недеља, 05.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:08

Своји на своме или организовани хаос

Поводом Милановићеве изјаве о Босни и Звиздићевог одговора
Аутор: Аднан Балтапетак, 02.09.2016. у 08:15
Новица Коцић

На изјаву неименованог бранитеља из Хрватске да је БиХ „big shit”, а коју је на састанку са Удругом бранитеља поновио Зоран Милановић, тврдећи да Босна и Херцеговина није држава јер се у њој нема с ким разговарати, у Сарајеву се подигла велика халабука. У јеку предизборне кампање јављају се странке, гледајући да скрену пажњу на себе и осигурају који глас више, потом разна удружења, асоцијације и организације, листом критикујући председника СДП Хрватске и бившег (можда и будућег) премијера.

Најдаље је отишао Денис Звиздић из СДА, актуелни министар спољних послова БиХ, који је упутио отворено писмо Милановићу. Боље би било да није. У писму се бркају појмови, надлежности, држава и државно уређење са земљом и домовином. У стилу гласноговорника Феријалног савеза и гесла „Упознај домовину да би је више волео”, Звиздић описује лепоте БиХ, наглашавајући како је то ,,земља добрих, топлих, паметних, вредних и талентованих људи привржених својој домовини и оданих основним цивилизацијским вредностима”.

Чињенице, ипак, говоре другачије: ти добри људи на које се позива Звиздић чине највећи број кривичних дела у региону, а највише у Сарајеву. Својом „добротом” довели су до тога да је, већ годинама, најтраженији и најпродаванији грађевински артикал – сигурносна врата за стан. Људи су толико топли, можда је прецизније рећи ватрени, да више нема нити једног дана без револверашких окршаја. Деца нам гину у трамвајима, на шеталиштима, у кафићима. Паметни константно напуштају БиХ, просечно седамдесет хиљада сваке године. Да ли су вредни, то Звиздић не може знати, јер у БиХ две трећине младих нема посла. Талентовани јесмо, али за шта? За трпљење, које ће кад-тад доћи до свог краја. Колико су Беиханци привржени својој домовини показује податак да више од четири петине младих живи само један сан – како изаћи из ње и добити посао било где. А што се тиче цивилизацијских вредности, ту би Звиздић требало да се присети свог колеге, архитекте, који је још као студент пре тринаест година узео највећу мацолу у руке и с двојицом колега полупао 32 надгробна споменика на три стара сарајевска гробља у центру града. Разбили су чак и неколико метара висок централни крст на постаменту на католичком гробљу. Штета је била немерљива, велики број споменика на православном и католичком гробљу датирао је још из 19. века. Али отац Звиздићевог колеге је био члан СДА и декан факултета, па нико није одговарао. Такву цивилизацијску срамоту у миру Сарајево није имало од свог постанка 1462. године.

Мене су још као дете учили да поздравим часну сестру када је сретнем на улици са „Хваљен Исус”. Данас часних сестара, захваљујући владајућој политици, нема. Али зато има јако много жена које, исто тако, ходају у црнини од главе до пете, само с прорезом за очи и буљуком деце око себе. То су жене Арапа којих данас у Сарајеву има више него Срба. Купују појединачно и по четири стотине дунума земље на Илиџи, у Вогошћи, Трнову, Хаџићима, долинама свих водотокова. Само пре неки дан Илиџа је била облепљена плакатима на којима грађани протестују против продаје земље Арапима у водозаштитној зони Врела Босне. Ама, ко их пита, важно је продати и довести браћу муслимане. Битно је да су, три године након пописа становништва, навучени подаци да Бошњака има више од педесет одсто и да се несметано може прећи на реализацију „Исламске декларације” Алије Изетбеговића. Или, како је често Алија знао рећи: „Бићемо своји на своме, у својој вери и на својој земљи.”

То је, ваљда, та земља Мака Диздара, Алексе Шантића, па нобеловаца и оскароваца на које се Звиздић у писму Милановићу позива. Као непобитан аргумент наводи изјаву, како каже „великог Крлеже” који је истицао да Босанац на стећцима стоји усправно и не клечи, јер никада Босанац ни пред ким није клечао. Наравно, у Крлежино доба није. Данас повијене кичме моли порцију хране у стотинама народних кухиња широм БиХ. Нелагодно се осећам кад прођем Башчаршијом и пред народном кухињом у реду за кантицу супе и пола хлеба видим мог гимназијског професора. Повијене главе, обореног погледа. Треба ли још и да клечи, зато што је четири деценије одгајао и учио младе нараштаје свему овоме што је сада изневерено? Или, у истом реду, пријатеља из седамдесетих година, који је са мном био падобранац у Аеро-клубу Сарајево. Имао је јачу петљу од мене, често су га кажњавали што „процури” испод минималне висине на којој мора отворити падобран. Сећам се његове плаве кациге на којој је писало „страха нема”. Данас страхује да ли ће, као инвалид из рата, добити порцију за себе и супругу у народној кухињи. То је та Босна, она Макова пркосна? Али, неминовно је, пробудиће се народ и из овог кошмарног сна.

Члан Удружења новинара БиХ


Коментари14
d6241
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zabrinuti građanin
Kako reče Balta: "Чињенице, ипак, говоре другачије:..." Retorika bazirana na prećutkivanju "bisera iz sopstvene radionice" uspešno prolazi. Događaja je bilo puno, ali ću navesti samo one najkrupnije - za sitnije nema prostora. Eto, bezbroj puta je ponovljeno da je "Memorandum SANU" izvor svih zala u BiH, ali nikad niko nije ni pos umnjaoda bi to mogla biti reakcija na "Islamsku deklaraciju". Bezbroj puta je konstatovna agresija na biH, ali nikad nije nvedeno ime prve žrtve ili događjaja u kome su pale prve žrtve. Čitava retorika oko Srebrenice je takva kao da se u tom kraju ništa nije događalo od '92. do jula '95., a onda Srbi pali s'neba i počinili genocid. No, da bi stvari izgledale još tragičnije, retoriku prepunu prećutkivanja neguju ne samo političari već i brojni intelektualci. O štampi da i ne govorim. A svi se slažu: bez pune istine nema pomirenja!
Marko Malpasic
E jesi Adnane nasao kome ces se zaliti!
Ранко Танасковић
Веома добар чланак. Браво за аутора!
Mirjana M. - MM
Dok svetom vlada masonerija nece biti nikakvih promena . Ako to potraje ... ne samo da ce nestati srpske nacije nego ce nestati i veceg dela svetske populacije. Jedini lek za to je Rusija ... da ne detaljisem kako , zna se.... ili tiha kineska metoda . Mozda neki ne znaju da su kinezi posle bombardovanja njihove ambasade od strane Amera u BG. ....njuskali I pronasli ime pilota koji je bacao bombe. Za par dana on je bio mrtav. Dakle Zna se adresa gavnih ...I ici redom .. jedan po jedan.
bojan milic
masoni nisu krivi, komsija je kriv jer ne misli kao ti. pricaj s njim
Препоручујем 4
svetlanast.
@Mirjana M.-MM Sve dok budemo mislili da je resenje "ubiti pilota" i tako "jedan po jedan", i da su za sve krivi masoni, zivecemo u nesrecnim drzavicama bivse Jugoslavije iz kojih ce mnogi zeleti da odu. Resenje je u DIJALOGU, DEBATI, SUCELJAVANJU MISLJENJA.Toga nema ni u okviru jedne od ovih nesrecnih drzavica medju neistomisljenicima - a kako ce dijaloga biti medju nesrecnim drzavicama. Kada bi se na ovu temu organizovali razgovori /debate/ na nekoj od nezavisnih televizija /kakvih gotovo da i nema/, ucesnici bi u direktnom programu culi, da je narodu dosta nacionalizma, nadobudnih i nesposobnih politicara lazova i da hoce da zive kao sto zivi narod u drzavama Evrope u koje beze iz ratom zahvacenih drzava, gladi i siromastva - SAMO TOLIKO. Cilj nesrecnika nije ni Rusija, ni Turska, ni Kina...vec Evropa. Mislite o tome i ne "ubijajte" pilota.
Препоручујем 8
simon
probudice se narod ali ne u Bosni. I sam kazes da 70.000 godisnje napusti Bosnu. Ti koje ce se buditi, budice se u Austriji, Svedskoj, Americi, Nemackoj, Francuskoj, Australiji, Novom Zelandu. A tamo kad se probude - nece biti raspolozeni za tu vrstu budjenja koju autor proziva.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља