понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:10
МЕДИЈИ

ЕУ предлаже да „Гугл” и „Фејсбук” плаћају новинским кућама

Брисел разматра мере које ће издавачима омогућити да од интернет компанија захтевају новчану накнаду за објављивање преузетих садржаја
Аутор: Анкица Маринковићпетак, 26.08.2016. у 21:00
Посета се повећала због друштвених мрежа, али нема финансијске користи ​(Фото: Ројтерс)

Све су бројнија истраживања која потврђују да корисници интернета радије читају вести на „Фејсбуку” и „Гуглу” него на сајтовима медијских кућа чије садржаје ове две велике интернет компаније преузимају. Међутим, не само да џинови из Силицијумске долине узимају вести из новина него новинским кућама преузимају и зараду од огласа. Због тога ће Европска унија (ЕУ) већ следећег месеца предложити низ мера којима ће гарантовати већа права издавачима и омогућити им да од „Фејсбука”, „Јутјуба”, „Гугла” и других интернет фирми захтевају новчану накнаду за објављивање преузетих садржаја. Циљ предлога јесте да се ублажи пад прихода од оглашивања, са којим су традиционални медији суочени последњих година. Како објављује „Гардијан”, институције ЕУ тек треба да отворе расправу о овој теми.

Намера је да се ојача позиција твораца оригиналних садржаја – музичара, издавача, емитера и других. Издавачи се дуго жале да, иако им се број читалаца захваљујући друштвеним мрежама повећао, они од тога готово да немају никакву финансијску корист. У предлогу нових мера, ЕУ је навела да је опстанак издаваштва доведен у питање и да то може да има последице на медијски плурализам, демократску расправу и квалитет информисања. Брисел због тога разматра да издавачима пружи ексклузивно право да свој садржај представе јавности и да га приказују у дигиталној форми. То би значило да би новинске куће могле, на пример, од „Гугла” да захтевају накнаду за објављивање преузетих текстова у сервисима као што је „Гугл вести”.

Претходни покушаји да се компанија највећег светског интернет претраживача примора да плати за преузете новинске текстове завршили су се без резултата по издаваче. На пример, када је у Шпанији уведено обавезно плаћање, „Гугл” је угасио сервис вести у тој земљи, а у Немачкој су многи издавачи одустали од наплате јер им је знатно опала посећеност због тога што њихови садржаји нису били доступни у „Гугловим вестима”.

Против интернет компанија недавно су устали и водећи светски музичари који сматрају да се „Јутјуб” и слични сајтови богате на њихов рачун. Уметници су затражили промену америчког закона о ауторским правима како би им припао већи удео зараде. Извођачи су том приликом навели да застарели закон иде у корист интернет компанија јер их ослобађа одговорности када њихови корисници крше ауторска права.


Коментари6
ef44f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar
Umetnike vratiti na nivo trubadura. Visoko plaćena umetnost dovodi do hiper produkcije i gomile bljuvotina u cilju naplate. Ono malo pozitivnih stvari je zatrpano u gomili šunta. Naplaćivanje servisima je isto kao i naplaćivanje svima koji na javnim mestima citiraju deo filma, odnosno autorku rečenicu koja se spominje u filmu. Umetnost je postao opasan posao i to ne valja.
hehe
A zasto samo Google i Facebook da placaju ? Ako se placaju autorska prava onda moraju svi koji preuzmu tekst ili drugi materijal i objave ga javno da plate. Tehnoloski to je moguce uspostavljanjem sistema za nadzor kompletnog saobracaja na netu. Novinari , bicete bogati ako to uspete. Medjutim sta cemo sa onim delovima teksta za koji se primi naknada koji su preuzeti iz drugog teksta ? Ili recimo, kako bih ja naplatio ovaj komentar koji ce sigurno imati bar 1000 pregleda u prva dva dana nakon objave ,ako se uspostavi takav sistem ?
Mladen Mladenovic
Isto kao kad mrtvi fazani lete iznad iznad nasih glava, a ni jedan ne pada...
Kristofer
Pohlepa. Novine kao što je 'Politika' trebaju da imaju svoj sajt ko što imaju. Ali treba pre svega da se orijentišu na prodaju novine u opipljivoj formi, odnosno na kiosku. Da izveštavaju ozbiljno, tačno, uz minimalne greške i onda će takve novinare i kupce imati. Novinari koji hoće da budu najbolji a ne najbogatiji, kupci koji hoće kvalitet i hoće to da plate. Onaj ko stvarno voli da čita novine, da drži taj svež papir tom će net izdanje služiti samo kao dopuna ili u slučaju da nije u prilici da dođe do samih novina. Držite se onoga od čega ste počeli i trajaćete i bićete uspešni, na netu se čitaju uglavnom instant vesti, ne ozbiljni tekstovi. Ko što ni knjiga neće postati čitanija na netu od one u koricama. Novo je pa je zanimljivo. Odustanite od papirnog izdanja i propašćete brzo. Drugo je B92 koji samo tako i posluju, ali naravno nisu ozbiljni već postaju sprdnja sa bulevarima i sličnim glupostima i načinom na koji to rade. Pa kako hoćete, pare ili život.
Selim Dijon
Ta autorska prava i silne pare su pogubne za umetnost i umetnike. Kako je to zazivelo umetnost se svela na seks, bludničenje, ubijanje, keš... Umetnost treba da oplemeni čoveka ne da ga degradira. I najgoru moguću priču, pretvoriti u kulturno dobro, ovo što 99% današnjih 'umetnika' radi je loša umetnost i nekultura. Ne postoji umetničko delo stvoreno u 21. veku koje ima vrednost bilo kog umetničkog dela iz perioda od 10. do 20. veka. Čak ni ta klasična muzika ne zna ništa novo da stvori da bi bar parirala kompozitorima iz tog perioda, već im 90% repertoara čini muzika nastala od 1930. pa na dole. Ovih 10% iz proteklih 100 godina su tu samo reda radi. Bio sam na par svadbi u proteklih nekoliko godina, sve sređeno, lepo spremljeno, ljudi se lepo obuku, ponašaju i onda počinje turbofolk koji pretvori svadbu u svnjac. Dakle eto posla za umetnike da stvaraju muziku koja će te naše svadbe pretvoriti u nešto lepo. Ko što su pre komponovali za mise, ceremonije na dvoru, himne, džez klubove...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља