недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:11

Више електронског него готовинског плаћања

Гледајући по валутама, просечна вредност куповине преко интернета у 2015. износила је 4.485 динара, 56 евра и 27 долара
Аутор: Јована Рабреновићпонедељак, 05.09.2016. у 20:00

Уколико је судити о броју трансакција електронским путем привреде и грађана наша нација је све више технолошки писменија и све више људи за плаћање користи рачунар, а све мање „пут под ноге” до шалтера поште или банака. Према подацима Народне банке Србије (НБС), о безготовинском преносу средстава, на крају 2015. године укупно је било 103.354.681 трансакција иницирана електронским путем (интернет, мобилни телефон, плаћања на банкомату, трајни налог), док је укупан број трансакција које су покренуте издавањем папирних налога на шалтерима банака био 72.053.190.

– Поређењем с подацима из ранијих година јасно се може видети константни раст броја трансакција које су захтеване електронским начинима комуникације између клијената и банака.  Број трансакција електронским путем у 2014. години био је 90.823.388, док је у 2013. години тај број износио 85.435.686. У истом периоду забележен је пад броја трансакција издавањем папирних налога на шалтерима банака, јер је у 2014. години тај број био 84.944.923, док је у 2013. години на шалтерима банака извршено 90.589.025 трансакција – наводе у централној банци.

Иначе, НБС води евиденцију о трансакцијама које представљају безготовински пренос средстава (различитим инструментима плаћања за безготовинско иницирање плаћања с рачуна) и евиденцију о трансакцијама у готовом новцу (уплате, исплате) на рачунима клијената код банака и Министарства финансија – Управе за трезор. НБС, иначе, не располаже подацима о плаћањима готовим новцем на продајним местима (трговинама, и слично) јер те врсте трансакција излазе из њене надлежности. Безготовински пренос средстава између осталог обухвата трансакције инициране електронским путем (интернет, мобилни телефон, плаћања преко банкомата), али и трансакције инициране давањем папирних налога за пренос на шалтерима банака.

Последњих година расте и вредност безготовинских трансакција плаћања. Поређења ради у 2013. години трансакције на шалтеру и електронским путем биле су мање-више изједначене и износиле су преко 12.000 милијарди, а годину дана касније такође су биле изједначене на нешто преко 13.000 милијарди. Међутим, у 2015. години трансакције електронским путем су одскочиле за трећину, јер их је нешто више од 15.000 милијарди динара – у односу на 10.756 милијарду динара шалтерских.

Све више клијената банака користи услуге онлајн банкарства па их према подацима с краја 2105. године има око 1,2 милиона. Они су у 2015. години извршили више од 13 милиона трансакција у укупној вредности од 70,421 милијарду динара. Истовремено 462.960 физичких лица имало је уговорено коришћење услуге мобилног банкарства, при чему су они извршили више од 2,2 милиона трансакција коришћењем ове услуге, у укупној вредности од 12,2 милијарде динара.

Интересантан је и податак да су физичка и правна лица у 2015. години извршила 740.647 трансакција плаћања продавцима у динарима за куповину робе и услуга преко интернета употребом платних картица, укупне вредности од 3,322 милијарде динара. Када се посматрају трансакције плаћања продавцима у страним валутама за куповину робе и услуга преко интернета употребом платних картица, укупно је остварено нешто више од два милиона трансакција у 2015. години.

Највећи број трансакција остварен је у еврима (996.771 трансакција у укупној вредности од 55 милиона евра) и у америчким доларима (927.165 трансакција у укупној вредности од 25 милиона долара). Просечна вредност трансакција плаћања за куповину робе и услуга преко интернета у 2015. години, према валутама у којима је извршен највећи број трансакција, износила је 4.485 динара, 56 евра и 27 америчких долара.


Коментари2
f3ce7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ljuba
Ovo se verovatno odnosi na privredna društva i preduzetnike, dok fiz9ćka lica moraju da se guraju ispred šaltera.
Proka
Kako onda objasniti velike guzve i redove u posti svakog 10,14,15,25... Za potrebe odredjenih interesnih grupa vrsi se "friziranje" podataka. Demagogija ili ti manipulacija na delu. Bila i ostala

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља