среда, 26.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25
СВЕЧАНОСТ У КУЋИ СЛАВНИХ ФИБЕ

„Класа 2016” без Срба, али са српским печатом

Међу новим члановима тројица играча (Рага, Сан Епифанио, Фасулас) на чији су развој значајно утицали наши стручњаци. – Примљен и Штерн, који је са Станковићем ујединио светску кошарку, као и бивши ас НБА Олајџувон
Аутор: Александар Милетићсубота, 27.08.2016. у 22:00
Дејвид Штерн и Борислав Станковић (Фото лична архива Б. Станковића)

Од нашег извештача

Женева – У Кући славних Светске кошаркашке федерације (ФИБА) у Женеви свечано је представљена „класа 2016” у којој нема Срба, али је видљив српски печат...

Примљено је осам нових чланова: некадашња звезда НБА лиге Хаким Олајџувон (САД/Нигерија), почасни комесар НБА Дејвид Штерн (САД), тројица бивших играча Хуан Антонио Сан Епифанио (Шпанија), Мануел Рага (Мексико) и Панајотис Фасулас (Грчка), тренер Хорхе Уго Канавези (Аргентина),  једина представница женске кошарке Мишел Тимс (Аустралија) и постхумно Хуан Антонио Самаран, некадашњи председник МОК-а.

Велику пажњу изазвао је сусрет почасног генералног секретара Светске кошаркашка федерације (ФИБА) Борислава Станковића (91) и најуспешнијег комесара у историји НБА Дејвида Штерна (74), који су пре две и по деценије названи „ујединитељима светке кошарке”. У срдачном разговору, за време ручка у хотелу „Гранд Кемпински“, недалеко од места где из језера извире и наставља свој ток река Рона, присетили су се дана када су почели разговоре о уједињењу професионалаца и остатка света.

Штерн је водио НБА пуних 30 година (1984-2014) и направио од ње оно што је данас. У његово време основани су женска НБА (ВНБА) и развојна НБА (НБДЛ) а НБА се проширила за седам клубова: Мајами хит, Шарлот хорнетс, Минесота тимбервулфс, Торонто репторс, Ванкувер/Мемфис гризлис и Шарлот бобкетс/Њу Орлеанс пеликанс. За ову прилику, на свечаности у Женеви, посебно је истакнут његов рад на приближавању са светском кошарком, па је тако Фиба у свом образложењу навела и ово:

„Један од најзначајнијих Штернових доприноса јесте плод блиске сарадње са генералним секретаром Фибе (данас почасним генералним секретаром) Бориславом Станковићем, крајем осамдесетих и почетком деведесетих, када су омогућили професионалцима да играју на Олимпијским играма (1992). То је феномен, како многи истичу, који је пресудно утицао на глобални развој кошарке и популарност НБА широм света”.

На сву тројицу играча из „класе 2016“ који су своју каријеру градили у Европи, снажан утицај су извршила тројица наших стручњака. Мануел Рага (72), вероватно најбољи мексички кошаркаш свих времена, стекао је славу у Ињису из Варезеа у време док је тај клуб водио Александар Николић (1924-2000). Николић, такоће члан Фибине куће славних, остао је упамћен и као творац великог Ињиса (три титуле европског првака (1970, 1972, 1973), а Рага је играо важну улогу у том саставу.

Један од најбољих играча у историји шпанске кошарке Хуан Антонио Сан Епифанио (57) ушао је у први тим тог Барселоне као јуниор, на позив Ранка Жеравице (тренер 1974-76) а касније га је тренирао Жеравичин ученик Божидар Маљковић (1990/91). Жеравица је дао огроман подстицај развоју кошаркашке секције Барселоне (захваљујући разумевању тадашњег генералног секретара Едуарда Портеле) па је у клуб довео играче који су променили историју шпанске кошарке, као што су Сибилио, Сан Епифанио, Дела Круз, Солозабал... За 18 сезона у Барселони, једином клубу за који је играо, Сан Епифанио је освојио седам титула домаћег првака, десет националних купова, два Купа „Сапорте”и један Куп „Кораћа”. Са Шпанијом има три медаље од којих је највредније олимпијско сребро из Лос Анђелеса 1984.

Најбољи центар у историји грчке кошарке Панајотис Фасулас (53), европски првак 1987. и вицешампион 1989, играо је само за два клуба: ПАОК и Олимпијакос. У оба га је тренирао и знатно утицао на његову игру Душан Ивковић, а једно време у солунском тиму водио га је још један наш стручњак, Драган Шакота, али врло кратко. Са Ивковићем је остварио свој највећи успех у клупској каријери, када је подигао пехар Евролиге 1997.

Једини тренер у „класи“ 2016“ јесте Хорхе Уго Канавези (96) кога су на свечаности представљали ћерка и унук. Водио је Аргентину на Првом светском првенству у Буенос Аиресу 1950. када је освојила злато. Био је на њеном челу и када је дебитовала на Олимпијским играма (Хелсинки 1952). Тек 28 година касније та селекција је поново извадила визу за највећи спортски догађај, када ју је тренирао Ранко Жеравица (Мигел Анхел Рипуљоне се водио као тренер, а у ствари шеф је био Жеравица). Аргентина се квалификовала за Олимпијске игре преко Првенства Америке 1980, освојивши треће место иза Порторика и Канаде, али није отпутовала на Игре у Москви (Југославија злато са Жеравицом), због бојкота које су водиле Сједињене Америчке Државе.

Највећа звезда од свих нових чланова Куће славних јесте амерички играч нигеријског порекла Хаким Олајџувон, двоструки шампион НБА са Хјустоном (1994, 1995), по некима и најбољи центар свих времена. Тако високо га поставља најбољи кошаркаш свих времена Мајкл Џордан који је једном приликом истакао да „Олајџувон има много више врлина на својој позицији и од Чемберлена, О`Нила, Јуинга и осталих центара”! Ако има оних који сматрају да Џордан није у праву, онда ће се свакако сви сложити да нико није био тако елегантан у рекету.

Иако овог пута нико из Србије није изабран, наша земља остаје као друга најзаступљенија у Кући славних после Америке.

 

 

„Класа 2016”

Хаким Олајџувон (САД)

Дејвид Штерн (САД)

Х. А. Сан Епифанио (Шпанија)

Мануел Рага (Мексико)

Панајотис Фасулас (Грчка)

Хорхе Уго Канавези (Аргентина)

Мишел Тимс (Аустралија)

Хуан Антонио Самаран (Шпанија)Наши у Фибиној кући славних

Борислав Станковић (2007)

Небојша Поповић (2007)

Радомир Шапер (2007)

Александар Николић (2007)

Ранко Жеравица (2007)

Радивој Кораћ (2007)

Дражен Далипагић (2007)

Обрад Белошевић (2007)

Драган Кићановић (2010)

Владе Дивац (2010)

Зоран Славнић (2013)

Напомена: нико из Србије није изабран 2009, 2015. и ове године.


Коментари0
9e34d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Кошарка

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља