Америчка агенција за храну и лекове (ФДА) забранила је антибактеријске сапуне са одређеним састојцима због тога што произвођачи нису доказали да су ефикасни и безбедни за дуготрајну употребу. Уместо да спроведу истраживања како им је предложено пре три године, неке компанија су замениле спорне хемикалије, али 40 одсто антибактеријских сапуна на америчком тржишту и даље садржи барем један од 19 састојака са црне листе, пише „Њујорк тајмс”.
Последњи наставак „сапунске опере” одиграо се у петак, када је ФДА објавила коначну одлуку и забранила антибактеријске сапуне са једним или више од 19 активних састојака, укључујући два најраспрострањенија: триклосан у течним и триклокарбан у чврстим сапунима. Према неким истраживањима, они подстичу развој отпорних супербактерија и ремете хормоне у организму. Европска унија је 2010. забранила употребу триклосана у свим производима који могу имати додир с храном , а у козметици је његов удео ограничен на 0,3 одсто.
Иако се масовно користи од осамдесетих година, овај састојак није смањио ширење заразних болести. Једна анализа је показала да је та хемикалија присутна у урину три четвртине Американаца.
„Потрошачи могу помислити да су антибактеријски сапуни ефикаснији, да спречавају ширење микроорганизама, али немамо ниједан научни доказ да су у томе бољи од обичног сапуна и воде. Заправо, има података који сугеришу да антибактеријски састојци на дуже стазе могу да нанесу више штете него користи”, навела је у саопштењу др Џенет Вудкок, директор Центра за евалуацију лекова и истраживања при агенцији.
Како преноси магазин „Форбс” у онлајн издању, забрана се односи само на производе који се спирају водом, а не на антисептичке гелове и марамице који се користе у здравственим установама. Не односи се ни на низ других производа са триклосаном, од паста за зубе преко шампона до лосиона за тело.
„Потрошачи могу да помисле да су антибактеријски сапуни ефикаснији, да спречавају ширење микроорганизама, али немамо ниједан научни доказ да су у томе бољи од обичног сапуна и воде. Заправо, има података који сугеришу да антибактеријски састојци на дуже стазе могу да нанесу више штете него користи”, сматрају стручњаци ФДА
За поједине научнике је посебно забрињавајуће присуство овог недовољно истраженог састојка у пасти за зубе, јер су студије показале да триклосан подстиче задржавање једне врсте стафилокока у носу. „Колгејт тотал” посвађао је својевремено биолога Џонатана Ајсена, професора на калифорнијском универзитету Дејвис, који се жестоко противи да триклосан буде чак и у грађевинском материјалу и одећи, и др Патришу Вердуин, која ради у научноистраживачком тиму компаније „Колгејт-Палмолив.”
ФДА је дала одобрење за ову пасту са образложењем да је „произвођач спровео студије које су показале да триклосан ефикасно спречава гингивитис и да је безбедан”.
Коначна реч ФДА није изненадила произвођаче. У децембру 2013. агенција је донела одлуку да произвођачи антибактеријских сапуна и гелова морају да докажу да је њихов производ ефикаснији од обичног сапуна и безбедан за употребу. Ако то не ураде, морају да уклоне реч антибактеријски и замене спорне састојке. Према писању америчке штампе, неки су избацили триклосан из 99 одсто својих производа, док неки други нису. Свима је остављен рок од годину дана да потпуно избаце свих 19 састојака.
За ФДА су проблематична још три састојка којима је замењен триклосан: бензалконијум-хлорид, бензелтонијум-хлорид и хлороксиленол. Они нису на листи забрањених, а произвођачима је остављен рок од годину дана да приложе доказе о њиховој безбедности и ефикасности.