петак, 20.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:41
ПИСМО ГРАДОНАЧЕЛНИКУ

Зашто сам одлучио да вратим награду града Београда

У међувремену су се догодиле Олимпијске игре и разни изрази захвалности нашим спортистима
Аутор: Дејан Деспићнедеља, 28.08.2016. у 08:15
Академик Дејан Деспић (Фото документација Политике)

Поштовани градоначелниче,

Сасвим недавно примио сам из Ваших руку, с радошћу и поносом, НАГРАДУ ГРАДА БЕОГРАДА за музику и музичко-сценско стваралаштво, за 2015. годину. Уз велику захвалност онима који су сматрали да сам то признање заслужио, нажалост, морам да га се накнадно одрекнем и вратим га у Ваше руке, заједно с његовом новчаном подлогом! Наиме, у међувремену су се догодиле Олимпијске игре, на којима су се наши учесници показали, заиста, импресивно, на велики понос и радост нације. Уследили су, оправдани и очекивани, разни изрази захвалности, па и они „у кешу”. А ти су још – мало је рећи – стоструко импресивнији! Па још исказани у еврима (иако је у овој земљи, ваљда, званична валута и даље динар?), али можда зато што би суме преведене у легалну монету зашле већ у подручје милијарди и тако биле још шокантније за „обичан свет”. За свет који грца у кредитима, незапослености, отпуштању технолошких вишкова, углавном бедним пензијама, циничним повишицама у једноцифреним процентима итд. итд. Не желећи ни најмање да потценим достигнућа спортиста и огроман труд који су морали да уложе да би до њих стигли, ипак остајем запањен безобразном разликом између та два света и њихових живота! Каква је савест оних који тако олако, „шаком и капом” деле (и чије?) паре, у сумама од којих „боли глава” не само оне који „једва састављају крај с крајем”?

Мени лично увек се поставља и основно, начелно питање: мора ли, уопште, јавно признање да подразумева и подлогу „у кешу”

Ова питања имају још један аспект: упадљиву, генералну разлику између финансирања спорт(ов)а и културе, рачунајући ту и „јавне службе” – просвету, здравство... и разне њихове посленике и установе – свакако битније за функционисање и развој целог друштва, него што је то „време спорта и разоноде”!

Мени лично увек се поставља и основно, начелно питање: мора ли, уопште, јавно признање да подразумева и подлогу „у кешу”? Није ли оно вредност као такво, на понос и задовољство свога носиоца, па и средине чији је добитник члан? Мора ли баш све да се (ис)плати? Аман!

* Академик, композитор


Коментари233
9b5b8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

кондор кондор
У већини ставова се слажем са уваженим академиком, али не желећи да будем злонамеран морам му поставити само једно питање: "Да је награда коју сте примули/вратили била исте вредности као она коју су добили олимпијци, да ли бисте је вратили?
Vladimir S.
Gest akademika Despica spada u ono nase, cuveno i oprobano "svako cudo za tri dana". Bice za i protiv tog gesta, nije tesko pretpostaviti da ce oni koji se solidarisu sa postovanim akademikom (bez obzira na broj i nacin dopisivanja u ovom spomenaru nase stvarnosti) ostati u manjini. No, pitanje je kako je stvorena vecina koja sada premerava vidljivost i cujnost, u svetskim razmerama, nota i javnih istupanja g.Despica i necijih skokova, ssuteva... Ocigledno, visedecenijskim trudom onih kojima je potrebna ta (glasacka) vecina, tj. siva masa... Nedavno je A. Ssapic, ex sjajni vaterpolista, sada predsednik SO Novi Beograd, porucio: "Ne dirajte sportiste; oni su najbolje sto ova zemlja ima." Eto nam opet jednog pitanja: uz nesporivost pojedinih sportista, pojedinaca i timova - kakvi su u tom slucaju ostali, pored ostalih oni koji sport i sve ostalo u ovoj zemlji vrednuju? Logicki odgovor: oni su gori! Neki u svakom pogledu neuporedivo gori!
Vladimir Stefanovic
Stil je covek, kao sto je odavno receno; akademik je svoje odbijanje nagrade obrazlozio istom onom odmerenoscu, ubedljivoscu i dostojanstvom svojestvenim svim njegovim javnim istupanjima, i ja, uz najvece pozdrave i pohvale njegovom cinu, dodajem samo to da sve izraze gospodske pristojnosti koje upotrebljava shvatam i kao izraz njegove krajnje ogorcenosti i revolta zbog opste situacije u kojoj se nalazi ova zemlja a u kakvu je vode naznaceni ("i ssire") adresanti kojima je pismo postovanog akademika upuceno. Naravno da nije rec o umanjivanju vrednosti pojedinih sportskih uspeha, nego o poplavi najrazlicitijih bezvrednosti, laznosti i stetnosti koje se pokrivaju medijskim zvonima nekih povremenih nagradjivanja.
Miloš Petrović
Despić je svakako upravu. Žalosno je, medjutim, da ima ljudi koji pokušavaju ne samo da opravdaju nagrade sportistima, već i da napadaju Despića zbog ovog njegovog komentara i čina. Despić ima stan, kažu oni užasnuto, pa čak i prima platu. A ne kažu da sportisti, pored stanova, imaju i stadione i bazene i terene i rehabilitacione centre -- koje je upravo ovo društvo i generacije njenih "običnih" gradjana plaćalo, gradilo, i održavalo. I da društvo, uz razne privatne sponzore, finansijski podržava njihove pripreme i njihova takmičenja, uključujući i put za Rio. Drugim rečima, sportisti nisu nikakve žrtve kojima bi trebalo nešto nadoknadjivati, svakako ne više nego što bi to trebalo uraditi ostalim, "običnim", gradjanima ove sirote zemlje. U krajnjoj liniji, od olimpijske medalje običan gradjanin ove zemlje nema apsolutno ništa, ali bi zato njegova škola mogla za 45 hilada evra da nabavi kompjutere, njegova opština da asfaltira put, a ministarstvo da mu bolje opskrbi dom zdravlja.
Lazetic
Despic je mnogo više dobio od ove države od sportista, a šta joj je dao? Nista. Bas nista. Glumata tu da je mnogo značajan i vazan, a nije, što je pokazao svojim ponašanjem. Napad na sportiste je samo manevar da se zabašure Bujoseviceve bahanalije i njegove svite u Riju.
ББ
а шта су то спортисти толико дали?
Препоручујем 9
vox ex populi
Nije napao sportiste već vlast. Svakako, ima pravo i moju podršku. Ko im daje pravo da se razbacuju narodnom mukom u vremenu kada je pola naroda gladno? Koja korist za državu, tj. nas? Od mahanja zastavama mogu i oči da ispadnu ako se zakače kopljem.
Препоручујем 31

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља