среда, 03.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 05.09.2016. у 22:00 Ј. Ј. К.

Антибактеријски сапуни – већи ризик од користи

Америчка агенција за храну и лекове забранила је 19 састојака, укључујући триклосан, јер произвођачи нису доказали да су ефикасни и безбедни, а по неким истраживањима ремете хормоне и стварају супербактерије
Нема доказа о ефикасности антибактеријских сапуна (Фото Д. Јелен)

Америчка агенција за храну и лекове (ФДА) забранила је антибактеријске сапуне са одређеним састојцима због тога што произвођачи нису доказали да су ефикасни и безбедни за дуготрајну употребу. Уместо да спроведу истраживања како им је предложено пре три године, неке компанија су замениле спорне хемикалије, али 40 одсто антибактеријских сапуна на америчком тржишту и даље садржи барем један од 19 састојака са црне листе, пише „Њујорк тајмс”.

Последњи наставак „сапунске опере” одиграо се у петак, када је ФДА објавила коначну одлуку и забранила антибактеријске сапуне са једним или више од 19 активних састојака, укључујући два најраспрострањенија: триклосан у течним и триклокарбан у чврстим сапунима. Према неким истраживањима, они подстичу развој отпорних супербактерија и ремете хормоне у организму. Европска унија је 2010. забранила употребу триклосана у свим производима који могу имати додир с храном , а у козметици је његов удео ограничен на 0,3 одсто.

Иако се масовно користи од осамдесетих година, овај састојак није смањио ширење заразних болести. Једна анализа је показала да је та хемикалија присутна у урину три четвртине Американаца.

„Потрошачи могу помислити да су антибактеријски сапуни ефикаснији, да спречавају ширење микроорганизама, али немамо ниједан научни доказ да су у томе бољи од обичног сапуна и воде. Заправо, има података који сугеришу да антибактеријски састојци на дуже стазе могу да нанесу више штете него користи”, навела је у саопштењу др Џенет Вудкок, директор Центра за евалуацију лекова и истраживања при агенцији.

Како преноси магазин „Форбс” у онлајн издању, забрана се односи само на производе који се спирају водом, а не на антисептичке гелове и марамице који се користе у здравственим установама. Не односи се ни на низ других производа са триклосаном, од паста за зубе преко шампона до лосиона за тело.

„Потрошачи могу да помисле да су антибактеријски сапуни ефикаснији, да спречавају ширење микроорганизама, али немамо ниједан научни доказ да су у томе бољи од обичног сапуна и воде. Заправо, има података који сугеришу да антибактеријски састојци на дуже стазе могу да нанесу више штете него користи”, сматрају стручњаци ФДА

За поједине научнике је посебно забрињавајуће присуство овог недовољно истраженог састојка у пасти за зубе, јер су студије показале да триклосан подстиче задржавање једне врсте стафилокока у носу. „Колгејт тотал” посвађао је својевремено биолога Џонатана Ајсена, професора на калифорнијском универзитету Дејвис, који се жестоко противи да триклосан буде чак и у грађевинском материјалу и одећи, и др Патришу Вердуин, која ради у научноистраживачком тиму компаније „Колгејт-Палмолив.”

ФДА је дала одобрење за ову пасту са образложењем да је „произвођач спровео студије које су показале да триклосан ефикасно спречава гингивитис и да је безбедан”.

Коначна реч ФДА није изненадила произвођаче. У децембру 2013. агенција је донела одлуку да произвођачи антибактеријских сапуна и гелова морају да докажу да је њихов производ ефикаснији од обичног сапуна и безбедан за употребу. Ако то не ураде, морају да уклоне реч антибактеријски и замене спорне састојке. Према писању америчке штампе, неки су избацили триклосан из 99 одсто својих производа, док неки други нису. Свима је остављен рок од годину дана да потпуно избаце свих 19 састојака.

За ФДА су проблематична још три састојка којима је замењен триклосан: бензалконијум-хлорид, бензелтонијум-хлорид и хлороксиленол. Они нису на листи забрањених, а произвођачима је остављен рок од годину дана да приложе доказе о њиховој безбедности и ефикасности.

Коментари0
729d4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља