четвртак, 14.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:03
ОСВРТ НА ФЕЉТОН НАДЕЖДЕ ВИНАВЕР ОБЈАВЉЕН У „ПОЛИТИЦИ” (7)

Фантазије не могу да оборе истину

Аутор: Јово Радовановићчетвртак, 08.09.2016. у 08:30
Превијање рањеника на Сремском фронту (Фото:документација „Политике”)

После ослобођења Београда, Врховни штаб НОВЈ постепено је упућивао своје дивизије на новоформирани фронт у циљу ослобођења Срема и других територија према западу. Борбе на новоформираном Сремском фронту вођене су скоро пола године, од краја октобра 1944. до 12. априла 1945. године, кад је фронт пробијен.

На том фронту, који се сврстава у једну од најтежих, најдужих по трајању и најзначајнијих операција Народноослободилачке војске Југославије (од 1. јануара 1945. године Југословенске армије), Немци су ангажовали веома јаке снаге. Биле су сврстане у 34. армијски корпус: три дивизије с изразито јаким тенковским и артиљеријским јединицама, а снаге Народноослободилачке војске сврстане су у Прву армијску групу (касније названу Прва армија, састава 11 дивизија – из свих крајева Југославије: Србије, Црне Горе, БиХ, Хрватске, Македоније; као и батаљон формиран после ослобођења Београда од Словенаца избеглица у Србији). Учествовале су и јединице Црвене армије, јединице „каћуша” и Речне ратне флотиле, италијанске партизанске бригаде „Гарибалди”, а у ширем рејону Сремског фронта и словачка бригада „Јан Жишка” и мађарска бригада „Шандор Петефи”.

Борили су се припадници свих народа Југославије, раме уз раме: Марко, Јован, Стипе, Мате, Јуре, Конрад, Мило, Зарија, Јусуф, Славче, Дана и Милка, Франа, Барбара, Качавенда, Фатима... Ратовало се у тешким условима. Борци су све издржали. Радовали се победама, туговали за палим саборцима.

Чинили су и подвиге. Десетина бораца 21. српске дивизије коју су предводили бомбаши Чечарић и Димић провукла се у позадину окупатора и у селу Грк заробила „живи језик”, једног немачког мајора и једног усташу, и довела их у штаб дивизије. Део извиђачке чете 1. пролетерске бригаде, како је записао Шиља Михаиловић, провукао се кроз непријатељске линије у партизанско село Сремске Лазе, иза фронта, и у штаб донео важне податке о распореду непријатеља пред пробој фронта. У борбама је учествовао и народ Срема, који нам је пружао обилату помоћ у храни, примао нас у своје домове, храбрио нас и волео као рођену децу. Тај сремски народ испевао је и бројне песме о борцима на Сремском фронту.

Последњих година, у разним публикацијама, новинама, радијским и ТВ коментарима, којима се придружује и проф. Винавер, па и на страначким скуповима, појављују се поједини аутори који, без аргумената, протурају приче о стравичним погибијама српске младости на Сремском фронту, па да тај фронт чак и није био потребан. Наводно је све требало „препустити Црвеној армији”. Један аутор, нажалост академик, у једној хроници навео је да је на Сремском фронту погинуло чак 90.000 бораца, што је не само фалсификат, него тотална глупост!

Друга врста „критике” Сремског фронта су „оцене” да је у Србији извршена и мобилизација малолетника за Сремски фронт, што такође представља клевету. Мобилизација јесте вршена, али по прописима који су важили у Краљевини Југославији, значи мобилизација пунолетних. Мобилизација је вршена у свим деловима ослобођене територије Југославије, не само у Србији. У Србији је био и велики број добровољаца пре мобилизације. У моју 21. српску дивизију добровољно је дошло више од 400 младих бораца из Горњег Милановца и суседних села.

Трећа лажна тврдња каже да су мобилисани борци „терани” на фронт одмах, без обуке. И то је фалсификат. Нови борци обучавани су основним борбеним радњама пре увођења у борбу. Лично могу то да посведочим. Кад су почетком јануара 1945. године нови мобилисани борци приспели у моју 2. пролетерску бригаду (тада смо били на двонедељном одмору у Београду), бригада је упућена на Сремски фронт (у време немачке офанзиве „Олуја”), а нови борци остали су у Београду на обуци.

Тада сам био један од старешина који је, као и друге старешине, Костја Ђурашиновић, Стево Цвијановић и Мехмед Хаџисаиловић, добио задатак да обучимо нове борце. После месец дана дошли смо у Илок у састав бригаде. На сличан начин радиле су и друге јединице. Уосталом, такви подаци могу се наћи у „ратним дневницима” свих јединица, у којима је забележено све шта је која јединица радила из дана у дан. Разуме се, те припреме нису трајале нити су могле трајати као оне у мирнодопским условима, али је основне радње сваки борац научио пре ступања у борбе. Од овог може бити само појединачних изузетака. Дакле, одговорно тврдим да нису вршене мобилизације малолетника и да су сви млади нови борци завршили основну борбену обуку пре увођења у борбу.

Током трајања Сремског фронта (од 23. октобра 1944. до 13. априла 1945. године), према истраживањима, уз учешће историчара Војноисторијског института, посебно потпуковника Драгољуба Тмушића, представника ратних јединица и организација Савеза бораца са територије читаве Југославије, дошло се до укупних губитака на Сремском фронту (који су именом и презименом унети у „Алеју части” Спомен-обележја „Сремски фронт”): погинуло је 14.826 бораца и старешина ЈА, од којих су 163 Италијани, а тај број није коначан, затим 1.046 бораца Црвене армије и 630 војника и старешина бугарске Народне армије.

То је кратко изнета историјска истина о Сремском фронту, која је необорива пред фантазијама госпође професорке Надежде Винавер.

Новинар, партизански ветеран и историчар


Коментари17
8c39a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ralence
Nasilna mobilizacija je vrsena u Centralnoj Srbiji I Beogradu vrlo mladim decacima koji su predstavljeni kao dobrovoljci. Tako su se jedinice popunjavale sa neiskusnim vojnicima dok su "proleteri I njihove drugarice" ostajali u Beogradu i grabili vlast i useljvali se u gradjanske I jevrejske kuce i stanove. To je istina a ne fantazija. Familija Vinarev je stara I ugledna Beogradska porodica i bila je svedok svih tih promena u Bgd.
Леон Давидович
Мобилиозација је вршена и у другим крајевима и то много пре 1944. Међутим истина је и да су се многа деца и добровољно јављала. Била је велика мржња према непријатељу , а деца ко деца и нису свесна опасности која им у ратним операцијама прети.
Препоручујем 1
А истина је оно што ја кажем
Фантазије заиста не могу да оборе чињенице.
slobodan
ovaj tekst je obicna propaganda. bez namere da budem negativan, nesto sto I moze da se ocekuje od jednog od ucesnika ucesnika NOR-a - na liniji partije. ne podrzavam feljton u pitanju ali ni ovakvo trivijalno krikitovanje.
STOP produženim DIVERZIJAMA
Najopasniji su "neobavešteni" komunisti koji pravdaju kratku improvizaciju vojne obuke i stradanje neobučenih mladića iz centralne Srbije na Sremskom frontu 1944. i 45.., kao i streljanje na hiljade nedužnih građana (zbog Hitlerove naredbe 100 za 1 , koja je važila samo u CENTRALNOJ Srbiji), sa obrazloženjem , pa morali smo se boriti protiv Nemaca. Pa država se borila i kapitulirala, ostalo je DIVERZIJA na srpski narod, a u interesu Staljina i komunista...
Леон Давидович
Са оваквим погледима све се окреће наопаку. Крив је окупатор пре свега што је окупирао Југославију, а онда је крив што је вршио злочине. Народ је имао право да се бори за слободу, а непријатељ није имао право да врши одмазде 100 за једнога. Истицањем појма Срби из централне Србије зар се не врше различити погледи на Србе у разним крајевима. У НДХ су убијали на пример 100000 Срба за ни једног убијеног непријатељског војника ( пре устанка није убијен ни један непријатељски војник али јесте бар 100000 Срба). То значи у самој Србији по оценама овог коментатора није исто вредео живот Србина у Срему и у централној Србији ?
Препоручујем 24
Pogled sa brda
@STOP produženim DIVERZIJAMA: Opravdavanje gnusnih nacistickih zlocina nad civilnim stanovnistvom otporom tom istom okupatoru je za mene isto kao opravdavanje zlocinackog NATO bombardovanja zbog dogadjaja u Racku.
Препоручујем 16
Igor G.
Čitjući Monografuju 32.Vijvođanske? ustvari Mačvanske jer je nastala od Mačvanskog odreda, vrlo lako se dolazi do saznanja o nasilnom popunjavanju jedinica od septembra 1944. Vreme obuke jw bilo nedelju dana i zasnivala se na strojevoj obuci sa drvenim puškama. Jedan od pisaca Monografije i učesnik u događajima, ratu, od 1942 gidine je moj pokojni otac kojemu u svakom slučaju više verujem od Jove koji je ipak ideološki oblikivan za razliku od moga pokojnog oca.
Леон Давидович
У то време није се гинуло само на Сремском фронту већ на свим ратиштима широм Југославије. Гинуло се и после пробоја Сремског фронта, гинуло се и по капитулацији Лера. Последње борбе окончане су на ушћу Босне у Саву. Али и после се гинуло од разних група. Што се тиче младих, деца су још од почетка рата одлазила у партизане. Многима је непријатељ побио родитеље и родбину, а деца су отишла у партизане и тако се борили док не страдају или до краја рата ко је имао судбину да преживи.
Препоручујем 14

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља