,,Политика" је у једностубачно пласираном извештају, објављеном на трећој и четвртој страни листа од 27. августа 1907. године, обавестила своје читаоце о том важном догађају.
Свечаност је почела у раним јутарњим сатима.
Док ,,кроз окићене београдске улице иду многи грађани и сељаци на Батал-џамију, где ће бити свечано полагање камена темељца за дом Народног представништва", у Саборној цркви била је одржана свечана служба Божија, уз присуство краља Петра I Карађорђевића, тадашњег престолонаследника Ђорђа, краљевића Александра, принцезе Јелене и принца Павла, чланова владе, државних саветника, народних посланика, председника општине, великодостојника и ,,доста грађана".
Пошто је одржано и молепствије за дуг живот престолонаследника Ђорђа, краљ се са својом свитом одвезао у Двор, док су остали кренули пут Батал-џамије, где су биле подигнуте три свечане трибине.
Уз централну, краљеву, с њене десне стране била је трибина за народне посланике и новинаре, а са леве стране трибина постављена је трибина за државне саветнике и друге великодостојнике.
Свуда уоколо биле су гирланде с народном тробојком, а војска је окруживала простор на који се слегла ,,огромна маса".
У 10,45 часова звук труба је објавио долазак краља а све војне музике засвирале су ,,Поздрав!".
Пошто су краљ Петар I, краљевић Александар, принцеза Јелена и принц Павле заузели места на трибини, почело је освећење.
,,Војна музика засвира молитву, чинодејствовао је митрополит са београдским свештенство", написао је анонимни извештач ,,Политике".
Пошто је митрополит Димитрије одржао говор, краљ Петар I Карађорђевић дошао је до места где је постављан камен темељац и латио се сребрне мистрије. Када је обложио камен цементом, прочитао је повељу која се и данас налази у темељу здања Народне скупштине.
У извештају ,,Политике" тог дана није био наведен текст повеље, али је то учињено сутрадан, 28. августа, у напису под насловом ,,Споменица на пергаменту".
,,За владе Краља Петра", написано је у том документу, ,,када се поврати слога између Круне и народа у краљевини Србији, удари Краљ темељ дому Народне скупштине у присуству своје деце: Њ. Кр. Височанства Престолонаследника Ђорђа, Њ. Кр. Височанства краљевића Александра, Њ. Кр. Височанства Књегиње Јелене и у присуству митрополита Србије Димитрија, председника владе и свих министара, народних посланика, државних великодостојника, војених старешина, војске и многобројног народа, 27. августа 1907. године од Рођења Христова у Београду. Ту споменицу су потписали: Краљ, митрополит, чланови владе и архитекта."
На крају овог извештаја описан је сам чин полагања камена темељца, што је описано у тексту на првој страни данашње ,,Политике".
Свечаност је била завршена, муке с градњом дома Народне скупштине који ће бити завршен безмало три деценије касније (1936) тек су почињале.
