четвртак, 24.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 04.09.2016. у 09:00 Мирослав Лазански

Босна на Сицилији

Данас највећи проблем БиХ није референдум о Дану Републике Српске - и то у Сарајеву и на Западу добро знају - већ две жестоко посвађане Југославије: она око БиХ и њена мини-копија унутар саме БиХ

Када је у Словенији пре више година расписан референдум да ли продавнице хране треба да раде недељом, црква је била против тога јер, забога, народ ће онда недељом у куповину, а не у цркву.

Држава је одлучила да се референдум одржи и попови су изгубили, народ је најдиректнијим демократским путем одлучио да ће пре у шопинг него у цркву.

Ватикан се није побунио, Словенија је остала стабилна држава, ЕУ није упутила протест, нико из Брисела и Вашингтона није позвао Љубљану да заустави референдум, Хрватска није претила ратом иако су попови у Хрватској били згранути референдумом у Словенији.

После тога су грађани Љубљане изашли на референдум по питању промене линија градских аутобуса. Неће мајци нико мењати линије аутобуса, а да се радни народ око тога не пита. Задивљујуће, и то је прошло без протеста међународне заједнице, без уцена и притисака јер се међународна заједница и не вози аутобусом...

Негде у предвечерје распада наше миле некадашње Југославије, а сада политички коректно зване „регион”, одржани су и референдуми о осамостаљивању Словеније и Хрватске, односно о њиховом изласку из Југославије.

Нико из међународне заједнице ни реч против тих референдума, сви су углас тврдили да је то демократско право сваког народа, које је уписано и у Повељу УН. После су слично урадили и Македонци, истина мало су „збунили” народ капциозним питањем па је резултат референдума био такав какав је био, Македонија је напустила СФРЈ.

Референдуми су недавно одржани у Шкотској, у Шпанији, тј. у Каталонији, па небо није пало, нити је био смак света. Британци су овог лета на референдуму рекли „не” ЕУ и ником ништа. Нико да их оптужи да дестабилизирају ЕУ и Европу у целости, можда и планету Земљу.

Што би неки злобници рекли, имамо „добар” и лош” референдум, имамо „наш” и „њихов” референдум. Још недостаје само „прљав” референдум, мада је у БиХ и тога било. Оне ноћи у октобру 1991. године, када су у Парламенту БиХ у Сарајеву посланици из редова хрватског и муслиманског народа, на тајној седници и без присуства представника српског народа, одлучили да изгласају независност БиХ.

Без консензуса српског народа, што је било противно важећем Уставу БиХ. И тако је кренуо рат у Босни, а све остало је историја. И сада то многи „заборављају” када говоре да референдум о установљењу Дана Републике Српске вређа осећаје друга два народа у БиХ.

Па се спомиње одлука Врховног суда БиХ, који је закључио да је „обележавање 9. јануара 1992. када је део српских посланика у скупштини тадашње БиХ, без сагласности Бошњака и Хрвата, прогласио територијално разграничење од друга два народа, неуставно јер се тиме крше права Хрвата и Бошњака као припадника народа који су такође конститутивни у Републици Српској”.

То што су Хрвати и Бошњаци у јесен 1991. у парламенту БиХ, без присуства Срба и њихове сагласности, прогласили излазак БиХ из СФРЈ, то није „територијално разграничење”, то је ваљда био мали теферич. Онако, уз млаку шљиву поред реке.

Све по правном мишљењу Врховног суда БиХ, у којем седе три странца којима је одавно истекао мандат, два Бошњака, два Србина и два Хрвата. Па ти Србине тражи правду на том суду.

И шта сад треба да се уради да БиХ буде стабилна држава, колико воде треба да протече Миљацком да се Срби, Хрвати и Бошњаци опет заволе? Проблем је у Сарајеву и неким центрима моћи на Западу, пре свега у САД.

Наиме, Вашингтон сматра да је БиХ највећи спољнополитички успех Клинтонове администрације, многи у Стејт департменту сматрају да Дејтон није довољан да БиХ буде стабилна држава, да Дејтон није би крајњи циљ, већ полазна тачка, да БиХ не треба да буде дејтонска, већ европска држава.

Ти центри моћи бране тезу да је Дејтон само зауставио рат, да је Дејтонски споразум, заправо, огледало рата чији је крај био само одраз борбених линија и да сада, после толико година, треба спашавати Дејтон од самог себе и да ће без тога Босна бити доживотни инвалид – немоћна да преживи без помоћи међународне заједнице, те да је јачање заједничких институција у Сарајеву и поновно успостављање мултиетничке Босне једина будућност БиХ.

Трагедија БиХ неодвојиви је део југословенске несреће, а искра рата у некадашњу централну југорепублику пренета је преко реке Саве из Хрватске, уз покољ Срба у Сијековцу.

Данас, највећи проблем БиХ није референдум о Дану Републике Српске, и то у Сарајеву и на Западу добро знају, већ две жестоко посвађане Југославије: она око БиХ и њена мини-копија унутар саме БиХ. Наиме, ако Срби, Хрвати и Бошњаци нису могли заједно да живе у великој Југославији, како ће онда заједно да живе у малој Југославији?

Само због брачног пара Клинтон? „Босански лонац” је функционисао само као део спојеног југословенског суда-лонца. Када је експлодирао велики лонац, прокључао је и мали. Некадашњи „Пијемонт југословенства” пропао је по закону спојених посуда. И зато Босна никада неће постати Швајцарска, у најбољем случају и ако буде среће, Босна ће бити Сицилија...

Коментари165
8ba7c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Pik-lon
Gospodine@Igor G, srpsku istoriju zna svako njeno dete,jer imamo Epiku!!!
LJUBLJANČAN
Čika Lazo malo si pogrešio o referendumu u Sloveniji. Na referendumu je narod izglasao da trgovine budu nedeljom zatvorene. A ustavni sud oborio zakon...
LJUBLJANČAN
Uvaženi gospodine Lazanski na referendumu 21. septembra 2003 je 57,5% glasača podržalo ograničenje radnog vremena trgovina, 41,7% je bilo protiv. Referendum je obilježila niska izlaznost, samo dobra četrtina glasača je glasala. Ustavni sud je ustavio izvođenje zakona što znači da su trgovine nedeljom otvorene! Znate imenjače i ja sam sudjelovo na tom referendumu i glasao sam za to da budu trgovine zatvorene. Moje vodilo je bilo i trgovci su ljudi pa neka nedeljom odmaraju :) Pozdrav iz Dežele
Miroslav Lazanski@Ljubljančanin
Zašto lažete Ljubljančanin? Referendum oko toga hoće li trgovine raditi i nedeljom održan je u septembru 2003. godine. Rezultat referenduma je bio: 23,85 posto građana izašlih na referendum glasalo je da radnje NE rade nedeljom, dok je 76,15 posto izašlih građana glasalo da radnje rade i nedeljom. Čemu ta Vaša laž?
Mostarac
@pitalica bgd Meni je žao ali da izađete na bilo koji ispit iz prava i kažete kako su Ustavni i Vrhovni sud u suštini isto, pali biste kao kruška. To zna svaki brucoš na pravnom fakultetu. Pošto je Lazanski novinar, nije naše nagađati što je htio reći, nego čitati ono što je napisao. A napravio je diletantsku grešku. Što se tiče referenduma i selama, pogrešno ste me ocijenili. Ne selamim nikoga jer bi se to pogrešno protumačilo u mojoj vjeri. Ako sam ja uopće vjernik jer bi se o tome moglo raspravljati nadugo i naširoko. Ili vi možda znate bolje od mene koje sam vjeroispovijesti. Za referendum isto tako, ne nerviram se zbog toga. Dakle, sve ste promašili.
pitalica Bgd
Mostarac, neprekidno insistirate na formalnosti, ok, osim naslova suda šta je u tekstu pogrešno, šta to ne odgovara činjenicama? Predbacujete Lazanskom da bi on glasao za ovaj referendum, a bio protiv nekog drugog referenduma. Otkuda vi to znate, a smeta vam kada ja pretpostavljam vašu veroispovest. Ono što vama smeta kada ste vi u pitanju, ne smeta vam kada je Lazanski u pitanju. Osim toga, uhvatili ste se imena tog suda, a o suštini teksta ni reči ne možete da kažete. Suština teksta Mostarac je da je svima na ovim prostorima bio dozvoljen referendum, a samo Srbima nije bio dozvoljen.Oko toga dajte da diskutujemo. To je ono glavno. Niste hteli sa Srbima u Jugi,a kao hoćete sa Srbima u BiH. Jer ih tamo sa Bošnjacima i strancima uvek možete da nadglasate. Pa ste ih napali i na Kupresu i u Sijekovcu i pre 6. aprila 1992. Nema više toga Mostarac, propala Juga propala i BiH.Vi se kao ne nervirate oko referenduma u RS, dajte molim vas, pa raspisali ste se kao da ste župljanin župe Lašve.
Dragan Pik-lon
Gospodine@Igor G, drago mi je da ste se prepoznali u mom komentaru.Mada ja vas nisam direktno prozvao.Jer ovde ima vise Igora.Samo jedan je G.Potvrdiste onu-Ne laje kuja sela radi nego sebe radi.Tvrdite"-Ne mora biti glup svako ko je pametniji od vas." S`obzirom da ste ubedjeni da sam ja glup, po prirodi stvari niko i ne moze da bude pametniji od mene.Jer pametniji je pridev koji se izvodi od pametnog.Nikako od glupog.Sad zakljucite sami koji pridev najvise odgovara vasem opsegu "pameti"???
Igor G.
Ajte vi ponovo pročitajte šta ja napisah i ustanovite gde napisah da ste vi glupi. Ako je neko pametniji to ne znači da je onaj drugi glup. Vaš problem je Dragane slabo poznavanje istorije i to je sve. Pozdrav.
Mostarac
Lazanski miješa Ustavni sud BiH koji postoji sa Vrhovnim sudom BiH, koji ne postoji. Vrhovni sudovi postoje na entitetskom nivou. Samo potvrđuje ono što sam napisao, tekst je napisan da se nešto napiše i ubere para. Kao neki ekspert, a miješa osnovne stvari i sad bi mu netko trebao vjerovati. Što je najgore i vjeruje mu se a na osnovu ovog članka ljudi vjeruju kako u BiH postoji Vrhovni sud BiH. Znači, naučio ih je pogrešnu činjenicu i na osnovu te pogrešne činjenice će netko izvlačiti pogrešan zaključak. Ali novinarstvo je danas takvo i Lazanski se uklopio u okolinu.
pitalica, Bgd
Mostarac, jedno pitanjce. kome da se neko žali u BiH kada nije zadovoljan nekom odlukom Ustavnog suda BiH? Koja je to viša pravna instanca u BiH od Ustavnog suda BiH? NEMA JE Mostarac. Prema tome Ustavni sud BiH istovremeno je i Vrhovni sud BiH. Jer, građani BiH posle odluke tog Ustavnog suda mogu da se žale samo sudu u Strazburu. I to kao pojedinci. Dakle, Lazanski je zapravo u pravu. Ustavni sud BiH istovremeno je i Vrhovni sud BiH, jer iznad njega nema jače pravne instance. A ti Mostarac i dalje kukaj oko referenduma.Njega će u Republici Srpskoj biti pa makar svi vi koji ste protiv crkli od muke. I poselami svoje jarane koji isto misle.
svetlana
@Davidoviču, ih, svaka poruka se ovde od strane pisaca kolumni i komentatora, itekako dobro razume.
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља