понедељак, 01.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 26.08.2007. у 17:39 Анкица Маринковић – Маријана Авакумовић

Конкурс и за владарске виле

До 1945. није било уплитања политике у архитектуру. Конкурсни радови су бивали изложени на јавни увид и о њима се водила расправа у штампи. Ни краљеви се у то нису мешали, осим повремено краљ Александар којем се, на пример, није допао пројекат главне поште
Скупштина града Београда Фото Л. Адровић

Беспарица, ратови, велика противљења јавности – обележили су државно градитељство прве половине прошлог века. Нико од потписника повеље уграђене у темељ Дома Народне скупштине није доживео њен завршетак. Било је, међутим, и периода када су зграде ницале за годину-две, као што је, на пример, здање у коме се данас налази Музеј историје Југославије на тргу Николе Пашића у Београду.

Неуобичајено би из данашње перспективе могла да изгледа чињеница да је држава чак и за подизање владарских вила расписивала конкурсе. Пре Првог светског рата на њима су учествовале малобројне, али врхунске, домаће архитекте школоване у иностранству. Највећи печат српском градитељству у међуратном периоду дали су досељеници из Русије које је краљ Александар Карађорђевић радо прихватио. Њихов долазак, али и ранији период вишевековне турске власти, утицали су на то да се у градњи не развије особени српски национални стил, већ архитектура представља мешавину источних и западних стилова.

Гордана Гордић, историчарка уметности, каже да је циљ академизма који се одликовао масивним зградама и фасадама од вештачког камена, био да се покаже снага државе. То се, према њеном мишљењу, најбоље види у данашњим здањима Владе Србије и Министарства спољних послова: "Готово да ништа од државних зграда између два светска рата није могло да буде направљено без Николаја Краснова".

Овај дворски архитекта, који је у Русији градио и адаптирао за потребе династије Романових, према мишљењу архитекте Бранка Бојовића, био је дар божји за Србију.

"Краљ Александар је учинио паметну ствар и после октобарске револуције примио одбегле руске архитекте Краснова, Баумгартена, Андросова. Краснов је имао колосално дело, чије је знање у области архитектуре и урбанизма било драгоцено. Када је 5. октобра 2000. године запаљена Скупштина, најтеже је било реконструисати Бели салон кнеза Павла. Тада смо потражили Красновљеве цртеже ентеријера и уверили се са каквом прецизношћу и тачношћу су начињени", каже Бојовић.

Руски емигранти, сматра др Марко Поповић, научни саветник Археолошког института САНУ, донели су стил академизма, владајући у европском грађевинарству друге половине 19. и почетка 20. века, који је одговарао конзервативизму тадашњег српског друштва. Он подсећа да у то време у Европи већ почиње модернизам који тек крајем тридесетих година преузима примат код нас.

Према речима др Поповића, јавне грађевине нису имитиране у стамбеној архитектури иако су их градиле исте архитекте и по спољашњем изгледу било их је лако разликовати.

"До 1945. није било уплитања политике у архитектуру. Конкурсни радови су бивали изложени на јавни увид и о њима се водила расправа у штампи. Ни краљеви се у то нису мешали, осим повремено краљ Александар којем се, на пример, није допао пројекат главне поште", подсећа овај стручњак који је радио на обнови Дома Народне скупштине после оштећења 5. октобра 2000. године. Он се пита и како је могуће да је то здање мало за народне представнике данашње Србије, а није било мало за потребе велике Југославије и додаје да ни у бечком парламенту нису све службе под једним кровом.

Историчар др Момчило Павловић, директор Института за савремену историју, указује да су велики градитељски подухвати били веома брзо реализовани у периодима ефикасне и организоване државе.

"Много знаменитих грађевина и споменика подизали смо од 10 до чак 30 година, као што је случај са Домом Народне скупштине. Насупрот томе, постоје раздобља у историји Југославије када су зграде завршаване за годину, две као у време диктатура, било краљеве, било Титове. Зграда Аграрне банке, на данашњем Тргу Николе Пашића, на пример, сазидана је за само две године. Када је новац био правилно усмерен, а чврста рука водила пројекте, резултат није изостајао", истиче др Павловић. Као примере за те своје речи наводи хотел "Славију", направљен за прву конференцију несврстаних земаља 1961. године, чије су градилиште надзирали највиши државни функционери.

"Није се градило само у Београду. За време краља Александра Карађорђевића подигнута су бановинска седишта широм Југославије. То су данас најлепше зграде: Бански двори у Бањалуци, Извршно веће Војводине у Новом Саду, Ректорат Нишког универзитета. Раније, у време Александра Обреновића постојао је план градње школа, судова, начелстава, али је акценат био на престоници", указује др Павловић.

Када је реч о згради Скупштине, овај историчар наводи да она у малом представља историју српског народа и државе: "Почела је да се зида у малој Србији, чије се границе данас, после једног века, готово поклапају, изузимајући Војводину. У њој је озакоњено рушење или успостављање неколико држава".

Архитекта Бојан Ковачевић, директор Музеја града Београда, сматра да су најлепша здања у главном граду смештена у Улици кнеза Милоша и примећује да је доградња оно што повезује сва важна државна здања и оно по чему она личе на државу. За то наводи примере Владе, Народне банке, данашњег Министарства финансија.

Од наменски грађених монументалних здања, данашњих споменика културе, свакако су вредни помена и Народно позориште, Архив Србије, Универзитетска библиотека, зграда техничких факултета, Министарство саобраћаја.

--------------------------------------------------------------------------

Бег од турских топова

Административни центар, према замисли кнеза Милоша, требало је да се нађе на раскршћу данашње улице која носи његово име и Немањине, јер то место није било у домету топова са Калемегдана. Ту је подигнут суд на месту данашњег Трговинског суда, коњичка касарна, министарство финансија.

Зграда Владе Србије, грађена за Министарство финансија, подигнута је од 1926. до 1928. према пројекту Николаја Краснова. Само деценију касније величина администрације толико је порасла, да је дозидан још један спрат. За њену декорацију ангажовани су најбољи вајари, па је Ђорђе Јовановић урадио фигуру жене са бакљом у руци, као симбол Југославије, постављену на куполи.

"То је све било државно земљиште. У току такозваних јавних радова тридесетих година, подигнута је зграда Владе и Министарство шума и руда, данашње Министарство спољних послова. Ту је настао и финансијски парк, један од првих паркова у Србији. Ово место кнез је изабрао како би склонио државни центар од домета турских топова, а одавде је часком могао да замакне у долину Топчидерске реке и даље до Авале", објашњава архитекта Бранко Бојовић.

Градња Министарства шума и руда, пољопривреде и вода, у које је после Другог светског рата смештено Министарство спољних послова, почела је 1921. године. Аутори пројекта били су архитекте Никола Несторовић и Драгиша Брашован, али су радови убрзо прекинути. Зидање према замисли Николаја Краснова настављено је 1926. године.

Комплекс државних здања красила је и зграда старог генералштаба подигнутог 1928. године према пројекту чувеног руског архитекте Василија Баумгартена. Својевремено проглашено за најлепшу београдску зграду, ово здање изузетног ентеријера, одувек је користила војска.

Коментари0
720f1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља