понедељак, 17.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:22

Притвор за осумњиченог за шпијунажу

Оптужени Чедо Чоловић сатима износио одбрану пред тужиоцем. За дело које му се ставља на терет запрећена је казна затвора дужа од десет година
Аутор: Мирослава Дерикоњићнедеља, 04.09.2016. у 14:31
(Фото Танјуг)

Више јавно тужилаштво је покренуло истрагу против Чеде Чоловића (57), осумњиченог за шпијунажу у корист Републике Хрватске и затражило да буде притворен због сумње да би боравком на слободи утицао на сведоке и поновио дело, због опасности од бекства, али и узнемиравања јавности. За дело које се Чоловићу ставља на терет запрећена је казна затвора дужа од десет година.

Према незваничним информацијама, Чоловић је пред надлежним тужиоцем износио одбрану неколико сати Подсећамо, Чоловића су у петак ухапсили припадници Безбедносно-информативне агенције, а медији су објавили да је реч о пензионисаном припаднику Војске Републике Српске Крајине.

Спекулисало се да је Чоловић пристао да одаје тајне јер га је хрватска обавештајна служба уцењивала тужбом за ратне злочине, а наводно је скупљао податке о припадницима некадашње ЈНА, али и о српској војсци.

Славко Штрбац, председник Информационо-документационог центра „Веритас” и бивши члан Комисије Владе Републике Српске Крајине за размену заробљеника и предају посмртних остатака, каже за „Политику” да Чоловићев случај, ако су тачне информације да су га уцењивали да ради за хрватску службу, није усамљен. Реч је, каже Штрбац, о хиљадама људи које су хрватски државни органи на различите начине врбовали да раде за њих.

– У свакодневним контактима са људима који су током рата избегли из Хрватске сазнајем такве ствари. Готово да не постоји човек који је избегао из Хрватске и који сада иде тамо, а да не буде позиван на испитивање. Нису то агресивна испитивања. Они користе, назовимо их, суптилне методе. Уколико људи током првог испитивања не дају информације које се од њих траже или не поклекну под притисцима, представници хрватских службе им, рецимо, долазе у кућу, у поље када раде... Умеју и по неколико пута да се враћају док човек не попусти – каже за „Политику” Штрбац.

Председник „Веритаса” објашњава да људи прихватају да надлежнима у Хрватској достављају информације из различитих разлога: због претњи подизањем оптужнице, обећања да им имовина коју су имали у власништву у Хрватској неће бити дирана и, на крају, да ће им бити враћена.

– Питање је само колико ти људи надлежнима у Хрватској могу да дају информације о којима они већ нису обавештени. Познато је да је две-три године пре уласка у Европску унију Хрватска оформила широку мрежу људи која је радила на откривању ратних злочина. Број тих људи, према информацијама којима располажем, никада није смањиван – објашњава председник „Веритаса”.

Оно што је можда најзанимљивије у вези с Чоловићем јесте да га већина некадашњих припадника војске и полиције Републике Српске Крајине, али и представника различитих удружења људи из РСК, не познаје, нити су чули за њега.

Хапшење Чеде Чоловића због шпијунаже подсетио је грађане Србије на дешавања из марта 2003. године, кад је тадашњи потпредседник владе Момчило Перишић ухапшен у мотелу „Шарић” на Ибарској магистрали, недалеко од Београда. Хапшење председника Одбора за безбедност било је политички скандал међународних размера. Војна служба безбедности ухапсила је Перишића 12. марта 2003. године због сумње да је предавао поверљиве документе тадашњем званичнику америчке амбасаде Џону Нејбору. Њих двојица ухапшени су заједно, али је Американац пуштен 15 сати касније. О привођењу пензионисаног војног генерала због шпијунаже данима су брујали сви домаћи и многобројни страни медији.

Вест о Перишићевом хапшењу, чини се, бацила је у запећак ону коју је 2000. године јавности пласирао тадашњи савезни секретар за информисање Горан Матић: да су српски органи безбедности привели петорицу чланова шпијунско-терористичке групе, припаднике француске обавештајне службе, због злочина почињених на територији бивше Југославије и планирања атентата на тадашњег председника Слободана Милошевића. Уз наведено, јавности је пласирана и информација да су се ухапшени бавили шпијунажом у корист Француске.

И пензионисани генерал и петочлана „шпијунско-терористичка” група су процесуирани. Најпре пред Војним судом, да би предмети, по његовом укидању, прешли у надлежност тадашњег Окружног, а сада Вишег суда у Београду. Оба поступка су у фази главног претреса.

По свему судећи, до хапшења Чеде Чоловића, два поменута случаја дуго су се памтила у јавности, али и у правосудним круговима, и због кривичног дела шпијунаже које се окривљенима ставља на терет, али и због чињенице да се кривични поступци за ова дела ретко покрећу.

Према подацима Вишег тужилаштва, у периоду од 1. јануара 2010. до 21. октобра 2015. године, пред овим органом гоњења поднете су четири кривичне пријаве у вези с кривичним делом шпијунаже. Исход сва четири поступка био је исти – одбацивање кривичне пријаве пошто није било основа за основану сумњу да су пријављене особе извршиле кривично дело шпијунаже. Две од четири пријаве поднела су физичка лица, и то потпуно паушално, без доказа. Друге две пријаве тужилаштву су поднели адвокати. Све четири кривичне пријаве поднете су током 2014. и 2015. године, а ниједна особа није била страни држављанин.


Коментари22
64eb2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Živic
Treba ga pustiti na slobodu, ako i drugi špijuni ne budu u zatvoru. Kako to da su na slobodi američki i NATO špijuni koji prave dar-mar po Srbiji, a oni i ne kriju da ih plaćaju i koliko ih plaćaju? Kako to da samo hrvatski špijun leži u zatvoru, a ne i američki?
Sumadinac
Ne znam sta je imao da odakada su zadnje 4 godine svi moguci ugovori tajni.
Пуниша Ристић
Људи мало знају о томе шта ће се десити кад (ако) једног дана постанемо чланица Европске Уније. То ће између осталог значити да ћемо ми на основу те "европске потернице" морати ухапсити било којег нашег држављанина и "испоручити" га у било коју другу чланицу Европске Уније, ако је у њој подигнута оптужница против тог човека за неки злочин. Хрвати наводно већ годинама систематски прикупљају такву документацију и сведочанства о великом броју људи (посебно о официрима бивше ЈНА) и спремају се подићи велики број тужби и европских међународних потерница у моменту кад Србија постане чланица Европске Уније. И то је проблем којег Србија мора бити свесна! И овај Чоловић је зацело део те организоване хрватске мреже за прикупљање информација.
Preduzetnik s Kalenić pijace
Prema hrvatskim medijima, Čolović je posebno prikupljao informacije o "događajima" u hrvatskom selu Antin krajem 1991. i početkom 1992. godine!
jazavac pred sudom
Čitajući sve napise o ovoj temi, ostaje mi nejasno je li taj Čedo stvarno špijun ili policijski doušnik, za ovo prvo se ide u zatvor, o ovom drugom vode računa oni koje cinkari

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља