четвртак, 22.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 29.08.2016. у 17:30 Д. М. – Б. В. – Д. А.

Уз „Депо” и хотел

– До краја године Дирекција за грађевинско земљиште требало би да огласи продају парцеле на којој је изгорела зграда. – Препорука Завода за заштиту споменика културе града је да се изврши пренамена зграде у Музеј јавног градског саобраћаја
Хотел, локали и канцеларије на 12.000 квадрата (Фото: Н. Марјановић)
Популарни тржни центар изгорео у пожару (Фото: Н. Марјановић)

Судбина простора око изгорелог Тржног центра „Депо” у Булевару краља Александра коначно је позната – у овом комплексу где је и уништени објекат градиће се хотел, локали и канцеларије на око 12.000 квадрата. Ови комерцијални садржаји предвиђени су планским документом за тај део Булевара краља Александра. До краја године Дирекција за грађевинско земљиште требало би, сазнајемо у Градској управи, да огласи продају те парцеле.

Ипак, сви радови на згради у којој је некад био „Депо”, а давне 1892. године били смештени први трамваји, требало би да буду усмерени на то да се очува сећање на првобитну функцију овог простора. Због тога су препоруке Завода за заштиту споменика културе града Београда да се изврши пренамена зграде у Музеј јавног градског саобраћаја, изложбени простор, уметничке и занатске атељее...

Од пожара у коме су пре пуне две године у потпуности уништене две хале ТЦ „Депо” у Булевару краља Александра 142 до данас се није ништа пуно променило – оголели и огарављени зидови штрче над булеваром, шут и нагореле греде још чаме у једном ћошку оголеле зграде, катанци висе на зарђалим вратима.

Објекат нису прегледали ни статичари, иако је то одмах после пожара било најављивано. У овај објекат ушли су само запослени у ГСП-у.

Још пре две године Завод за заштиту споменика културе урадио је препоруке за реконструкцију Трамвајског депоа којима се на читавом комплексу предвиђа примена конзерваторских метода (реконструкција, ревитализација, адаптација и санација)

– Убрзо после пожара, наши стручњаци из „Електрограђевинске оперативе” прегледали су објекат како би утврдили да ли нешто може да утиче на безбедност пролазника јер се зграда налази уз сам тротоар. По њиховом налогу уклоњене су кровне греде и постављена је заштитна ограда – каже Жељко Милковић, директор Градског саобраћајног предузећа.

После пожара 2014. године, ГСП је Заводу за заштиту споменика послао захтев за издавање услова за санацију „Депоа”.

– То је подразумевало и прилагање имовинскоправне документације, идејног архитектонског решења и, у овом случају, налаза вештака и записника о пожару. ГСП-у је дато одређено време да допуни захтев што је он значајним делом и учинио – кажу у овој установи културе од националног значаја. У међувремену је на снагу ступио Закон о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи па је сву документацију ГСП морао да да достави посредством локалне самоуправе. По том закону, локална самоуправа је задужена да све потребне папире обједини и шаље надлежним институцијама.

Како је истакао Жељко Милковић, ГСП је урадио све што је у његовој моћи, а сада је за сва питања у вези са „Депоом” надлежан град.

Закупци остали без тезги

Просторије „Депоа” у булевару годинама су под закупом држале „Градске пијаце”. После пожара који је за сат времена прогутао све тезге и робу, деведесетак закупаца остало је без целокупне имовине. Већина њих захтевала је да посао наставе у хали три која се налази иза изгорелог објекта, али им то надлежни нису дозволили.

За ове продавце одређена је локација на пијаци „Ђерам” и то под куполом новог монтажног објекта налик шатри. После 15 месеци од пожара они су добили могућност да раде. Већина њих ипак није пристала на нову локацију и услове у њој, тако да се сада на „Ђерму” у „Новом Депоу” налази њих десетак.

Први објекат за одржавање возила градског превоза

Трамвајски депо подигнут је као први објекат за смештај и одржавање возила јавног градског саобраћаја у Београду и Србији. Његовом изградњом омогућено је да се 14. октобра 1892. године отвори прва трамвајска линија Калемегдан – Славија, којом су саобраћала возила на коњску вучу.

– Од тада па до данас Трамвајски депо је у једном свом делу очувао првобитну намену у градском саобраћају, док је други део током деведесетих година 20. века адаптиран у продајни простор. У складу са Законом о културним добрима, Трамвајски депо у Булевару краља Александра 142 због својих културно-историјских вредности ужива статус добра под претходном заштитом и истовремено се налази у оквиру културног добра – археолошког налазишта Антички Сингидунум – кажу у Заводу.

У „Депоу” никад није био логор

Објекти и простор Трамвајског депоа на углу Булевара краља Александра и Средачке, према подацима којима располаже Завод, никада нису били у функцији логора, како се ових дана могло прочитати у медијима.

– Нејасноће су настале последњих година услед погрешних тумачења историјских чињеница и назива. Депо су најпре биле штале, а потом шупе у зависности на који погон су се покретали трамваји. У погрешном преношењу информација у јавности се стекао утисак да се у депоу налазио логор Топовске шупе, који је током 1941. године формиран заправо на Аутокоманди на некадашњем артиљеријском вежбалишту Војске краљевине Србије. Сам термин шупе и намена тог логора временом се пренео на Трамвајски депо – објашњавају у Заводу.

Коментари11
620bc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Деда Милоје
Ваљда је Депо зато и изгорео. А могао је да постане Музеј трамваја.
прасе
Завод за заштиту споменика културе града нека упрегне прво све своје снаге да се поправи оних неколико степеника на Великом и Малом степеништу на Калемегдану који годинама стоје онако и прете поломљеним ногама, рукама и вратовима. Али, они чекају масне пројекте за такве ствари, оне најслађе где се на малом зараде огромне паре.
Ratko
Da li je bio logor tokom Drugog svetskog ne znam , ali u kovackoj radionici GSPa u Gornjem depou postoji i u funkciji je nakovanj tezak preko 200kg sa oznakom Wermachta .
Гоца сликарка
Све је боље од оне ругобе са тезгама до крова и са поређаним фармеркама, мајцама, прашковима и сличним стварима
Teodor
Ko kuka za onim ruglom sto je nekad tamo bilo? Kukaju neobavesteni, kukaju protivnici svega i svacega, kukaju vlasnici onih tezgi u izgorelom Depou koji su izrabljivali one jadne radnike, koji su se smrzavali i radili za crkavicu i kukaju inspektori koji su im uzimali reket. I treba da bude hotel na tako atraktivnoj lokaciji. Kakav muzej javnog saobracaja. To je samo ublazavanje jacine ove vesti, bice "satro" konzervacija... Svi su, kao, za turisticki procvat ovog grada, kongresni turizam i slicno, svi bi da rade i zarade. E gospodo, to ne moze bez dobrih hotela. Otkad je Djilas, uprkos svim otporima i podmetanjima, sredio Bulevar (zasadjeni platani odolevaju i rastu; asfalt, za razliku od ostalih lokacija, i dalje odlican jer je kvalitetno uradjen...), u tom Bulevaru se nista nije pomerilo, osim onog rugla na Djeram pijaci.
Janko
Dragi Teodore, turisti u Beogradu će uskoro moći da gledaju samo hotele i šoping centre, jer se muzeji sve više zatvaraju, a u njih i u kulturu se takoreći i ne ulaže. Da ste posetili Beč ili London, shvatili biste da je ova vrsta saobraćajnog muzeja veoma pametna stvar, pogotovo što je sa ovog mesta i krenuo prvi tramvaj. Ako ste i obišli pomenute gradove, nadam se da ste obratili pažnju na ove muzeje koji interesuju veoma mnogo ljudi, nije sve u krpicama i hotelima i kafanama. Sa druge strane, u Bg-u se uveliko grade i planiraju mnogi hoteli, a Sava Centar i Novi Beograd su predvidjeni kao mesto kongresnog turizma. I kako sami kažete Ruglo je bilo jer je cilj bio da bude ruglo, kako bi se lakše otarasili njega, kako bi i sami ljudi podržavali rušenje tog "Rugla" da je bilo uredjeno kao muzej bili biste ponosni na ceo kompleks, ovako ostaje samo da ružimo istoriju i gradimo nove konzerve od zgrada.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља