понедељак, 18.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 26.08.2007. у 19:00 Слободан Кљакић

Србија у демократском огледалу

(Фото Ж. Јовановић)

,,Сребрном мистријом обложио је камен цементом, па је онда прочитао повељу написану на пергаменту, ставио то у једну металну кутију и то положио у камен темељац. Два Маћедонца у народном оделу метнули су помоћу полуга поврх тога још један камен. Краљ је тада сребрним чекићем три пута ударио по камену темељцу и тиме је церемонија била завршена. Кад се Краљ вратио на своју трибину поздравио га је г. Љ. Јовановић, потпредседник Народне скупштине. У 11¾ завршена је свечаност."

,,Политика" је овако, нимало раскошно, 27. августа (по старом календару) 1907. године, завршила извештај под насловом ,,Нова скупштина", о догађају чију стогодишњицу Србија сутра свечано обележава. 

Сећање на камен темељац Народне скупштине може навести на помисао да је то помало натегнуто кићење симболом који треба оставити времену његовог настанка, али ће пре бити реч о нечему другом, о огледању Србије у сопственом демократском огледалу.

Демократија је у Србији успостављана и сламана у ковитлацима 19. и 20. века, у устанцима, бунама, ратовима, у превратима и револуцијама, у династичким и странчарским борбама.

Зато ми се чини да свечано обележавања једног датума из историје парламентарне, демократске Србије, наткриљује идеја важнија од пуког подсећања на нешто што је за нама сто година.

Окретање историјату Дома Народне скупштине значи и дубље, свестраније и критичкије суочење с повешћу Србије (и Југославије) у 20. веку. У том историјату је исписана узбудљива истина о мукотрпним борбама за слободно, модерно уређено, демократско друштво, у коме грађани Србије контролишу своје изабране представнике, носиоце власти.

И није реч само о Дому Народне скупштине, већ и о симболичком значају многих других дела профане архитектуре и црквеног градитељства.

,,Којекуда, ето пак у скупштини бирај најбоље и кога хоћеш, пак људе води у манастир Вољавчу, и тамо седите!"

Вожд Карађорђе је на устаничкој скупштини у Борку (15/27. август 1805) тим речима одговорио проти Матији Ненадовићу, када га је овај подсетио на обећање да ,,на првој скупштини синод поставимо".

Србија је коначно почела да гради своје модерне установе, иако су народне скупштине и ,,седнице владе" одржаване не само у шумским, него и у манастирским скровитостима и забитима.

Правитељствујушчи совјет је прво смештен у манастир Вољавчу, пресељен је убрзо у манастир Боговађу, онда у Смедерево (1805), потом у Београд (1807), у Текију, ранију зграду дервишког реда.

У Србији оног времена, често и потом, очито није баш било услова који потврђују суд једног филозофа да је ,,улога архитектуре да слави", а ,,тамо где нема шта да слави, нема ни архитектуре".

Велике догађаје и личности Србије, профана архитектура ће почети да слави тек од друге трећине 19. века, у Београду првенствено, сагласно урбанистичкој визији ,,главне вароши", коју је кнез Милош Обреновић саопштио 1834. године у разговору са француским путописцем Боа ле Котом.

Истина, Милош је 1818. године прогласио Крагујевац за престоно место. Под натрухама историјског времена помало је заборављено да је од 1813. до 1880. године Крагујевац био срце српског народног представништва. Чак 33 скупштинска заседања су одржана у овом граду, на отвореном, или у здању Старе Скупштине, саграђене 1859. године.

Од онда до данас, посланици српских народних скупштина заседали су ,,којекуде", па и у краљевским конацима, у позориштима и разним надлештвима, под симболима краљевина Србије и Југославије, па социјалистичке и скраћене Југославије, а данас под знамењима самосталне Републике Србије.

Сећање на камен темељац Дома Народне скупштине, постављен пре једног века, требало би, у ствари, да утемељује будуће сећање на савремену Србију – правну државу која је, задржавши своју територијалну целовитост и државни суверенитет, изградила постојане демократске установе и, окренута просперитету, мирном развоју и снажењу ауторитета, пронашла своје место не само у европским, него и у ширим интеграцијама данашњег света.

Коментари0
3e91a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља