Међу читуљама у данашњој „Политици” нашла се и једна која обавештава да је крајем августа преминула и сахрањена у породичној гробници др Видосава Јанковић, професорка Филолошког факултета БУ, рођена далеке 1919. године.
Ове године, на њен 97. рођендан – 6. марта, објављен је у нашем листу интервју са уваженом професорком Америчке књижевности, кћерком дипломате Радоја Јанковића, који је између два светска рата био генерални конзул Краљевине Југославије у Чикагу и Њујорку, а чија је мајка Наталија посредовала у последњем сусрету великана наше и светске науке Николе Тесле и Михајла Пупина.
Видосава Јанковић је живела, како је Славко Трошељ пренео у интервју, у Београду на другом спрату зграде преко пута Ташмајданског парка, у Булевару краља Александра. Примала је пензију од 31.000 динара и, како је рекла нашем репортеру, имала је срећу што је њена мајка много куповала „па сад то распродаје”. Помагале су јој две жене. Била је удата за Павла Кнежевића и нису имали деце. Преносимо део интервјуа који је „Политика” објавила почетком марта са професорком Јанковић који је урадио новинар Славко Трошељ.
Шта посебно памтите из сусрета са Пупином?
Упознала сам га 1931. године, када сам имала 12. година. Познавала сам и његову кћерку Ваву. Била је удата за Американца, финог господина, који је политички и научно био безначајан.
Да ли сте познавали Николу Теслу?
Теслу никада нисам ни видела. Кад су моји родитељи одлазили код њега, била сам сувише мала да ме воде са собом. Теслу знам само по причи родитеља. Моја мајка је Теслу, у разговору са пријатељима, представљала као великог господина. Био је изузетно фин и шармантан, посебно према дамама, а био је, на одређен начин, боем. Становао је у хотелу „Њујоркер” у Њујорку. Никад није јео месо, али је волео „сок од меса”, тј. супу. Са Пупином није говорио скоро 50 година, али је од мојих родитеља често тражио да му кажу како је Пупин.
Шта се тада догодило?
Моја мајка је увела Теслу у собу и обратила се Пупину: „Господине професоре, Тесла је дошао да се види са Вама!” Онда је приметила како обојица имају сузе у очима. Тада је изашла из собе и они су остали сами. После, не више од 15 минута, Тесла је изашао, а Пупин је убрзо после тога заувек затворио очи.
Шта можете да кажете о књизи „Дани и године”?
То је аутобиографска књига мога оца Радоја Јанковића о свим његовим значајнијим сусретима. Први пут је објављена 1926. У књизи мој отац „говори” о свима са којима се дружио. Кад се виде та имена, види се какав је и он човек био. Ту су: Владислав Петковић Дис, мајор Драгутин Гавриловић, легендарни бранилац Београда, Растко Петровић, Милош Црњански... Размењивао је писма са Андрићем и Мештровићем. Био је пријатељ са краљем Александром, сарађивао је са Миланом Стојадиновићем, са америчким председником Рузвелтом, са албанским краљем Зогом... Књига је коришћена у Америци за снимање низа филмских серијала. У њој је описан Први светски рат.
