субота, 04.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 06.09.2016. у 11:10 Дејан Алексић

Николај Краснов добија улицу на Врачару

На дневном реду седнице Скупштине граде наћи ће се и предлог да се Арне Санес Бјернстад, амбасадор Краљевине Норвешке у Србији, прогласи за почасног грађанина Београда
Заседање Скупштине града Београда (Фото Беоинфо)

Седница Скупштине града, прва после летње паузе, биће одржана у четвртак од 10 часова у здању на Тргу Николе Пашића. На дневном реду овог заседања наћи ће се предлог одлуке да се Арне Санес Бјернстад, амбасадор Краљевине Норвешке у Србији, прогласи за почасног грађанина Београда. Расправљаће се и о предлозима решења да Врачар добије улице Николаја Краснова и Бране Црнчевића, Нови Београд и Земун Улицу др Жоржа Матеа, Нови Београд Улицу Тадије Сондермајера, Чукарица Момчила Чедића, а Земун Богојављењски плато. Овај плато обухватаће простор између ресторана „Венеција” и Старог шлепа.

Одборници ће разматрати и предлог измене и допуне просторног плана Обреновца, као и предлоге планова детаљне регулације појединих подручја у општинама Савски венац, Чукарица, Раковица, Палилула, Вождовац и Земун. Изјашњаваће се детаљној регулацији Ретензије, дела привредне зоне у Сурчину,  у Овчи уз Панчевачки пут, за зону вишепородичног становања уз нову Кумодрашку улицу, као и о регулацији насеља Добановци.

Расправљаће се и о изменама и допунама одлуке о јавном превозу, о кредиту Европске банке за обнову и развој за набавку аутобуса за ГСП „Београд” …
Овај дневни ред већ је наишао на оспоравање појединих странака. Предлог о преименовању Охридске улице на Врачару у Улицу Бране Црнчевића изазвао је незадовољство представника Нове странке. Ово преименовање, како је оценила ова партија, представља напредњачко мапирање врачарске територије.

– Није случајно што се Црнчевићу баш врачарска улица додељује. Врачарци су на изборима јасно показали шта мисле о политици напредњака и сада ће ту своју „дрскост” да плате тиме што ће добити улицу, не књижевника Бране Црнчевића, него оснивача СНС Бране Црнчевића. Да се види ко је сада газда – наведено је у саопштењу Нове странке.

Ова партија указала је да не жели да се бави Црнчевићевим уметничким стваралаштвом и доприносом култури, нити његовим политичким деловањем, већ само званичним образложењем разлога да се по њему назове улица.

– У образложењу стоји да је разлог за доношење овог решења садржан у иницијативи Александра Вучића. Даље, наводећи заслуге Црнчевића, пише да је он био „актер и сведок ширих друштвених, политичких и историјских збивања у времену у којем је живео и да је био ангажован у настајању политичких партија савремене Србије као што су СПС, СРС и СНС”. Ту је садржана сва бахатост напредњачког картела – оценили су у Новој странци. 

На априлским изборима на Врачару победу је однела листа странака окупљених око ДС-а. Али, после прелетања појединих одборника, као и отказивања послушности појединаца странкама чије су боје бранили на изборима, власт је тесном већином формирао СНС. Тиме је прекинута дводеценијска владавину ДС-а на овој општини.

Од чувеног архитекте до председника општине

Николај Краснов – руски архитекта који је пројектовао неколико значајних здања у престоници или је био задужен за пројекте њихове доградње и обнове – данашња Влада Србије, Министарство спољних послова, Министарство финансија, Архив Србије у Карнегијевој, црква Ружица…

Др Жорж Мате – француски онколог који је спасао живот српским научницима озраченим у инциденту у нуклеарном реактору у Винчи 1958. године. У време ембарга уведеног СРЈ деведесетих доносио је лекове и прегледао оболеле од рака у КБЦ „Бежанијска коса”. Иницијативу да др Мате добије улицу у Београду пролетос је поднео повереник Родољуб Шабић.

Тадија Сондермајер  – српски и југословенски авијатичар, пилот, истраживач авантуристичког духа и први српски школовани ваздухопловни инжењер. Био је војни пилот на Солунском фронту. У Првом светском рату преживео обарање авиона. Био је један од оснивача и директор „Аеропута”, првог српског комерцијалног авио-превозника.

Момчило Чедић – председник жарковачке општине тридесетих година прошлог века. У време његовог управљања на територији општине започели су озбиљнији радови на градњи жарковачког Храма Вазнесења Господњег.

Бранислав – Брана Црнчевић – српски књижевник, афористичар, новинар, политичар и сценариста. Добитник је више награда за књижевно стваралаштво, аутор бројних колумни у српским дневним и недељним листовима. Био је члан СРС-а, а потом један од оснивача СНС-а.

Коментари9
406c3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pera
Politizacija svega i svačega u našem društvu! Ipak, preimenovanje naziva ulica je razumno: iz nekih geografskih pojmova (Borska, Lepenička, Zaplanjska) u imena ZBILJA zaslušnih ljidi.
Сава Прокоповић из Ритопека
Ми тражимо да се називи улица са именима Броза и његове комунистичко - партизанске банде избршу за стално. Не само у Београду, него у васцелој Србији. Дегутантно је гледати таблу са називом улице Ј. Б. Тита, или Кардеља, Крцуна, Бакарића, Чолаковића, Пијаде, Шпанца... У Београду свака месна заједница, сваки поток из Хрватске имају своју улицу. Па то нигде нама. Очекивали смо много више од ове власти у Београду у том погледу, али видимо да су и ови другосрбијанци мундијалисти антисрби.
Момо
Нема села, селендре и града у Хрватској, којима се не може написати паралелна српска историја. Чињеница на постојање нашег народа, или спомен на његово постојање у Хрватској, БиХ, КиМ итд. треба означавати и на овај начин.
Игор Г.
Зашто мењати називе улицам? Зар они чијим именом се звала нека улица више нису заслужни или су дошли заслужнији. Београд има довољно безимених улица на пример XII Нова и слично. Не понашајте се као "ослободиоци" од 1944 г. „Skorpion47“ Улицама које наводите су само враћени ранији називи: Лоле Рибара у Светогорску, Саве Ковачевића у Милешевску .
С
Стварно докле ћете мењати називе улица сваких пар година. Доста је шиканирања грађана са мењањем докумената и свега осталог као последица промене назива улице. Само назив једне од главних улица у Београду сте променили у кратком року неколико пута. Од маршала Тита, преко Српских владара до Краља Милана. За све то време има велики број улица без имена, али ваљда величини лика и дела тог, коме треба да се додели улица, не одговара да је у Борчи, Сремчици или негде другде ван ужег центра. Само ми једно није јасно, ако мењате називе улица да бисте избрисали један део наше историје, могли бисте да имате и ту мало резона. Избрисати име неког ко је погинуо за слободу у току рата и који нема везе са оним што се десило после рата је стварно бизарно. Али најбоље је тек учињено у Земуну. Враћени су називи улица који су били некад, а које су променили колонисти после рата. А највише су допринели променама потомци тих истих колониста. Испада да су се стидели својих старих.
Vracarac
Da li je uspomena na Branislav Crncevica - a s obzirom da je bio jedan od glavnih i najvatrenijih propagandiste politike, lika i dela slobodana milosevica - zaista vredna naziva jedne ulice na Vracaru?
Skorpion47
Brana je velikan koji je umeo da se našali i na svoj i na tuđ račun i ni izdaleka nije bio to što tvrdite, ali gde ste bili kad su "nestale" ulice Ive Lole RIbara, Save Kovačevića, Zage Malivuk...?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља