уторак, 19.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:55

Стаменковић: Не видим перспективу за раст производње у Фијату

После укидања једне смене у крагујевачкој фабрици не може се очекивати раст производње „фијата 500-Л”
Аутор: Александар Микавицауторак, 06.09.2016. у 18:21
Иван Николић (Фото А. Васиљевић) и Стојан Стаменковић (Фото Танјуг)

Питање је да ли ће „Фијат” после истека уговора остати у Србији или ће отићи, изјавио је Стојан Стаменковић, координатор истраживања часописа „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ). Он је на данашњем представљању новог броја овог издања Економског института казао да се после укидања једне смене у „Фијату Крајслер Србија” не може очекивати раст производње „фијата 500-Л”.

– Чини ми се да уговор истиче крајем 2018. и нисам сигуран да ли ће бити продужен или ће „Фијат” отићи одавде. Не видим неку перспективу за раст производње у фабрици – казао је Стаменковић у ПКС.

Вредност извоза моторних возила и приколица у периоду јануар-јул 2016. износила је око 1,2 милијарде евра, а у јулу је сведена на 132 милиона евра, што је готово 40 одсто мање него у јулу 2013.

Пад производње моторних возила и приколица за готово седам одсто у јулу ове године, у односу на исти месец претходне, и девет одсто у седмомесечном периоду у поређењу са седам месеци 2015., довео је до стагнације у последња три месеца на нивоу који је за око 11 процената нижи од прошлогодишњег просека.

Вредност извоза моторних возила у периоду јануар-јул 2016. износила је око 1,2 милијарде евра, а у јулу је сведена на 132 милиона евра, што је готово 40 одсто мање него у јулу 2013.

„Фијат Крајслер Србија” наш највећи извозник, рекордне 2013. на страна тржишта продао је модел „500-Л” за 1,53 милијарде евра, а 2014. за 1,36 милијарди. Према подацима Министарства финансија, у 2015. је из Крагујевца извезено „великих фића” за 1,09 милијарди евра.

Иначе, Стаменковић је указао да је у јулу дошло до смањеног раста спољнотрговинске размене. Извоз је већи за 1,8, увоз за 0,5 одсто, а увоз је покривен извозом у седмомесечном периоду са 77,7 одсто, јулу са 80,4. И извоз и увоз су и даље на растућим трендовима, али су њихови прираштаји смањени.

Подаци за јун и јул показују стабилну тенденцију раста прерађивачке индустрије, али уз смањење раста и домаће и извозне тражње, казао је уредник МАТ-а Иван Николић. Тренд је и даље растући – тренутно је на нивоу који је за нешто више од 6,5 одсто изнад просека претходне године, а процена раста прерађивачке индустрије у 2016. је око седам одсто. Прекинут је и раст укупних зарада, али и даље расте маса зарада у приватном сектору. После прошлогодишњег октобра маса зарада је расла током шест месеци, да би током последња три месеца стагнирала. Према његовим речима, кретања у међународном окружењу представљају кључни ризик по остварење повољних економских изгледа на средњи рок.

 

Суфицит и са Хрватском

Посматрано по појединачним земљама, највећи суфицит у робној размени у првом полугођу остварен је у размени са БиХ и Црном Гором, али је Србија у другом тромесечју ове године први пут забележила суфицит и у размени са Хрватском, нагласили су аутори МАТ-а.

Зато Србији нипошто не одговара нестабилност у региону, тако да не чуди што наша влада инсистира на томе да се страсти смире.

Хрватска, БиХ, Црна Гора и Македонија су наша најатрактивнија извозна одредишта, јер је у овај регион у првој половини 2016. пласирано 24,8 одсто укупног робног извоза, при чему је много битније да бележимо значајан суфицит. Суфицит у размени са поменутим земљама у посматраном периоду увећан је за 20,9 одсто, док је са остатком света дефицит увећан за један проценат.


Коментари13
451cc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dusan Martinovic
Meni je cudno samo jedno. Ko god je dao pare morao je u poslovnom planu da ima klauzulu za izlaznu strategiju. Svaki poslovni planu mora da ima (otkazivanje ugovora ukljucujuci visu silu prirodne nepogode ili rat). Razlog je prost da se proveri (opravda) potencijalni gubitak ili da se odbije ulaganje zbog rizika (ne solidnosti, likvidnosti partnera). Ocigledno da je preovladala filozofija “Ja sam doveo toga i toga u Srbiju” na nesrecu to je uvek plan bez palana “srpskih businessman-a .Mislim da je sada trenutak da stvorimo nas proizvod. Imamo tone dobrih inzenjera ekonomista tehnologa puno uspesnih ljudi menadzera na zapadu sta je problem. Novac? Pa znamo gde je samo ga treba uzeti natrag od lopova. Jugo Florida i Hundai poceli su da se takmice u isto vreme Jugo je imao sansu. Epilog jedan od modela Hundai-a podseca na Bentli I prodaje se kao halva. Kako je to moguce. Objasnicu kad budem postao CEO Zastave.(salim se mozda i ne) Dusan Martinovic B.Sc. M.Sc MBA P.Eng.
Paja Patak
Повећање производње је могуће у свакој фабрици и то су јапанци доказали небројено пута (Lean manufacturing - Toyota, Honda, Nissan....). Овде је питање да ли јо овај модел и даље добро позициониран на тржишту (да ли се продаје) и да ли је време за нови модел. У Amerици сваки модел се ”улепшава” сваке три године а сваких 6 година излази потпуно нов ауто под истим именом. Та судбина вероватно чека и великог Фићу.
Milojko
Fiat ce ostati u Srbiji ako ima interesa. Pitanje je samo da li Srbija ima interesa da subvencionise fabriku da bi posto-poto zadrzala proizvodnju u Srbiji.
Nikola Nesic
Vest nije dobro shvacena, svet se menja, ekonomija trazi nove puteve, ali Stojan Stamenkovic je uvek tu i isti. Alanfordovske analize da ako zelis biti bogat, ne smes biti siromasan, i slicne cine ovog strucnjaka onim sto jeste. Pitajte ga recimo da li ce kurs dinara rasti ili padati, ili da li je bolje biti placen u RSD ili EUR, pa cete videti strucnost na delu.
Betty Boop
Posto je drzava ulozila novac u Fiat, oni ce raditi samo dok imaju te beneficije. Onda idu dalje i dobijaju lovu od drugih bendnih drzava…to se zove globalizam, taj novi vid kapitalizam gde sirotinja finansira bogatase. Zato se stalno i ponavlja mantra o strnim investicijama.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља