уторак, 31.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 01:24

И српски астрономи граде штит од удара с неба

Земља без одбране од изненадног удара астероида – Астрономи широм света интензивно раде на заштити од импактора, међу њима и наши научници
Аутор: Бранка Јакшићнедеља, 28.08.2016. у 18:34
Бојан Новаковић (Фото Б. Јакшић)

Астероид сваког часа може да погоди Земљу, али се то вероватно неће догодити у ко зна колико генерација наше цивилизације. Дневно на Земљу падну десетине тона свемирске прашине и делића распршених комета и не угрожавају људе и насеља. Али ако нас изненада погоди небеско тело пречника већег од сто метара, могле би да страдају читаве државе па и делови планете. О томе колико је небески материјал опасан за све на Земљи говори астроном Бојан Новаковић, доцент београдског Математичког факултета, члан домаћег трочланог тима који већ четири године заједно са експертима Европе гради штит одбране од потенцијално опасних астероида, такозваних импактора.

Уз њега ту је Зоран Кнежевић из Астрономске опсерваторије Београд и академик САНУ. Трећи члан је и најмлађи – Грк Георгиос Тсирвоулис, докторанд на Математичком факултету у Београду. Његов рад и боравак у Србији финансира Стардаст пројект.

Одговор на напад с неба траже астрономи и други стручњаци у оквиру европског пројекта Стардаст. Финансира га Европска комисија, јединствена истраживачка мрежа развоја метода за праћење, скретање и експлоатацију астероида и свемирског отпада.

Координатор пројекта у којем учествује 15 институција из европских земаља је Универзитет Стратклајд (Шкотска).

Замишљено је да Стардаст обједини све фазе заштите од свемирског отпада и астероида. Али то није све. Ради се и на потенцијалној експлоатацији оних небеских тела за које се утврди да су богата рудама корисним за житеље Земље. То подразумева научни, технички и организациони аспект рада. Наши људи баве се научним делом, проучавањем опасних астероида.

Како каже Новаковић, познавање карактеристика кретања и састава објеката може бити кључно за избор одговарајуће стратегије за њихово скретање са ризичног курса.

– Тако, рецимо, техника кинетичког удара може дати веома добар резултат ако се ради о компактном (чврстом) астероиду. Иста техника непримењива је код астероида који се састоје од великог броја малих слабо повезаних делова, истиче Новаковић.

Свемиром кружи сијасет астероида од којих бар део може да угрози нашу планету. Колико их је, којег су пречника, питамо нашег стручњака.

– До сада је откривено нешто више од 13.000 објеката овог типа, од којих њих око 900 има пречник већи од једног километра. Ниједан од познатих астероида не представља директну претњу нашој планети – одговорио је Новаковић, напомињући да је оних мањих далеко више. Процењује се да се неколико десетина хиљада објеката пречника већег од 50 метара креће у околини Земље.

Новаковић наводи да су посебно интересантни (и опасни) астероиди Апофис, Бену и 1950ДА. Листа потенцијално опасних астероида формира се проценом вероватноће судара с нашом планетом, као и по величини тих објеката. Постоји неколико светских центара који редовно прате ситуацију и објављују листе могућих нападача, као што је на пример нама најближи у Пизи (Италија).

На питање колико смо (не)безбедни од изненадних појава импактора с неба, Новаковић каже:

– Предуслов за заштиту од удара јесте правовремено откривање претећих објеката. Неопходно је такве објекте уочити бар пар година раније. Само у том случају имали бисмо довољно времена да реагујемо. Срећом, објекти који би нас могли изненадити и неприметно нам се приближити, релативно су малих димензија и не представљају већу опасност.

Земља у овом тренутку нема правог одговора на небески удар, али последњих година интензивно се ради на заштити од астероида.

– Још не можемо рећи да имамо потпуно развијен механизам који бисмо употребили уколико би се астероид устремио ка нама, каже Новаковић.

Истиче да стручњаке коче озбиљне препреке. Најпре, чињеница да још ниједан од предложених начина одбране није тестиран у реалним условима, па нико не може да буде сигуран какав би резултат добио у пракси.

Новаковић наглашава да постоје разне технике које би се могле применити за скретање астероида или комете чија путања може да се укрсти с нашом планетом.

Изазивање судара потенцијално опасног објекта са свемирском летелицом, или чак другим објектом који се налази у близини Земље, једно је од могућих решења за спречавање удара небеских објеката. Ова техника, позната под називом кинетички удар може се применити када је астероид још далеко од Земље, као средство за скретање астероида директном променом његовог импулса услед судара с другим објектом.

Алтернатива сударној (експлозивној) стратегији је да се астероид полако помера током дужег временског периода. Дејством на астероид слабим, али константним потиском, кумулативни ефекат доводи до скретања објекта с колизионог курса. То може да се изведе на више начина. На пример, коришћењем велике и тешке летелице, која би лебдела поред астероида и скренула га с путање.

 


Коментари5
e382c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vukašin Jelenić
u megatrend univerzitetu se uči kako da napraviš praćku da pogodiš kometu.
Jova
Da se razumemo, ovakvi projekti (kao i mnogi drugi), samo je tracenje novca poreskih obveznika. Prvo: astronomi ne mogu da sprovedu nikakvu zastitu, jer niti imaju cime, niti je to "cime" izmisljeno (osim na holivudskim filmovima). Drugo: astronomi eventualno mogu da uoce neki objekat, i priblizno izracunaju (procene) potencijalnu opasnost. Ako se radi o necemu ozbiljnijem (npr. kamencic koji je zbrisao dinosaure pre nekih 60 miliona godina ranije), dzaba svi astronomski proracuni; planeta ce uci u novu fazu razvoja zivota. ALi, i to je prirodan proces. Nista nije vecno, pa ni ljudska rasa.
Dragutin
Slazem se. Novac od poreza moze da se koristi u korisne svrhe, npr: renoviranje skola i biblioteka.
Препоручујем 0
Zoran Popović
a nuklearka pa da ga raznesete?
Слободан човек
У свемиру нема нуклеарне експозије, јер нема ваздуха.
Препоручујем 1

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља