уторак, 18.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:48
ПОГЛЕДИ

ТТИП – трансатлантски (не)споразум?

У Европи се споразум доживљава као асиметричан, у корист САД, а поготово у корист интереса моћних компанија
Аутор: Небојша Катићпетак, 02.09.2016. у 08:15

У полумраку и далеко од очију јавности, како је то већ постало уобичајено у зрелим демократијама, ЕУ и САД су последњих пет година припремале споразум о трансатлантској трговини и инвестиционом партнерству (ТТИП). Могућност да се од споразума ипак може и одустати почела је снажније да се најављује тек од маја ове године, па отуда и не изненађује вест да су преговори највероватније пропали.

Глас није дошао из Брисела, из Европске комисије која је партнер америчке стране, већ из Немачке. Вест је саопштио Зигмар Габријел, вицеканцелар и министар економије Немачке и председник немачке Социјалдемократске партије, која је дуго подржавала потписивањe ТТИП. Може бити да је министар, ослушкујући глас јавности, одлучио први да истрчи и … и тако се позиционира за предстојеће изборе у Немачкој.

Чини се да је (пре)велики део западне јавности сит глобализације, сит континуиране кризе, сит празних обећања, сит политике коју намећу владајуће структуре. Отпор према естаблишменту артикулише се тако што се гласа против свега што долази са те стране или тако што се гласа за првог који изађе из аутобуса са антиглобалистичком поруком.

У Европи је ТТИП најављиван као споразум који ће повећати запосленост, који ће БДП европских економија подићи за додатних 0,5 одсто и од чијих ће ефеката просечно домаћинство добити још 545 евра годишње. Пројектоване благодати су тако велике и извесне, да су информације о детаљима споразума даване на кашичицу како се јавност не би загрцнула од толике количине добрих вести. О детаљима споразума много више су знали корпоративни лобисти него парламентарци европских држава.

Насупрот идиличној званичној верзији, скептици верују да је циљ споразума да се регулатива у вези с трговином и инвестицијама стандардизује тако што ће Европа све више личити на САД. Споразум би помогао да се ЕУ окане превелике бриге за екологију, за заштиту потрошача, за стандарде у исхрани или здравству, за права запослених, за трице и кучине.

У Европи се споразум доживљава као асиметричан, у корист САД, а поготово у корист интереса моћних компанија. ТТИП је требало да омогући компанији да тужи државу која би донела било какву меру чији би крајњи ефекат угрожавао висину будућих профита. Притом, ове тужбе се не би подносиле локалним судовима, већ наднационалној арбитражи која решава спорове између инвеститора и држава у складу с механизмом који постоји одавно и с којим и Србија има искуства (ИСДС – Investor-state dispute settlement). Овај механизам заштите инвеститора одавно је уграђен у велики број међународних споразума и то није ништа ново.

Ново је да се механизам који је требало да заштити стране инвеститоре од самовоље држава сада све чешће злоупотребљава као инструмент којим компаније или појединци могу малтретирати и уцењивати суверене државе, поготово оне мање. Оваква перцепција је допринела да велики део јавности веома негативно реагује на сваки помен ИСДС механизма.

ИСДС арбитража може заседати тајно, а под велом тајне могу остати и пресуде које се донесу. Није тајна да су поступци пред овом арбитражом веома скупи и да одабрани клуб, углавном западних адвоката-арбитара, зарађује огроман новац учествујући у споровима – некада као арбитри, а некада заступајући једну од страна у спору. Верује се да су они стога склони и да охрабрују умножавање спорова и злоупотребу механизма.

Од одлука арбитраже нема ефективне заштите, а пресуђене суме обештећења могу бити веома високе. При томе, иностране компаније и појединци су привилеговани, будући да домаћи актери не могу тужити своју државу пред ИСДС арбитражом.

Ако би ТТИП био потписан, његове одредбе би се, вољно или невољно, овако или онако, наметнуле и оним државама које нису део споразума, али имају трговинске споразуме са САД и ЕУ.

ТТИП за Србију није велика претња будући да Србија у преговорима ионако даје и више него што се од ње тражи, или бар више но што дају други у истој ситуацији. То можда и објашњава због чега домаћа јавност, па и она стручна, прилично незаинтересовано прати трансатлантску сагу.

Да ли је ТТИП заиста пао у воду, или је реч о тактичком повлачењу и чекању повољнијег тренутка за његову реализацију? Да ли је дошло и до озбиљнијег захлађења економских односа између ЕУ и САД? Да ли о томе сведочи и жестоки (европски) порески удар на амерички „Епл”, упркос необично јакој и јавној интервенцији САД у корист „Епла”? Да ли овај удар случајно коинцидира с најавом пропасти споразума? Може бити да је само реч о пролазном неспоразуму међу пријатељима, а може бити и да је, бар за тренутак, заустављен процес разарања суверенитета држава у корист транснационалних компанија.

Пословни консултант

www.nkatic.wordpress.com


Коментари13
049ae
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljiljana
Da li to znači da Srbiji nisu ni nudili TTIP na potpis jer smo *papelini* i da li može da se primeni ISDS za Srbiju u slučaju stranih kompanija koje su prisutne? Samo od njih i od njihove procene šta će i od koga i kada da uzmu (kao u slučaju Grčke ) posluju ove *svetske pirane*? Ako EU štiti svoju ekonomiju na težak i mukotrpan način (Grčka odigra tradicionalnu tragikomediju da se izčupa ne za publiku EU već za publiku multinacionalnih pirana i persiskih arbitraža )šta mi van EU možemo osim da propadnemo pa da nismo vredni predstave .E onda su i svetski sudovi za genocid predpredstava pa je Nemačka već u slučaju Jermena povukla i šahovski potez na tabli multikorporacija.Ami smo bili mamci za pirane.
Bata Valjevo
Predsednik Obama je u poseti Velikoj Britaniji, neposredno pre Bregzita, kao argument da UK treba da ostane u okviru EU inace ce ostati van TTIP-a i time samoj sebi naneti velike stete. Predsednik je to rekao vrlo elokventno, vrlo uvereno, skoro da je strah zavladao kako ce UK preziveti bez TTIP-a.
Милош Ј. Косовац
Ми смо на броду који тоне, зато ћутимо и гледамо у небо, тј. тв-екран, као теле у шарена врата.
миле
толико смо јадни и бедни да нас ни ттип не дотиче...
035
Кад за 5 сати ваш текст (ја бих рекао мали есеј) погледа петнаестак читалаца , ја бих рекао да је тржиште жељно само сензација , попут оних бурлески са Северном Корејом . А писма моћницима пролазе кроз филтере саветника из најскупљих брендираних фирми .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља