среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:11
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: ВЛАДАН ВУКОСАВЉЕВИЋ, министар културе и информисања

Постали смо жртве забаве и спектакла

Инсистираћемо да се култура јасно одвоји од естраде и неукуса и да се направи јасна граница између квалитета и пожељног културног светоназора и онога што чини део духа времена у којем живимо
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинсубота, 03.09.2016. у 22:00

 

Проблеми у нашој култури многобројни су и велики. Буџет за културу годинама је танак а много је оних који траже новац, Народни музеј и Музеј савремене уметности су затворени, у многим кућама културе управници и директори су у в. д. стању, гасе се часописи, издавачи су незадовољни моделом откупа књига, незадовољни су и људи у кинематографији... Доиста, Владана Вукосављевића, новог министра културе, који је био на функцији секретара за културу Скупштине града Београда, чекају озбиљни и тешки послови. По повратку из Кине радо се одазвао позиву да за „Политику” да први интервју у својству министра.

Хоћете ли мењати тим који је радио у време Тасовца? Остаје ли Саша Мирковић и даље на месту државног секретара за медије?

Још нисам окончао активности око формирања свог тима. Потпуна одговорност једног министра је нужни пратилац тако сложеног задатка. Велики и важни послови не могу се радити без способног и стручног тима. Сва одговорност је моја, осетљиво приступам одабиру сарадника. Не верујем да ће бити великих промена. У кратком року саопштићу тим који ће руководити овим министарством.

Кубуримо са системском културном стратегијом. Тим поводом недавно сте изјавили да би морао да буде донет стратешки документ на нивоу Републике Србије, а да Београд и друге локалне заједнице из тог документа црпе своје стратегије. Шта ће бити ваши министарски приоритети?

Инсистираћу и већ сам обавио разговоре с колегама о изради стратегије културне политике у Србији. Нама тај документ недостаје. Очекујем да ћемо до краја године имати урађен предлог. Стратегија културне политике јесте документ на којем треба да се заснива културна активност у држави. Изостанак стратегије доводи до конфузије у погледу критеријума, логике, начина и облика финансирања, заштите од примарног и секундарног значаја... Право је чудо да смо до сада успевали да функционишемо без јасно конципиране стратегије и зато је потреба за њом неспорна. То је, дакле, један од приоритетних задатака у првом периоду који нам предстоји. Исто тако обавезали смо се да у наредном, релативно кратком року, до краја 2016. године урадимо и нацрт стратегије медијске политике, што је такође врло осетљива тема. То не значи да јој се не може приступити темељно и енергично. Медијску слику код нас можемо окарактерисати на различите начине. Управо сам имао састанак с амбасадором Мајклом Давенпортом, који је изразио интересовање за наше планове у тој области. Покушаћемо да и у домену медија ствари поставимо на чврсте темеље.

Промена прописа је деликатан посао. На којим ћете законима инсистирати? Шта ћете предузети да се промени мишљење о култури?

После доношења и, надам се, усвајања стратегије културне политике очекује нас интензиван рад на другим законодавним активностима. Култура свакако нису само норме и закони, али без јасног законског оквира врло је тешко успоставити мере и активности које се тичу веома осетљивог поља културне политике. Ту је рад на доношењу Закона о позоришту као једна од битних ствари и рад на доношењу и усаглашавању постојећих прописа у области заштите културног наслеђа, које је темељ сваке културне политике. Наше културно наслеђе је богато и заслужује пажњу. Закони и прописи у том домену постоје, али потребно је донети још неке или постојеће прилагодити очекивањима, концептима, стратегији... Ту су и друге области, као што је филм, издавачка делатност... Чека нас деликатан посао, али нико се не плаши тог задатка. Наш највећи изазов биће да, поред осталог, створимо нормативни, законски формат за успешно одвијање активности и програма у области културе.

Питање новца је важно. Рад комисија за доделу новца посебно је изложен критици. Како ћете регулисати њихово функционисање? Да ли ћете издвајати фестивале у посебне групе за доделу средстава по пројектима?

Новац јесте битан елеменат у функционисању културне политике друштва, односно заједнице. Међутим, није све увек у новцу. Доста тога има и у охрабривању и оснаживању повољног амбијента за културне посленике и делатности. Ту се ради о кадровској политици, појачавању реалне свести посленика у области културе, где треба да се види и осети да држава и министарство воде рачуна о њиховим интересима. Кад је реч о новцу и конкурсима, нема тог конкурса чијим су исходом задовољни сви учесници. То је једноставно природа тог дела посла, али и на том пољу настојаћемо да успоставимо још јасније и прецизније критеријуме. Неке ћемо појачати, друге променити. Анализираћемо рад досадашњих комисија и предузети нове кораке. Мислим да и ту има простора да се врши праведнија дистрибуција средстава, наравно, различити су и у том домену приступи: треба ли финансирати мањи број манифестација већом сумом новца или мањим сумама новца омогућити већем броју пројеката да живе. То је осетљиво питање, не можемо унапред заузети јасан став, јер културни живот и у Београду и целој Србији врло често зависи од низа програма за које нису потребна већа средства. Културни живот је сложена материја и састоји се из бројних активности у различитим областима. С друге стране, ту су капитални пројекти од суштинског значаја за које су потребна већа средства. Ова два приступа не искључују нужно један другог.

Да ли ћете вратити националне пензије које је укинуо Иван Тасовац?

То је деликатно питање. Свакако да постоје појединци који су својим радом заслужили да им се држава одужи, али и претходна решења изазивала су контроверзе у јавности. Покушаћемо да успоставимо јасан оквир, да и питању националних пензија дамо простор у јавности. Да се види шта људи очекују од министарства културе. У ширем смислу, питање националних пензија може да се третира и као захвалност друштва појединцима за цео радни опус и његове резултате. Питање које се намеће јесте и да ли националне пензије треба да се додељују само посленицима из области културе. То заслужује детаљнију, дубљу јавну расправу, јер постоје и друге области, анонимни појединци, хероји свог доба, који су цео живот провели радећи мукотрпно, честито и с резултатима који трају у времену, и тиме утицали на развој друштвене етике и морала, представљали пример и заслужили су да им се држава бар на неки начин одужи. Нећемо брзати с решењима у тој области.

Како ћете и када почети с решавањем в. д. стања у установама културе? Конкретно, како ћете решити Гордијев чвор у Народном позоришту у Београду, будући да је друго в. д. стање управнику Дејану Савићу истекло још 14. октобра 2014. године, тако да ова национална установа културе практично функционише ван закона?

Претходни управни одбор Народног позоришта у Београду, као што је познато, поднео је оставку. Врло брзо ћемо формирати нови управни одбор, који ће расписати конкурс за управника ове националне куће и та ситуација брзо ће бити решена. Исти принцип важиће и за друге установе културе на републичком нивоу, јер је в. д. стање замишљено као привремено. Не бих да улазим у оцене и разлоге појединачних околности, али ћемо инсистирати да се у кратком року та в. д. стања претворе у стања избора директора на основу јавног конкурса.

Културна јавност била је задовољна вашим залагањем за Музеј града Београда. Да ли и наша два највећа музеја – Народни музеј и Музеј савремене уметности – могу да очекују вашу сличну подршку? Имате ли већ конкретне идеје за њихов излазак из ћорсокака?

Сви предуслови за завршетак реконструкције оба музеја су присутни. Изабрани су извођачи радова, више неће бити услова за продужавање рокова и било какву аљкавост. Вршићемо стални надзор у сарадњи с извођачима, директорима тих кућа и њиховим управним одборима. Могу да гарантујем да ће се завршетак радова обављати у складу са задатим роковима. Нећемо допустити било какав простор импровизацијама и неодговорном понашању.

Да ли ће бити промењен модел откупа књига, будући да многи издавачи сматрају да користи само великим издавачким кућама? Раније је само стручна комисија одређивала квалитетније наслове, а сада библиотеке претежно мисле о укусу шире публике и бирају бестселере...

Мора се имати на уму да комисија нашег министарства даје само препоруке за откуп књига, а коначни избор имају библиотеке. Препоруке за откуп књига, према неким мишљењима, требало би да одражавају стање у књижарама и на тржишту. Та мишљења, односно тај приступ, залажу се да оно што је читано, што је тиражно, што се продаје, треба да нађе место и у библиотекама. Не верујем у универзални квалитет таквог приступа. Мени се чини да комисија треба да функционише на јаснијем принципу, не само изласка у сурет општем и доминантном укусу публике, већ и да креира укус и потребе те публике у разумној мери, тако да ћемо у том правцу извршити извесне корекције.

С медијима које су откупили приватници у Србији има много проблема. Радоица Милосављевић купио је чак четири телевизијске станице, месецима не даје запосленима за плате, крши уговоре... Шта ћете предузети с тим у вези? Како ћете решити опстанак Танјуга?

Прописи у области медија засниваће се на поменутој медијској стратегији. У том смислу угледаћемо се, усвајати принципе ЕУ, али имајући у виду и своје специфичности. Немамо разлога да будемо презадовољни својим садашњим медијским стањем. Постоје маргине, непријатне ситуације, околности које морамо решавати. Познато је како је настала цела ситуација везана за Танјуг, управо смо имали разговоре с представницима ЕУ и покушаћемо да применимо најбољи модел. Неке државе имају своје државне агенције с извесним процентом власништва, неке немају, тако да и Србија мора да нађе своја решења. Ни земље ЕУ немају јединствена решења.

Како коментаришете недавни потез академика Дејана Деспића који је у знак протеста вратио градоначелнику Синиши Малом награду Београда?

Реч је о индивидуалном чину, не бих да оцењујем мотиве јер је реч о нашем цењеном академику и претпостављам да је имао разлоге за такав гест. У сваком случају, овакав искорак академика Деспића указује на то да систем финансијског стимулисања у нашем друштву треба да буде предмет озбиљније анализе. Деспић је својим гестом отворио тему којом друштво треба да се позабави. Министарство културе настојаће да анализи те теме да пуни допринос.

Где год је култура у повлачењу, ту се појављује естрада. Како очистити српску културну баштину од корова? Да ли је услед нагомиланих проблема то уопште могуће?

Није га могуће једноставно окончати. Живимо у епохи глобалне доминације индустрије забаве и спектакла. Под утицајем токова савременог света и Србија је учесник, па и жртва тог погубног процеса. Инсистираћемо да се поље културе јасно одвоји од естраде и неукуса и да се направи јасна граница између квалитета и пожељног културног светоназора и онога што, нажалост, чини део духа времена у којем живимо. То није једноставан поступак, ствари су прилично помешане али ћемо настојати да их одвојимо и кад је реч о финансирању, афирмисању одређених вредности и поклањању пажње трајнијим и дубљим културним обрасцима.


Коментари58
2562a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

smb
gospodin je novi ministar ove oblasti za celu zemlju, ne samo nekoliko gradova i njenih gradjana. kultura je zastupljena prema privrednoj moci zemlje, srbija je visoko zaduzena. privredno boljestojeci subvencionisu kulturu na razlicite nacine to je u mnogim drzavama slucaj, u srbiji nazalost nema para. (nije ih ni u SFRJ bilo, u medjuvremenu se to detaljno zna). muzeji su na celom svetu skupi, ulaznice ne mogu mnogi gradjani ni na zapadu sebi da priuste bas tako, pozorista su vec skoro dve decenije po ceni (stare EU zemlje) postale dostupne skoro samo malom procentu stanovnistva sa dubljim dzepom (nazalost) i nekoliko puta djacima za vreme skolske godine. kako ce ministar ovo u srbiji da resi neka mu je bog na pomoc, kultura je na zalost skupa. sto se informisanja tice osim mnogo neistina, recnika, manjka pristojnosti u stilu informisanja, prioriteta od opste vaznosti gradjana... (lista moze da se nastavi), (svaka cast pristojnim medijama), moralo bi da se dosta promeni. pozdrav.
Непотизам у НБС
Ако нови министар стварно жели нешто да мења нека покрене поступак за приспитивање процедуре по којој су Ласло Блашковић и Тамара Бутиган дошли на чело Народне библиотеке Србије. Цео Београд зна како је та ствар "одређена" од стране Тасовчеве екипе, почевши именовања "ортака" из ПЕН-центра у Управни одбор НБС, преко именовања Блашковићеве заменице која је породична пријатељица Тасовчевог рођеног брата, до враћања услуга члановима Управног одбора преко чувене Блашковићеве комисије, чије су одлуке у јавности одавно жигосане као благо речено спорне. Да ли ће нови министар смети да дирне у тај осињак?
Stara priča
Nije u pitanju samo Narodna biblioteka, slična je situacija i u nekim drugim ustanovama kulture ovde u Beogradu. Tasovac je na sličan način, putem unapred programiranih upravnih odbora, razmestio podosta nestručnih, ali poslušnih ljudi na razna rukovodeća mesta. Pošto je novi ministar do sada bio gradski sekretar za kulturu uverena sam da veoma dobro poznaje stanje u čitavom sistemu, a prvenstveno ovde u Beogradu, tako da su sada sve oči uperene u njega. Ljudi očekuju pravdu, ma kako to uzaludno zvučalo.
Препоручујем 9
800 godina srpske kulture i tradicije
Za početak Ministar mora da utvrdi TEMELJE srpske kulture i državnosti. Npr: 1). Period Nemanjića od Svetog Simeona, Stefana Prvovenčanog, Svetog Save do Cara Dušana i Uroša, 2). Period Karađorđevića od Vožda Karađorđa do kralja Petra i Aleksandra, 3) Period Obrenovića od Knjaza Miloša do Kralja Aleksandra,... Posle utvrđivanja temelja srpske kulture i tradicije, Ministar treba da odredi evropske tradicionalne vrednosti , pa tek onda da se utvrdi MODERNA i POSTMODERNA srpska i evropska kultura . Normalno period jugoslovenstva i komunizma bi se prikazao minimalno, jer kao što kaže narod : što se grbo rodi, vremenom se ne ispravi.
Ivica NS
Ja mislim baš suprotno, da treba što više emisija o jugoslovenskoj kulturi, bratstvu i jedinstvu, Titu, nesvrstanima , a manje o nacionalističkoj istoriji koja je dovela do raspada Jugoslavije.
Препоручујем 6
Betty Boop
S obzirom da o svemu odlucuje Vucic, tj. Zapad, izjave ovog ministra nemaju nikakvog znacaja jer on nema "tezinu". Zapad odgovara sto prostija Srbija zato nam je na celo vlade i dovela navijace Zvezde "koji se time ponosit" i koji zali da sazida jos jedan stadion a ne filharmoniju. Neko ko istinski zeli nesto da promeni u bilo kojijoh sferi srpskog drustva ne bi bio u Vucicevom timu.
Postepena OBNOVA srpske kulture
Da bi Srbi obnovili svoju kulturu i tradiciju (potisnuta u zapečak od jugoslovenstva i susednih nacionalnih kultura) , moraju početi postepeno : 1). povećanje poreza na srpski šund i strane kič serije , 2). finansiranje emisija o tradicionalnim srpskim i evropskim vrednostima , 3). poebno finansiranje mladih i uspešnih u kulturi , 4)....
Препоручујем 4
sandersic
Poznajem coveka desetinu godina. Potvrdjeni patriota, nacitan, odmeren, harizmatican, jasnih stavova, menadzerskih iskustava... Verovatno ima i boljih resenja za ministra kulture, ali Vladan ce zasigurno dati sve od sebe da Srpsku kulturu spasi izumiranja, a to je primarni cilj u ovo nenormalno globalno vreme.
Petrovic
jos samo gdjo Beronja da Vas nagradi kao prijateljicu za ovu podrsku i bravo..i njemu dobro a i vama. samo znate kako ..ovaj portal NIJE mesto za promovisanje prijatelja; I ja poznajem mnogo ucenog sveta, dobrih ljudi, uspesnih rukovodilaca ..znate to je srpska rec a ne menadzer ..i ti ljudi nemaju danas posao. Neki su oterani u penziju pre vremena; Ima raznih prica u nasem gradu. Iako su se mnogo puta dokazali ..Nego nije vreme za "trange frange" nema neke zarade; puno igraca a malo trziste. Veza po svetu nema i ajde sada u vladu, da se tu razmase, a sto da ne bice i vama dobro. mozda vam je obecao neko mesto. U Srbiji nikad nije bilo vazno ko sta moze i ko sta zna ko je moralno kakav, pre je bilo vazno da si podoban..a sada da si dobro umrezen. Pogresan izbor i glasam protiv.
Препоручујем 3
ljiljana beronja
Da, poznajem gospodina dvadesetak godina, apsolutno se pridružujem.... " Potvrdjeni patriota, nacitan, odmeren, harizmatican, jasnih stavova, menadzerskih iskustava... Verovatno ima i boljih resenja za ministra kulture, ali Vladan ce zasigurno dati sve od sebe da Srpsku kulturu spasi izumiranja, a to je primarni cilj u ovo nenormalno globalno vreme." Pravi čovek na pravom mestu , u ovom slučaju !
Препоручујем 0
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља