уторак, 25.07.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:53

Научници пред Уставним судом

Правилника о поступку, начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживања подржали су Синдикат научних радника Србије и неколико института, од којих су три у саставу САНУ
Аутор: Мирослава Дерикоњићуторак, 06.09.2016. у 22:00
(Фото Медија центар)

 

Институт за упоредно право поднео је јуче Уставном суду Иницијативу за оцену уставности и законитости Правилника о поступку, начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживања, сазнаје „Политика”. Институт од Уставног суда очекује да утврди да ли је поменути правилник, по коме се неко бира у научна звања, у складу са Уставом и Законом о научноистраживачкој делатности. Уставни суд нема законски рок у којем мора да одлучи о поднетој иницијативи. 

Како сазнајемо, иницијативу су подржали и Балканолошки институт, Институт за српски језик САНУ, Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Музиколошки институт САНУ, Етнографски институт САНУ, Институт за политичке студије, Институт за међународну политику и привреду и Синдикат научних радника Србије.

Домаће и страно
Према оспораваном правилнику, истакнута монографија међународног значаја у свим областима науке вреди 14 бодова, док истакнута монографија домаћег значаја вреди двоструко мање, односно седам бодова.
О свим овим и другим проблемима у области научноистраживачког рада „Политика” је детаљно извештавала у претходним месецима, а епилог је био одлука Владе Србије да поништи Конкурс за научноистраживачке пројекте.
 

Једна од основних замерки, како за наш лист кажу подносиоци иницијативе, јесте та да је досадашњи правилник предвиђао једне критеријуме за избор и напредовање у одређена звања, по којима су се научници припремали и по четири-пет година, а одједанпут, кажу, правилник примењује нове критеријуме на које се научници нису припремали, што значи да се нова мерила примењују ретроактивно.

Директор Института за упоредно право др Јован Ћирић каже да правилник прописује и да се критеријуми за избор у звања могу мењати на захтев Министарства науке.

– Нонсенс је да се правила мењају у току поступка. То постоји још једино у Хашком трибуналу. Осим тога, правилник није прошао верификацију Националног савета за науку, а то је обавеза која проистиче из Закона о научноистраживачкој делатности – каже др Ћирић.

У елементе за квалитативну оцену у правилнику је уврштен и допринос кандидата у менторском раду. Практично, нечије напредовање не зависи од његовог рада и резултата, већ од тога да ли ће га колеге са факултета пустити да буде ментор, као и од тога да ли ће млади докторанд баш њега изабрати за ментора. То, сматрају подносиоци иницијативе, није логично а ни праведно.

Подносиоци иницијативе се питају и да ли су неке „мале” области, као што је етномузикологија, где нема много заинтересованих докторанада, осуђене на изумирање јер ће у тим областима бити онемогућено напредовање у виша звања.

Оспорени правилник, објашњавају подносиоци иницијативе, предвиђа да кандидат за напредовање мора да буде самосталан у свом раду и да заснује нову научну проблематику. Ћирић се пита шта је то проблематика у правној и научној терминологији. Подносиоци иницијативе наводе да у нашој земљи има 2.000 научних сарадника, а потом постављају питање да ли то значи да има исто толико научних проблематика.

– Квалитативни показатељи нечијег успеха у раду обухватају и руковођење научном политиком у телима и комисијама Министарства науке. Да ли то значи да ће кандидат који је ближи центрима моћи у ресорном министарству лакше напредовати? – пита се директор Института за упоредно право.

У правилнику постоји још читав низ проблематичних решења, која, пре свега, младе научнике онемогућавају у раду и напредовању, сматрају подносиоци иницијативе. Осим тога, они истичу да су одредбе о вредновању научног рада писаног и објављеног на српском језику дискриминаторске, јер фаворизују оно што је објављено у иностранству.

– Не види се кога у ствари финансира Министарство науке: српску науку или објављивање у страним научним часописима – каже Ћирић.

 

 

 


Коментари33
949e1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Биотехнологија
За избор у вишег научног сарадника или научног саветника, по новом правилнику потребно је имати реализовану сорту у иностранству или две реализоване сорте у земљи, или патент... Нису сви у пољопривреди селекционери да се баве стварањем нових сорти и хибрида, шта је са семенарима, агротехником, заштитом биља, лабораторијама за испитивање земљишта или семена... За стварање нове сорте и селекционерима треба време од десетак година, од пријаве патента до добијања потврде потребан је период од четири до пет година, а научним радницима који сада подносе захтев за вишег научног сарадника или научног саветника ни реизбор не решава настале проблеме, пошто ни период од пет година неће бити довољан да остваре неопходне бодеове по новом правилнику.
Доктор у покушају
Дописивање на радове не треба јурити, тога ће бити. Када је реч о нечијем уделу у раду, није лако одредити меру тога. Понекад се нечији мерени резултати обрађују разним методама, па се они третирају и рангирају, траже се трендови, одступања, па се врше компаративне анализе, изводи статистика, примњује математика и различитиа алгоритми обраде, мерне методе и технике... и све то раде неки други људи. На крају је то често заједнички резултат групе људи и није коректно да све заслуге буду приписане само првом аутору. Проблем је у нечем другом. Треба стати на пут људима које други дописују на радове о којима дописани не знају ништа, али су зато на тај начин постали научни саветници. Ужасан пример је директор једног електротехничког института који је енергетичар, али је плаћао (наравно институтским парама) дописивање на радове из квантне физике и помоћу тих референци постао научни саветник. Џабе што су то доказали поједини професори, он је и даље доживотни директор у звању научног саветника.
DOPISIVANJE
@Naucni savetnik, Лукреција Хаџи Јаковљевић U drugim zemljama su uveli, i "vodeći autor" i deljenje sa brojem autora, i sve je to bolje od naših kriterijuma koji dopuštaju dopisivanje. Dopisivanje na tuđi naučni rad postaje ogroman problem naše nauke. Sledi primer iz velikog renomiranog instituta. Koleginica, jos uvek mladja od 30 godina, dobija godisnju novcanu institutsku nagradu za naucni rad. Tako je nagradjuju za 25 radova u manje od 3 godine. Bilo je starijih kolega koji su se javno pitali kako to pocetmik u nauci toliko publikuje ali nista nije vredelo. Broj je broj! Drzala je koleginica i javno predavanje i samo su iz njene grupe znali da predstavlja tudje rezultate. Niko nije hteo da se zamera mocnom sefu koji ju je protezirao i dopisivao. Sada, svi u institutu znaju sta je bilo, koleginica se posvadjala sa sefom, prinudjena je da ode i poslednjih godinu ipo objavila je nula radova!
vesna
Starleta sa nagradom za naucni rad i A1 kategorijom.
Препоручујем 4
milan
Što u nauci ne bi bilo starleta?
Препоручујем 4
Jana
Stari doktore nauka, molim Vas da obnovite gramatiku. Mnogo ste grešaka napravili u pisanju. Jedan tako učeni čovek ne bi smeo sebi to da dozvoli.
Пера Ложач
Опет неки научници се буне против наше ДРЖАВЕ. Ако им није добро у сопственој ДРЖАВИ, нека оду негде другде. ДРЖАВА увек зна шта је најбоље за нас, а не неки научници...
Ivan
Nasem Peri je izgleda jedinom dobro u Srbiji (ne racunajuci mafijase raznih profila, ukljucujuci i politicku mafiju). Osim ako Pera nije narodni lozac (politicar). ovakva Srbija nit je drzava, nit je NASA. Ovo je Srbija Bajdena, Sonje Biserko, Aleksandra Vucica, i njima slicnih. Ni Karadjordju nije bilo dobro u turskoj Srbiji, pa se eto, bunio.
Препоручујем 16

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља