уторак, 19.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:00

"Фијат" седиште сели у Холандију, да ли остаје у Србији

После 31. децембра 2018, када истиче уговор, нашој држави вероватно неће остати ништа друго него да откупи „Фијатов“ део у заједничкој компанији и фабрику у Крагујевцу понуди неком другом купцу
Аутор: Бране Карталовићпонедељак, 05.09.2016. у 22:00
Фијат 500Л (Фото Танјуг/Душан Митић)

Крагујевац – Трпи сваки посао у коме политика претеже над економијом, па тако трпи и наша фабрика аутомобила, некадашња „Застава“, која је 2008, у јеку такмичења Бориса Тадића и Томислава Николића за председника Србије, била предмет договора наше државе и „Фијата“. Захваљујући најављеном доласку италијанског гиганта у нашу земљу, Тадић је у другом кругу избора надмашио опозиционог кандидата Николића за око 200.000 гласова, иако је актуелни председник у првом кругу водио управо са том, не баш малом, разликом.

Та политичка комбинаторика, којој је кумовала Европска унија, довела је, с јесени 2008, до потписивања уговора између Владе Србије и „Фијата“ о формирању заједничког привредног друштва „Фијат аутомобили Србија“. Осам година касније, као да ни „Фијат“, ни наша држава не знају шта би са фабриком у Крагујевцу, која посрће из дана у дан, губећи једно за другим тржиште коме нема шта ново да понуди, осим већ остарелог модела „500-Л“, из милоште и наде названог „велики фића“.

Како ствари стоје, сувласници ове компаније, која је у међувремену, после озбиљног уплива „Фијата“ на америчко тржиште, променила име у „Фијат-Крајслер аутомобили Србија“, једва чекају 31. децембра 2018, када истиче уговор који су славодобитнички потписали, форсирајући медијске написе о „послу века“ који ће, у привредном смислу, потпуно препородити нашу земљу.

Заједничка компанија наше државе и „Фијата“ и данас је највећи појединачни извозник, али са озбиљном тенденцијом пада пласмана аутомобила на страна тржишта, која се мери годишњим умањењем прихода за око 200 милиона евра. Од 1,53 милијарде евра 2013, преко 1,36 милијарди 2014, до 1,18 милијарди 2015. Пад пласмана и губитак тржишта ове године се осетио кроз смањење производње, због чега је у крагујевачкој фабрици угашена једна смена, а са посла отпуштено око 700 радника. Још толико уговора је раскинуто са запосленима који су били ангажовани код „Фијатових“ коопераната у Крагујевцу.

Наш народ би рекао – „што се грбо роди, време не исправи“, а економисти да „у послу нема бесплатног ручка“. Оно што 2008. нисмо хтели, или могли, да платимо, сада је стигло на наплату. Питање је само какав ће нам и колики рачун бити испоручен.

Према подацима који се пласирају у медијима, у долазак „Фијата“ у Србију уложено је око 1,3 милијарде евра. У ту суму се збрајају и оснивачки улози сувласника, и позамашна реконструкција старих „Заставиних“ погона“, и куповина робота и остале модерне опреме, али се још увек не зна ко је колико уложио, колико је дала наша држава, а колико „Фијат“. Све важне клаузуле уговора су затамњене и недоступне јавности, па остаје само да се надамо да је свако дао онолико колико има капитала у заједничкој компанији: наша држава 33 одсто, а Италијани већинских 67 одсто.

У том односу је требало да се дели и добит, али њу је тешко израчунати, бар када је реч о нашој држави која је, годишње, на конто заједничке фирме уплаћивала око 51 милион евра. Тим новцем плаћани су здравствени и социјални доприноси, а део је ишао и на субвенције за новоотворена радна места – 10.000 евра по запосленом.

Серђо Маркионе, главни стратег „Фијата“, одавно је саопштио да од производње аутомобила средње „Б“ класе нема вајде, те да се групација „Фијат-Крајслер“ окреће производњи већих четвороточкаша, намењених, пре свега, богатом америчком тржишту. У тој новој филозофији, по свему судећи, неће бити места за крагујевачку фабрику аутомобила. Можда ни за неке друге „Фијатове“ погоне у Италији и Европи. Тржиште је немилосрдно, конкуренција све суровија, а ми смо се уздали у политичке договоре са ЕУ.

Према уговору из 2008, који је свега неколико дана био доступан на сајту Владе Србије, могло се видети да је комерцијални однос наше државе и „Фијата“ ограничен на 10 година. Након истека тог рока, потписницима уговора су одрешене руке, свако може да прода свој део у заједничкој компанији, с тим да сувласник има право прече куповине. На тај начин ће 31. децембра 2018. бити завршена једна политичка заврзлама, а нашој држави вероватно неће остати ништа друго него да откупи „Фијатов“ део и фабрику аутомобила у Крагујевцу понуди неком другом купцу, можда из Кине, или Немачке.


Коментари56
e70d0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
To ''seljenje'' ne treba bukvano shvatiti. ''Sediste'' mnogih stranih preduzeca u Holandiji se sastoji od ''postanskog sanduceta'' u nekoj ulici. Razlog je poreske prirode. To znaci da je za Fijat i srpski i italijanski porez veci od holandskog. Sa proizvodnjom to nema nikakve veze. Gde ce Fijat naci jeftiniju radnu snagu?
Петар
Да смо били паметни па да смо довели Тојоту или било којег јапоса сад би возили хибрида и не би загађивали. Дисали би пуним плућима
Kimi
"Iz milošte i nade nazvan "veliki fića"" Pa nije samo iz toga, nego zato što i jeste veliki fića. Mali je sa nazivom Fiat 500, a veliki Fiat 500L (L - large, eng. veliki) S druge strane, jasno je da je ovaj posao sa Fiat-om jako mutan. Međutim, ako je to sklopio bivši predseddnik Tadić i ako je potrebno da odgovara za tako nešto, ne znam šta ovu vlast sprečava da ispita sve to i da raskrinka te tajne ugovore. Nikako ne sme biti tajna koliko je novca uložila u Fiat, koje subvencije daje i koliki je državni deo. To ostavlja ogromne mogućnosti za pretljanje i pljačku, a narod ne može da ima ikakav uvid u to.
Никола
Овако ће сваки страни инвеститор урадити кад му уговор истекне. Извукли су новац из државе, остаће људи без посла а нека народ и даље верује да ће нам страни инвеститори опоравити економију.
Nenad
Sta je narod hteo to je i dobio.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља