овог здања био је тада млади архитекта Стојан Тителбах. Двор је углавном имао протоколарни карактер, будући да је краљ Петар живео у вили на Сењаку. У данашњем Пионирском парку постојао је и дом гарде, али је после другог светског рата на захтев Моше Пијаде та зграда порушена – каже архитекта Бранко Бојовић.

Према писању "Политике" од 10. априла 1921. године може се сазнати да двор има укупно 60 просторија. "Ту треба рачунати три велика салона, један нарочито удешен за званичне пријеме, девет мањих кабинета за рад, пет купатила. Александар Карађорђевић је у њему кратко боравио. Карађорђевићи су се веома брзо преселили у двор на Дедињу, а после атентата на краља Александра, у овом здању био је музеј кнеза Павла."

Карађорђевићи су Стари двор користили за пријеме и забаве будући да је имао луксузан ентеријер. Међутим, током Првог светског рата је озбиљно оштећен. У овлаш поправљеном здању заседала је Народна скупштина 1919. и 1920. године. И током Другог светског рата је прилично страдао. Поправке су трајале до 1947. године, после чега је у њему био Президијум Народне скупштине, Влада ФНРЈ, Савезно извршно веће, а од 1961. године Скупштина града. Ентеријер је урадио Александар Ђорђевић, пројектант Белог двора. Нова народна власт се није либила да ангажује дворског архитекту за уређење унутрашњости здања. Тадашње реномиране архитекте Драгиша Брашован и Момчило Белобрк су урадили спољашност, али не тако успешно. Потпуно су изменили улаз и, према некима, сасвим га унаказили. Много уметничког блага је нестало из овог двора, попут слика Ван Гога, Гогена, Сезана, које је краљ Милан куповао у Паризу. Осим тога, двор је остао без два кубета према башти и двоглавог орла на куполи. Тек 1997. године у време када је покојни Зоран Ђинђић био градоначелник, двоглави орао је враћен.

Нови двор је такође претрпео велике промене како фасаде, тако и ентеријера. У приземљу овог здања се, између осталог, налазе трпезарија и шест салона за пријем као и свечана сала. На првом и другом спрату су канцеларије и кабинети за рад, као и сала за састанке. У њему су столовали председници републике, а од разлаза са Црном Гором двор на Теразијама је званична резиденција председника државе. Садашњи председник Борис Тадић је предлагао да резиденција буде пресељена са те адресе, а да двор буде претворен у музеј. Оба двора повремено отворају своја врата за посетиоце.

Комунистичка власт је простор између дворова уредила као јавну зелену површину. Базен са водоскоком је порушен и затрпан, као и капела, а монументална дворска ограда са две прелепе капије је уклоњена. Тек пре три године између дворова је подигнута фонтана, налик на некадашњу, а парк је урађен по угледу на дворски врт.

--------------------------------------------------------------------------

"Дејли телеграф" о Старом двору

Један од одабраних који је могао да крочи у дворски комплекс био је енглески новинар Херберт Вивијен, тадашњи дописник "Дејли телеграфа", који је забележио своје импресије о Старом двору:

 "Улазите на врата од позлаћеног гвожђа изнад којих су орлови старог српског царства, а са стране униформисана стража са дугачким пушкама на којима су причвршћени бајонети и ступате у стаклено предворје са засвођеним прозором изнад кога на сунцу блиста засвођени крст. Пролазећи кроз простран и уздигнут средишњи хол, где снажни јонски стубови подупиру предворје, дивите се дворском степеништу, са изрезбареним и позлаћеним рукохватима. Са леве стране се налази отмена дворана за балове са зидовима боје лимуна и великим белим лустерима од венецијанског стакла. Када прођете кроз ту просторију улазите у салу за банкете, са великим махагони столом за који може да седне педесетак људи. Овде пада у очи увек присутан добар укус, који карактерише сваку ствар, била она за употребу или је украсна...".

Коментари1
bd988
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milivoje Mijailovic
da nam ne ubise premijera Zorana DJindjica narodu bi bilo dobro ovako moramo trpiti ove sto se povratise na politicku scenu i ubise i ono malo volje i zivota sto imasmo u njegovo vreme

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља