понедељак, 09.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:34

Мокрањчеви дани уз помоћ пријатељства

Идеја да Неготин постане наш Салцбург користила би свима јер се не бисмо ваљали у блату естрадизације, сматра Бранка Радовић
Аутор: Б. Лијескићпонедељак, 29.08.2016. у 13:05

Ми немамо Моцарта и Салцбург, али имамо композитора Стевана Ст. Мокрањца и Неготин. Тога се вреди сетити нарочито сада уочи 51. Мокрањчевих дана који ће бити одржани од 9. до 14. септембра у Неготину. Mисија ове манифестације јесте промовисање стваралаштва најзначајнијег српског композитора Стевана Ст. Мокрањца и афирмација српске музике, с акцентом на хорску традицију.

На месту селекторке ове манифестације Бранку Радовић наследила је др Соња Маринковић која нам је о овогодишњем програму рекла следеће:

– Дани започињу традиционално натпевавањем хорова у ком учествују: АКУД „Соња Маринковић”, Београдски мадригалисти, „Вокс Мирабилис” из Мађарске, Београдско студентско певачко друштво и Хор „Шуматовац”. Беседу ће одржати епископ топлички господин Арсеније. Неготинска публика видеће представу„Мале тајне” коју потписују режисер Горан Марковић и композитор Зоран Симјановић, у продукцији „Мадленијанума”. Први пут на фестивалу гостује ансамбл Српског народног позоришта у Новом Саду, с оперском представом „Кнез Иво од Семберије” Исидора Бајића, чиме се и „Мокрањчеви дани” придружују прослави јубилеја великог српског романтичара. На камерном подијуму наступиће гудачки квартет Београдске филхармоније, који је за неготински фестивал уврстио једно од ремек-дела српске музичке баштине „Други гудачки квартет” Петра Коњовића, заснован на темама из Мокрањчевих „Руковети”. Гостоваће и Београдски диксиленд оркестар, а посебан концерт одржаће прошлогодишњи победник натпевавања Хор „Ангел Манолов” из Софије. Велики музички спектакл на затварању фестивала приредиће ансамбли Музичке продукције РТС са диригентом Бојаном Суђићем.

У оквиру пратећих програма планиран је наступ фолклорних група, ликовна, књижевна и научна трибина посвећена стваралаштву Мокрањца, промоције значајних публикација и премијера документарног филма „Довољно за бесмртност” ауторског тима београдских младих музиколога.

Бранка Радовић, некадашња селекторка „Мокрањчевих дана”, а сада председница Управног одбора манифестације, о проблемима са којима се сусретала у претходном периоду између осталог је рекла:

– У два мандата била сам селекторка ове манифестације, а 2014. и 2015. смо обележили два значајна јубилеја – стогодишњицу смрти Мокрањца, а потом и пола века постојања „Мокрањчевих дана”. Овогодишња манифестација траје дан краће и добила је од Министарства културе дупло мање новца од прошлогодишње. Селекторка је овог пута имала мала средства за програме и све је урађено на бази пријатељства, ентузијазма и личних контаката. Зато између свих влада присност, сви осећамо да доприносимо доброј атмосфери јер сви чине нешто лично у славу Мокрањца.

Бранка Радовић сматра да Неготин мора да буде место нашег ходочашћа „као што је Салцбург за Моцарта, Бајројт за Вагнера, Бон и Берлин за Бетовена”.

– Иако су се сви смејали када сам то споменула, лично бих се залагала за идеју да Неготин буде као Салцбург и за то да се привреда, туризам и уметност уједине. То би требало остварити у наредних педесет година. Залажем се за ту идеју код новог министра културе, јер са прошлим нисам имала никаквог контакта, за хијерархију фестивала. Не могу сви имати исти значај. Ако не дамо значај Мокрањцу и нашим композиторима који су се базирали на фолклору и наслеђу, онда остаје блато у ком се ваљамо, захваљујући естрадизацији – истакла је Бранка Радовић.


Коментари3
049e8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

da samo
Kad provincija izgradi puteve, da se ne gube bubrezi i gume do Negotina, ali i hotel i pristojne klozete, mozemo da planiramo dalje. Dotle, cuti si di si, jer ni za di si, nisi.
dejan sakovic
Slicno je i sa festivalom "Nusicijada" u Ivanjici.Sve od sebe treba dati da se ovih nekoliko manifestacija u Srbiji odrzi,jer kako rece @Tvrtko, cudo je da takvo sto opstaje pored,ali zaista bez uvrede,Guce,Egzita i ostalih veoma masovnih estradizacija,sad ovog ili onog muzickog pravca,kazem bez zelje da uvredim.
Твртко
Постоји нешто што ме фасцинира у једном дисконтинуираном друштву као што је наше - то су 50 година траје фестивал хорске музике у НЕГОТИНУ!!!! и 25 година година летња школа појања Корнелије Станковић у Сремским Карловцима (ово и није толико чудно у вези места колико у вези теме). Како те две манифестације трају без новаца и то у друштву које гледа фарму и парове уместо да пева у локалном хору - не могу себи да објасним. Очигледно да постоје људи који хоће да побегну од тешког затупљивања на све стране и то баш у - Неготин. Уствари, кад мало боље размислим ... Римљани су од целе своје империје управо Тимочку крајину посебно ценили... Има нечег тамо што привлачи хорове ... Можда вино. Не знам, али ове манифестације морамо одржати и подржати јер - чудо треба неговати! Чудо је да опстале а нису дрнге-данге.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља