четвртак, 19.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:42

Ново откриће о праисторији Европе нађено у Србији

Аутор: Ненад Вучетићпонедељак, 05.09.2016. у 10:30
Локалитет Власац у Ђердапу (Фото Лична архива)

Трагом прошлонедељне вести у британској штампи о археолошкој студији научника који раде на универзитетима у Великој Британији, која је спроведена на локалитету Власац у Србији, „Политика” ексклузивно сазнаје да су у овом истраживачком тиму значајну улогу имали и наши научници.

Истраживачки тим под руководством др Емануле Кристијани с Универзитета у Кембриџу дошао је до овог за науку значајног открића објављеног ове недеље у научном часопису „Proceedings of the National academy of Sciences” (ПНАС).

Поред др Кристијани, истраживачки тим чинили су још и др Анита Радини с Универзитета Јорк, као и наши истраживачи др Марија Единбороу Радовић из Универзитетског колеџа у Лондону и др Душан Борић с Универзитета у Кардифу.

– Ово откриће је значајно јер мења наша досадашња знања о праисторији Европе, тачније досадашње мишљење да су култивисане житарице на Балкан стигле тек око 6200. године пре нове ере из југозападне Азије и то као део „пакета” са земљорадничким заједницама – истакла је др Марија Единбороу Радовић, коауторка ове студије.

Анализа зубног каменца становника Ђердапа из средњег каменог доба (мезолит) открила је да су већ око 6600. године пре нове ере ови људи јели култивисане житарице. Значи да су у то време „егзотичне” култивисане биљке карактеристичне за млађе камено доба (неолит) конзумиране на Балкану бар пола миленијума раније него што се до сада мислило.

– Доказали смо да су људи који су живели на Балкану у периоду мезолита јели култивисане житарице бар 400 година пре појаве земљорадње на Балкану. И то две врсте пшенице и јечам. Сматрамо да су ове биљке становници Ђердапа набављали од удаљених земљорадничких група развијеним контактима које су са њима имали – додаје др Единбороу Радовић.

Зубни каменац праисторијских становника Ђердапа који се у виду наслага минерала формирао на зубима људи сачувао је важну информацију о навикама у исхрани ових древних људи пре скоро осам и по миленијума. То значи да су се пшеница и јечам на нашим просторима јели скоро 500 година пре него што се раније мислило

Од 2004. године траје истраживање залеђа Ђердапске клисуре у сарадњи Универзитета y Кембриџу и Филозофског факултета у Београду. Ова истраживања под руководством Душана Борића, током којих је откривено 17 нових мезолитских људских скелетних остатака, пружила су сасвим нове податке применом модерне методологије археолошких истраживања.

– Користећи метод поларизоване микроскопије у истраживању микрофосила анализирали смо узорке зубног каменца деветоро људи сахрањених на локалитету Власац у Ђердапу који датирају из периода средњег каменог доба (мезолит). Скелетни остаци ових људи ископавани су од 2006. до 2009. године – рекао је др Душан Борић и наставио:

– Даља истраживања су овде могућа и усмерена на проналажење нових, до сада неистражених насеља из периода мезолита и неолита и на истраживање остатака палеолитског насељавања Ђердапске клисуре која је представљала важан коридор за ширење људских група дуж Дунава и даље у Европу.

За научну и ширу читалачку публику заинтересовану за праисторију Ђердапа значајно је навести да је управо објављена књига др Борића о погребној пракси на Лепенском Виру у издању Српског археолошког друштва.


Коментари43
15e65
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milija suzović
Svojevremeno,1966,radio sam na iskopavanju crkve Sv,Pantelejmona u Nišu.Izuzetno interensantan rad.Nezaboravan osećaj ,zadovoljstvo.
Pavle
Ovi moderatori sto odobravaju komentare .. mora da im je zabavno dok citaju sve ovo :)
BISER BALKANSKI---
@Juzna Morava. Vizantijsko carstvo nikada nije postojalo ,dok je Istocno carstvo posle pada Carigrada koji je smatram za Rim II, preseljeno u Moskvu ,koja se smatra za Rim III.(Josh uvek traje). Ja nisam siguran koje je ime prvo nastalo da li Srbi ili Makedonci,ali je neosporno da je Makedonija prva evropska drzava u modernom smislu te reci, a oba naroda imaju dugu tradiciju ,moguce i zajednicku ,ili su bili jedan narod dok nisu razdvojeni. Identicna imena geograpskih pojmova i ljudi iz Anatolije,Srbije,Makedonije,Rumunije,ali i Poljske(o Poljacima je anticki istoricar Strabo pisao da su bili na strani Iliona a protiv Grka, sto naravno moderni istoricari demantuju,isto kao sto i demantuju pisanje antickog istoricara Herodotusa da su Ilionci(ljudi lavovi) koristili "FALANGU". Medjutim niko ne osporava da su cuveni TITANI bili Makedonci,i ja pomisljam na mogucnost da su Srbi jedno od plemena u uniji sa Makedoncima u to vreme jer je verovatno Makedon ime samo kralja a tek kasnije drzave
Milan D.
Stvarno senzacionalno,Djerdapska klisura i okolina bila je neka nenaseljena pustara,da bi tu neki Srbi(kasnije nazvani Sloveni) se naselili bez rataova a eto sad cuda saznajemo da se i zito selilo.Ne tako davno sa tih prostora isli su mladi na studije uglavnom u Austriju i Njemacku da bi se kasnije vratcali u domovinu i sijali svoje znanje kako su se neki divlji narod naselio na Balkan.U modernije doba ide se na nekakve koledje(leglo lazne istorije koje su do nedavno tvrdili da je zivot i sva kultura krenula sa Britanskih ostrva) pa ova dva nasa strucnjaka ce uskoro da se vrate u domovinu sa njihovim tezama o nastanku svijeta,pa tako G.Marija zvanicno saopsti kako su zitarice dosle i to bez carina sa nekih drugih kontinenata al nenavodi kojih,u ovom trenutku mozda nije ni bitno,dok se Srbi ne dosjete.
Stanislav Branković
Ево, то је та школа археолошког мишљења (сарадња Кембриџа и ФФ у Београду) која када на нашим просторима нађе накит, оруђа или грнчарију напредне за одређени период, одмах и без икаквог околишења или алтернативне тезе претпостави да је то увежено однекле. Одакле другде, него са Блиског истока или евентуално из Мале Азије ... А после се испостави да се најстарија металургија и многе друге ствари десила управо овде, у нашем Подунављу. Исто тако сада, пронађу доказе да су овде људи први јели редовно јечам и жито и ...:"Сматрамо да су ове биљке становници Ђердапа набављали од удаљених земљорадничких група ..." ?! Јесте ...куповали су кроасане у Идеју и Меркатору ... :-) За тадашњи ниво развијености саобраћајница и превозних средстава и уопште трговине као такве, меркантилни транзит житарица на већа растојања је био потпуно неисплатив ако не и неизводљив. Питам се ...како само "знају" да то нису произвели управо ти на чијим су зубима нашли трагове жита, управо овде??
Ivan Zgrozeni
Apsolutno ste u pravu. Ono "udaljene zemljoradnicke grupe" nema nikakvog smisla. Pazi, imali su i razvijene kontakte sa tim grupama. Imam sezdeset dve godine i pamtim kakve smo kontakte imali sa rodjacima u drugom delu zemlje pre no sto smo dobili telefone. Moralo se pisati pismo a to pismo je neko morao fizicki odneti primaocu pa se neko morao vratiti sa odgovorom ili sa robom. Mogu da mislim kako je tek bilo u kamenom dobu bez mostova kada se mesecima moralo cekati da nivo reke opadne da bi se mogla pregaziti... Potpuno, usudjujem se da kazem, imbecilna tvrdnja koja podrazumeva i postojanje nekakve vrste trgovine sto je besmisleno jer da biste trgovali zitaricama morate imati specijalizovanu robnu proizvodnju koja ce obezbediti veiskove proizvoda. Sumnjam da je tako nesto postojalo u kamenom dobu. Ljudi su jedva prezivljavali i nisu bili robni proizvodjaci nego su proizvodili iskljucivo za svoje potrebe.
Препоручујем 1
werwerwer
Za pismo, obradu metala i još neka otkrića stoji napisano, međutim, konkretno, žitarice potiču sa Bliskog istoka, a njihova kultivirana proizvodnja na Bliskom istoku datira nekoliko hiljada godina pre ovog otkrića na Đerdapu. Na Balkanu žitarice ne rastu, ako ih se ne posadi. To jasno ukazuje da je seme i tehnologija gajenja žitarica došla sa BI na Balkan, a ne suprotno. Pošto su i sami Evropljani stizali u Evropu preko BI (bilo preko Balkana ili oko Crnog mora), očito je tim putem prenošeno i tadašnje znanje gajenja žitarica.
Препоручујем 4

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља