петак, 19.01.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:31

Диктатура и књижевност – две звери у сталном окршају

„Самиздат Б92” објављује ново издање дела „Срби и Албанци кроз векове”, роман Исмаила Кадареа и књигу албанског премијера Едија Раме „Курбан (Жртвено јагње)”
Аутор: М. Вулићевићпетак, 26.08.2016. у 21:05
Еди Рама (Фото Дарко Ћирков), Исмаил Кадаре (Фото Ларс Хефнер/Википедија)

Један од најупечатљивијих примера контрадикторног феномена великих уметника који стварају у диктатурама јесте Исмаил Кадаре (1936), албански писац светског реномеа, дугогодишњи кандидат за Нобелову награду, чији је роман из 1981. године „Палата снова” објавио београдски „Самиздат Б92”, у преводу Шкељзена Малићија.

Ово дело на алегоричан начин говори о тоталитарном систему Отоманског царства, у којем су чак и људски снови под контролом, а због начина на који је Кадаре дочарао своју визију режима Енвера Хоџе као својеврсног пакла, Малићи је „Палату снова” назвао правим ремек-делом.

О својој кошмарној визији угњетеног људског духа Кадаре је рекао: „Одавно ме је привлачило пројектовање једне визије пакла. Знао сам да је тешко, да не кажем и немогуће, да створим нешто оригинално након досадашњих великих `архитеката` пакла, какви су били анонимни стари Египћани, Хомер, Свети Августин или Данте. Међутим, када сам почео да пишем `Палату снова`, са некаквом радошћу, али и истовремено веома престрашен, схватио сам да остварујем свој стари сан: у целој структури романа, као други план, помаља се слика пакла. Што сам више размишљао о томе, то ми је јасније постајало да се ту ради о некаквом краљевству смрти, сачињеном од нашег спавања и снова, дакле од оностраног дела нашег бића, које паралелно и истовремено живи уз нас...”.

Борећи се против диктатуре још од 1960. године субверзивношћу књижевног текста, и иако је поред забрана објављивања у једном тренутку постао и члан албанске скупштине, Исмаил Кадаре је коначно затражио политички азил у Француској 1990. године. Данас живи на релацији Париз–Тирана. Он је, међутим, још као младић од 26 година, умало побегао од књижевне делегације са којом се, на пропутовању, зауставио у Прагу, али га је у бегу зауставио један тако књижевни детаљ у стварности. Наиме, соба у којој је боравио била је толико соцреалистички скучена и ружна да га је одвратила од бекства, надјачавши чак и његову одвратност према албанском социјалистичком режиму, сачињеном од војних вежби, сиромаштва и рушења људског достојанства. „Када сам касније размишљао о томе шта би се све десило да сам тада `побегао`, с ужасом сам увидео да ниједан од мојих романа не би био написан”, рекао је једном приликом. Зато, како истиче Малићи, Кадаре сматра да диктатура и права књижевност могу да опстају једна уз другу само као две звери које су стално у окршају.

„Самиздат Б92” уочи Међународног београдског сајма књига објавиће поново двотомно дело Петрита Имамија „Срби и Албанци кроз векове”, тачније, на српском и албанском језику биће најпре објављено допуњено и проширено издање првог тома, првог дела ове опширне историјске студије, а до краја године појавиће се и други део, такође на српском и албанском језику. Петрит Имами је рођен у Призрену, а школовао се у Београду. Дипломирао је драматургију на Факултету драмских уметности, гдe данас ради као редовни професор филмског и ТВ сценарија. Последњих неколико година посветио се истраживању политичких и културних односа Срба и Албанаца у прошлости. Његово дело прати збивања на Балканском полуострву још од Велике шизме из 1054. године, све до савременог доба.

„У многим истраживањима већина Албанаца оптужује Слободана Милошевића и његов режим, а не српски народ, за велико зло које се догодило на Косову, због чега јесу, а тек ће испаштати, како косовски Срби, тако и Албанци”, пише аутор.

Књига албанског премијера Едија Раме „Курбан (Жртвено јагње)” налази свој пут до српских читалаца такође као једно од издања „Самиздата Б92”, а Рама ће ускоро бити гост и свог београдског издавача. Ово дело објављено је још 2011. године, након што је Рама изгубио изборе за градоначелника Тиране. Како кажу у „Самиздату Б92”, у овој књизи Рама је написао програмску исповест о конфликтној ситуацији у Албанији, која је врло лична, а учинио је то супротстављајући своју визију демократске трансформације и модернизације Тиране и Албаније са оном ауторитарном Сали Берише.


Коментари6
ab8df
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Д. З.
Српски народ су кроз историју толико разбијали други да се данас и сами разбијају. Срби данас ништа добро себи не раде. Срби се не држе ни међусобно никаквих правила и закона.
ClaudiusGothicus
Фали рећи и следеће: Петрит Имами је, како лепо пише, драматург човек. Његово дело "Срби и Албанци кроз векове" није историографско, већ популарно публицистичко у најбољем случају. Читао сам својевремено, пати од низа неких општих места пошто човек следи литературу коју је користио, а ту има дела различитог садржаја и вредности. Боље би било да неко код нас реизда понешто од дела Фануле Папазоглу, Милана Шуфлаја, Ивана Божића, Божидара Ферјанчића, Симе Ћирковића Алексеја Олесницког итд.
književni prevodilac
Ne znam zbog čega bi bilo "štetno" pročitati bar jednu knjigu I.Kadarea, ili nekog drugog pisca iz neke nama "mrske" zemlje, barem iz radoznalnosti. Koliko vidim, milioni gledalaca svake večeri prate kojekakve turske serije, ne misleći pri tom na "turski zulum", "danak u krvi", ili "Početak bune na dahije". Uostalim, knjige, kao i prijatelje, biramo sami, a šteta od knjiga i nije prevelika, budući da čitalaca ima sve manje, ako se izuzmu one petparačke knjige uglavnom anglosaksonske" provinijencije", kojih na književnom tržištu najviše ima, ali koje se teško mogu smatrati literaturom.
Драган
"B 92"(увек треба писати латиницом, да се би скрнавили наше писмо) на свим фронтовима и на све перфидније начине наставља своју антисрпску политику. То што они раде спада у домен тероризма, а држава Србија и даље ћути.
profesor književnosti
Evo,ponovo stoji jedna vest u "kulturnoj rubrii" koju niko ne komentariše,mada pouzdano znam da su gotovi svi moji poznanici i prijatelji pročitali bar jedan roman I.Kadarea. Mnoge me, lično, vise zanima književnost naših "suseda", s kojima smo bar delimično delili istu istorijsku sudbinu, te je "Prokleta avlija" takođe jedna alegorija "pakla" koju doduše Kadare nije pomenuo. A takođe ne mislim da su diktatura i književnost dve zveri u stalnom okršaju, diktatura je zver, a književnost krotitelj. A ni Albanci, iz Albanije, koje sam u Grčkoj upoznala, u Janjini, 94.g, na nekoj stipendiji u Janjini, veoma su slični nama po temperamentu, smislu za humor, a o rakiji i da ne govorimo. Sporazumevali smo se na raznim jezicima, ali smo se odlično razumeli, i nko nije pominjao teške trenutke iz istorije ili iz tadašnje još teže i bolnije stvarnosti.
jedan iz mase
I ja sam profesor književnosti, i nemam ništa protiv izučavanja i tumačenja književnih dela naroda sa kojima smo u istorijskom konfliktu, samo se ne treba mnogo opuštati...Ova dvojica gore na slikama su zagriženi promoteri Velike Albanije, Rama je usred Srbije izašao iz automobila i poljubio pred svima zastavu te zamišljene nacističke tvorevine, i kad za neku godinu opet zaratimo sa njima - a to je neminovno, jer oni u realizaciji svog velikodržavnog projekta neće stati dok ne budu zaustavljeni - razumevanje njihovih knjiga ne bi trebalo da nam zamagli rasuđiivanje i spoznaju da su oni naši neprijatelji...Naši intelektualci su se često klizali na ovoj temi, naročito u poslednjim ratovima, pa su se nadmetali u kosmopolitizmu i projektovanom bratstvu intelektualnih elita, dok su oni sa druge strane uglavnom bili u službi svojih režima i njihovih nacionalnih projekata.
Препоручујем 3

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља