четвртак, 28.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 31.08.2016. у 08:30 Јована Рабреновић

Компанијама берза неисплатива

Тржиште капитала није се опоравило од кризе, улагања нема, па фирме не могу да на тај начин дођу до свежег капитала
„Имлек” најавио повлачење са београдске берзе (Фото Ненад Неговановић)

Овдашње компаније почеле су да се повлаче с Београдске берзе. Компанија „Имлек” која је део холдинга „Моји брендови”, прошле седмице саопштила је да је принудним откупом акција са берзе консолидовала власничку структуру, односно стекла стопостотно учешће. Овај њихов потез није изузетак, јер је недавно и „ПКБ корпорација” принудним откупом стекла потпуно власништво, након одлуке градских власти. С обзиром на прилике и на берзи и у привреди уопште очекује се да и друге компаније крену овим путем. АИК банка, на пример, која је такође спровела поступак принудног откупа акција од мањинских акционара. Компаније, иначе, имају по закону право да са 90 одсто акција принудно откупе преостале вредносне папире од малих акционара.

Зашто компаније гасе свој берзански статус? Укратко, то чине зато што им се битисање на берзи не исплати. Имају само трошкове, а немају користи да емисијом акција дођу до свежег капитала. Након силаска са берзе предузећа прелазе у нижу организациону форму попут друштва са ограниченом одговорношћу (ДОО).

То што компаније гасе свој берзански статус није добро ни за берзу, а ни за целокупну економију, кажу стручњаци. Компанијама се нема, кажу, шта замерити, јер се оне понашају рационално. Нико, кажу, ни на Западу није вољан да дели власништво, а поготово у нашим садашњим приликама када од тога немају користи, односно не привлаче капитал.

Главни разлог што компаније нису заинтересоване за берзанско трговање је то што се берза није опоравила од светске економске кризе 2008. године. Подсећања ради максимална вредност берзанског индекса износила је 3.300 динара, а сада 620 динара што је шест пута мање. До поменуте кризне године цена акција је расла, инвеститори су били вољни да улажу, а онда су се повукли. С друге стране и саме компаније су процениле да емисије акција неће бити успешне, па су одустајале од непотребних трошкова. За разлику од наше светске берзе су се већ опоравиле од кризе, а индекси су премашили оне раније. То се код нас није догодило и берза је, како објашњавају стручњаци, „пресечена” у раној фази развоја, а поверење у тржиште је изгубљено.

Ненад Гујаничић из „Вајзброкера” каже да се већ дужи временски период компаније повлаче са Београдске берзе, а то је интензивирано у протеклих неколико година нарочито откада је праг за принудан откуп акција спуштен са 95 на 90 процената. По њему главни разлози за овакво понашање компанија су то што су оне принудно, по сили закона, дошле на берзанско тржиште и нису успеле да искористе његове предности као што је прикупљање капитала. Од берзе су их одвратили и административни и други трошкови, као и већи захтеви за обелодањивање информација.

– Србија је ретка земља у транзицији у којој није забележена ниједна иницијална понуда акција, односно ниједна компанија није прикупила капитал на берзи. Повлачење емитената са Београдске берзе је толико омасовљено да је тешко навести неку компанију за коју би се са сигурношћу могло рећи да ће бити на берзи за пет или десет година. Ако се погледа реперна индексна корпа, Белеx15, види се да у доста компанија већински власник има значајно већинско власништво, те је самим тим близу истискивања мањинских акционара. То су, на пример, АИК банка, „Сојапротеин”, „Алфа-Плам”, „Техногас”. То показује да берза постаје још маргиналнија са малом шансом да се ревитализује у будућности, наводи Гујаничић.

Он додаје да су највећи промети на Београдској берзи били 2007. године, око осам милиона евра дневно, у просеку, док се сада сматра добрим трговачким даном ако је промет већи од 200.000-300.000 евра. Интересовање је прилично скромно, иако су наше акције доста потцењене у односу на сличне у региону. Главни разлози слабог интересовања су ниска ликвидност, јер је тешко купити већу количину акција по постојећим ценама и слабо поштовање права мањинских акционара, јер су на делу бројне корпоративне преваре.

Компаније изласком са берзе смањују непотребне трошкове и поједностављују пословање, и ово је свакако примерено за предузећа која нису велика, као компаније које имају приход мањи од десетак милиона евра. Када је реч о већим компанијама, оне такође напуштањем берзе смањују оперативне трошкове и немају више строге захтеве за објаву информација (извештаји, битни догађаји), али губе могућност да емитују акције и прикупе јефтин капитал. Такође, компаније котиране на берзи имају и позитиван повратни ефекат на пословање јер инвеститори контролишу пословање и доприносе ефикаснијем управљању.

Гујаничић сматра да без политичке подршке и добре воље извршне власти, транзициона берза нема никакве шансе за развој. Телеком Србија је најбољи пример ове тезе – компанија је поделила акције пре више од четири године и још увек нема назнака да ће бити котирана на тржишту. Теоријски, могуће је да нека иницијално приватна компанија прикупи капитал и тако утре пут развоју берзе, али је ипак реалније да се то деси тако што ће нека велика државна компанија прокрчити тај пут или га уопште неће бити, додаје он.

Коментари13
ea30f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandra V.
@Politika - trebalo bi da omogućite da se Vaši tekstovi dele i na LinkedIn-u.
Твртко
Берза је убијена јер мотивација учесника није - у првом реду - прикупљање средстава за нови инвестициони пројекат (што је природно), већ манипулација ценама на основу манипулације књиговодственим извештајима а све у циљу "ваћарења" малих инвеститора а не у циљу реализације реалног пословног пројекта. Дух "ваћарења" се истрошио, а дух истинског инвестирања - не постоји и није ни постојао. Берза је један од начина финансирања бизниса, али овде нико не мисли о бизнису. Ове је врхунац - заправо крај - једног времена у ком је мотив приватизације било извлачење капитала из сфере рада у сфер потрошње појединаца.
Vladan Grujić
Ovo je jedan od najsuptilnijih modela trenzicione pljačke. Berza bez ijednog IPO-a, a neke firme sa najtrgovanijim akcijama na berzi imaju vlasnike sa vlasničkim udelom od 90 do 100%.
Aca
Kako Srbija misli uci u EU bez da ima berzu?! Ima li Vlada Srbije odgovor na ovo pitanje???
Los Propađos
Pre koji dan dopisnik Politike je pisao o problemima nemacke berze; tek sada se prica i o situaciji u vlastitom dvoristu. Srpska berza je u agoniji, Srbi nisu u stanju da grade sebi drzavu niti u kakvom sistemu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља