петак, 22.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:15

Симовићу награда „Љубомир П. Ненадовић”

Књига „До Оба и Хуангпуа” проглашена за најбоље путописно дело на српском језику у 2016. години
Аутор: С. Ћирићуторак, 06.09.2016. у 17:35
Љубомир Симовић (Фото:: З. Анастасијевић)

Ваљево – Академик Љубомир Симовић, песник, драмски писац и прозаиста, добитник је Награде „Љубомир П. Ненадовић” за најбољу путописну књигу на српском језику у 2016. години, за дело „До Оба и Хуангпуа” у издању београдске куће „Танеси”. Признање установљено пре две године додељује ваљевска Матична библиотека „Љубомир Ненадовић”, а одлуку о овогодишњем лауреату, у конкуренцији скоро тридесетак приспелих дела, једногласно је донео жири у саставу: проф. др Радивоје Микић (председник), проф. др Михаило Пантић са Филолошког факултета у Београду, и Владимир Шекуларац, уредник часописа „Путопис”. Одлуку су у уторак у Ваљеву саопштили Виолета Милошевић, директорка ваљевске библиотеке која носи име књижевног и путописног великана, и Остоја Продановић, секретар жирија.

Књига „До Оба и Хуангпуа” састоји се из два путописа, први је „Руске цркве и реке” настао 1982, а други „Кина: читање спаљених књига” из 2006. године. Реч је о вансеријском путописном делу, умногоме нетипичном, „са латентним наносима есејистичког, идеолошког и антрополошког, које на посебан начин остварује увид у две велике и трагичне цивилизације, културе и народа, какви су руски и кинески, обележене трагиком комунизма и његовим надрастањем вредностима из културне традиције”, оценио је жири.

– Овај рукопис је веома комплексно писан, уметнички савршен, истовремено говори о неколико димензија тих великих народа и култура – истакао је приликом саопштавања одлуке о награди Остоја Продановић, секретар жирија, изразивши уверење да ће књига сигурно бити уписана у историју српског путописа. Он је подсетио да је Симовић приликом путовања до реке Об у Сибиру правио реминисценције на велике руске писце који су тамо тамновали у време Стаљинових чистки, док се у Кини осврнуо на велики покољ студената на тргу Тјенанмен...

Награда „Љубомир П. Ненадовић” је најзначајнији програм за ваљевску библиотеку пре свега због тога што слави књижевника чије име ова установа носи, нагласила је директорка Виолета Милошевић.

– За нашу награду је и јако важно што ју је добио Љубомир Симовић, јер је он стваралац познат у оквирима бивше Југославије, не само Србије – поручила је Милошевић.

Овогодишњем лауреату награда ће бити уручена у среду 14. септембра на свечаности која почиње у подне у порти цркве у Бранковини. У овом знаменитом месту надомак Ваљева почивају чланови чувене породице Ненадовић, заслужне за корене модерне српске државности с почетка 19. века, а ту се налази и гроб славне песникиње Десанке Максимовић. Истог дана увече у Ваљевској гимназији биће одржано књижевно вече Љубомира Симовића и Матије Бећковића у славу Љубомира П. Ненадовића и јубилеја, 190 година рођења славног књижевника и путописца.

Награду „Љубомир П. Ненадовић” ваљевска библиотека установила је 2014. године с намером да подстакне развој и афирмацију уметнички и интелектуално релевантног путописа. Први добитник био је Милисав Савић за књигу „Долина српских краљева”, док је признање за најбољи путопис у 2015. припало Радмили Гикић Петровић за дело „Кореја пост скриптум”.


Коментари3
e4143
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

profesor književnosti
Uz sve poštovanje prema gospodinu Simoviću, čije je mesto u srpskoj književnosti odavno definisano, barem u vremenu sadašnjem, jer ne znamo kako će o njemu "suditi pokolenja", ne mogu a da se ne upitam da li postoji neka od književnih nagrada, a ima ih vise nego dana u godini, koju uvaženi akadimik nije dobio, uključujući i bure sa dvesta litara verovatno najboljeg srpskog vina, čije ime, tj. ni nagrade ni vina nisam upamtila. Koji je onda uopšte smisao nagrada? Da li da potvrde ono što je već potvđeno, ili možda da podstaknu nekog stvaraoca , koji je još uvek , što bi rekao Dante "nel mezzo del camin", da nastavi da se nadmeće sa samim sobom? Nekome velika nagrada dođe prerano, i može da ga "uspava", a nekome dođe kasno, pa ne može da ga "probudi". A g.Simović bi mogao da osnuje i nagradu sa svojim imenom, kao što je učinio veliki portugalski pisac i nobelovac, Žoze Saramago. Mnogim bi mladim pisacima to bila velika čast, a neki bi je rado "zalili" i vinom.
Рђосав
- опрезно с награђивањем ДЕПОС-ДОСС-овских академика, да не врате награду...
DOS
A ja pišem putopis "Od 5. oktobra do SANU".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља