Нови Сад – Група ентузијаста окупљених око организације РИМ решила је да јавности представи праву слику некадашњих архитектонских лепотица, на адреси www.dvorci.info, и на тај начин да укажу како је неопходно да се што пре реше имовинскоправни односи и почне реконструкција двораца. Марко Радојевић из организације РИМ за „Политику” открива да су, обилазећи терен, затекли језиву слику:
– Кренули смо од Војводине, јер у другом делу Србије нема толико двораца. Остало их је нешто из времена краљевине, али углавном преовлађују конаци. На мапи коју смо објавили на нашем сајту сабрали смо податке о 62 дворца и летњиковца на територији Војводине. Утисак је да су ти објекти, као лепи и луксузни, остали само у сећању. Осим неколико репрезентативних здања која су, игром случаја, задржала стари сјај,остали дворци које смо обишли махом се воде као објекти „ван употребе“, напуштени су и руинирани, са потпуно уништеном инфраструктуром, без врата, прозора, кровова – објашњава Радојевић.
Чињеница је да усваком месту у Војводини можете да набасате на неки дворац. Грађени су од почетка 18. века, а свој сјај су почели да губе после колонизације након Другог светског рата. Од тада падају „из руке у руку“. Четири дворца имају статус културног добра од изузетног значаја, 21 су објекти од великог културно-историјског значаја, трису у статусу значајних културних добара, више од 20 само су евидентирана културна добра, а остали још увек чекају утврђивање статуса.
У Војводини се као најзначајнији помињу Патријаршијски двори дворац „Илион” у Сремским Карловцима, Владичански двор у Вршцу и Новом Саду и дворац породице Дунђерски у Челареву. Ту је и хотел дворац „Фантаст” надомак Бечеја. О њима јавност готово све зна.
Са друге стране, Радојевић скреће пажњу на дворце и летњиковце који „деценијама пропадају чекајући статус и власнике“. Тако у архитектонском културном наслеђу Војводине јединствен пример представља дворац породице Шпицер, једног од власника Беочинске фабрике цемента, из 1890. године. То је грађевина препознатљива за тај период, као покушај да се ускладе и помире елементи разних стилова, од романтике, готике, ренесансе и барока, па све до модерних струјања југендстила, артновеа и сецесије. Ентеријер дворца је грађен у духу мађарске сецесије китњастог облика. Данас је дворац напуштен и већ дуго је без намене. На њему не постоје ни врата ни прозори, а и кров полако почиње да попушта. Вероватно је због тога и добио назив „Кућа духова“, каже наш саговорник.
Исту судбину, додаје, доживео је и дворац породице племића Фернбах у селу Алекса Шантић у близини Сомбора. Данас је тешко и наслутити некадашњи сјај ове репрезентативне породичне резиденције која се налази у срцу, сада запуштеног, а некада велелепног парка, уређеног по принципу енглеских вртова. Тај дворац је саградио један од људи од највећег поверења цара Франца Јозефа, велики бач-бодрошки жупан Карољ Фернбах. Користио га је за уживање своје породице и пријатеља, а назвао га је по надимку своје жене Доре – „Баба Пуста“. Сва чуда тадашње технике и грађевинарства (1906/1907) употребљена су да би импресионирала угледне госте из целе Европе, који су ту долазили. Дворац је, по предању, окруживао предивни парк на двадесетак хектара, са 250 биљних врста и малим зоолошким вртом. Сада изгледа веома лоше и могао би да се користи као сценографија за хорор-филм и сличне намене. Ишчупане су инсталације, полупане плочице, са половине дворца је нетрагом нестао кров. Спољашњост је потпуно уништена, а капела је исписана графитима.
– У већини двораца које смо обишли затекли смо такво стање – костуре кроз које хучи ветар и из којих се види небо. Зато и желимо да подсетимо јавност на то да дворци постоје, да су неискоришћени и да пропадају. Ако држава нешто не предузме, нестаће то културно благо, а остаће нам само легенде – упозорава Марко Радојевић.
Има, каже, и добра вест. Крајем прошле године почела је обнова неколико двораца: „Капетанова” код Старог Леца (између Вршца и Зрењанина), „Јагодића” код Конака, дворца Шулко Вебера код Падеја и Таборијевих у Врбасу. Радојевић очекује да ће их нови власници преуредити у луксузне туристичке објекте. За оне друге остаје само нада да ће доспети у руке добрих домаћина.
