понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:41

Још 200 предузећа чека приватизацију

У њима и даље запослено 45.000 људи. – Нема видљивих помака у решавању проблема и статуса Ресавице
Аутор: Јована Рабреновићчетвртак, 08.09.2016. у 08:05
РТБ Бор требало би да добије нови менаџмент (Фото Танјуг)

На коначно решење статуса, било да је приватизација или стечај, још увек чека око 200 предузећа. Због тога је Фискални савет у новој анализи оценио да се статус преосталих предузећа предвиђених за приватизацију у 2016. години решава споро.

– Ни у 2016. години решавање статуса предузећа у приватизацији не одвија се планираном брзином. У овим предузећима запослено је више од половине свих радника у предузећима чији је статус требало да буде решен најкасније у овој години. Управо је број радника с решеним статусом, а не број предузећа, најбоља мера одлучности да се започета приватизација оконча и, у крајњој линији, права мера фискалних ризика. У актуелном Меморандуму о економској и финансијској политици, поводом ревизије аранжмана са ММФ-ом, први пут се указује на број запослених који је остао у предузећима с нерешеним питањем. Наше раније процене идентичне су проценама владе у поменутом Меморандуму. Око 45.000 људи и даље је запослено у предузећима чији статус није опредељен, нити су приватизована нити су препуштена стечају. Према томе, више од половине запослених и даље ради у неприватизованим предузећима и та чињеница најбоље сведочи о досадашњим, половичним, учинцима приватизације – наводи Фискални савет.

Ризици су могућа неликвидност предузећа и последично притисак да се она из буџета или Фонда за развој субвенционишу, издавања гаранција за задуживање предузећа или њихово кредитирање преко државних банака, толерисања неплаћања обавеза према држави и јавним предузећима. По њима, стечај треба да се покреће и уколико се УППР-ови не извршавају према усвојеним плановима и то ће бити кључни тест за решеност владе да уреди сектор предузећа у државном власништву.

Посебно је важно пратити спровођења УППР-а за „РТБ Бор”. Предвиђено је да већ ове године 400 радника напусти предузеће и увођење професионалног менаџмента до почетка 2017. што је договорено с ММФ-ом и потврђено у тексту Меморандума, наведено је у анализи Фискалног савета. Реструктурирање предузећа подразумева даље смањивање броја запослених. На дуги рок остаје неизвесно да ли ће предузеће успети да остварује позитивне резултате пословања, с обзиром на прилично оптимистичне процене будућих прихода и расхода из УППР-а.

– Нема видљивих помака у решавању проблема и статуса „Ресавице”. Када је крајем претходне године буџетом предвиђен непромењени износ субвенција (4,5 милијарди динара) за „Ресавицу” указали смо да то наговештава да се, и поред званичних најава, ни у 2016. неће покренути процес решавања нагомиланих проблема у овом јавном предузећу. Сада се, у Меморандуму, поново говори о постепеном затварању неодрживих рудника у систему „Ресавице” – наводе у Фискалном савету.

Да би се ова важна промена остварила потребно је: гашење радних места и исплата отпремнина, финансирање скупих радова који прате затварање рудника, могућност да преостали делови привуку приватне инвеститоре, начин измирења обавеза према добављачима, па и јавним предузећима. Важно је, према томе, да до краја године влада усвоји прецизан и детаљан програм реструктурирања „Ресавице”, како би процес коначно отпочео а и буџет за следећу годину предвидео све неопходне промене.

Охрабрују најаве стратешког партнерства за нека предузећа. За „Галенику” су се на јавни позив јавила три понуђача за стратешко партнерство, а у јавности се могло чути да ће се и за ПКБ инвеститор привлачити кроз стратешко партнерство. Одустаје се од продаје имовине као модела приватизације, а који није дао резултате. Ова два предузећа нису у УППР-у, а стечај је, након скидање заштите половине ове године, избегнут захваљујући договором с повериоцима уз посредовање државе. Могуће је, дакле, да ће се у следећих неколико месеци, извесније за „Галенику”, пронаћи стратешки партнер који би докапитализацијом добио мањинско власништво, али и могућност управљања. Ово може да буде одрживо решење, пошто би вредност предузећа, уз одговорно управљање, могла да расте и да се она након неколико година у потпуности приватизују.

У Министарству привреде на ово одговарају да је приликом почетка примене новог закона о приватизацији у августу 2014. године у приватизационом портфељу било преко 550 предузећа.

– Данас их је још 180 предузећа од којих ниједно више не ужива заштиту од принудне наплате те њихови повериоци могу искористити све мере наплате. Важно је напоменути да министарство више не даје субвенције из буџета за ова предузећа, што је допринело фискалној консолидацији. Само „Ресавица” прима субвенције преко Министарства енергетике. Министарство привреде спроводи поступак приватизације у складу са законским овлашћењима и надлежностима и чини све како би се овај поступак што пре окончао. За она предузећа за која не постоји интерес за приватизацију, односно немају одрживо пословање министарство ће упутити предлог за покретање стечајног поступка – одговарају у министарству.


Коментари13
bdf48
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan
Nas obične radnike ne interesuje politika, niti smo moćni da prekrajamo odluke Vladajuće strukture. Morali smo da im verjujemo i radimo. Svako ko bi nešto pametno progovorio, dobijao bi iscenirani otkaz. Ostali su samo poslušnici i doušnici. Ovi pametni su tužili i dobijali ogromne sume novca preko blokiranih računa Firme. Radnici su sve više radili a Firme sve više propadale! Šta se to dogodilo? Ko stoji iza takvog rukovodstva? Zašto Država ne spasi nedužne radnike koji vole i poštuju svoju Državu a žive u bedi i bore se sa raznim bolestima? Ja sam jedan od tih, prezadužen zbog dažbina, lekova i kore hleba. Mnogo sam izdvajao za Državu koju volim, branio je, ratovao i sl. a za uzvrat ugasiše mi Preduzeće posle 33 god. rada, bez zdravstvenog osiguranja, bez pomoći. Ni živ ni mrtav...Dragan
Sava Trifunovic
Svako zanosenje vladinih eksperata da se privatizacijom mogu zamagliti sve izvrsene zloupotrebe i pljacka drustvene i drzavne imovine tako sto ce ta preduzeca biti privatizovana po knjigovodstevnim vrednostima(cenama) bez njihove prethodne korekcije za iznos obaveza prema ( bankama,javnim preduzecima,radnicima i drugima) su bajke za sitnu decu pa cak i u uslovima da su ta preduzeca prethodno ociscena ,, od nesposobnih i nerentabilnih radnika i kvazi strucnjaka sa drugih, sem beogradskog univerziteta. Prema tome,ukoliko se stvarno zeli resiti pitanje ovih 200 preduzeca treba kao jedino moguce uciniti sledece: - prvo,osloboditi ih svih obaveza na teret onoga koji im je to omogucio,ponudi ih na prodaju sa svim radnicima a socijalne programe dati samo onima koji ne budu prihvaceni od strane kupca, i konacno tu vrednost imovine podeliti na akcije drzavne ili bilo koje druge i na kupca srazmerno ulozenim sredstvima za pokretanje proizvodnje.Jedino takvim radom FKS Ja.bi i sad radio.
Vucetic S.
Tko ima imalo iskustva u vodjenju preduzeca dobro zna da uspeh kolektiva ovisi najvecim delom o tome koliko se ulaze njegov razvoj u odnosu na konkurenciju.Ta komponenta je u Srbiji na najnizem mogucem nivou.Sredstva za razvoj je drzava RS isisala iz realnog sektora i trosila u ratne svrhe Osm toga sankcije su ucinile svoje i nanijele veliku stetu ekonomskom napretku u svakom pogledu.Dakle dok smo mi trosili sredstva za ratne potrebe drugi su se razijali i zato nije moguce nadoknaditi izgubljeno vreme,pa nam nekad afirmirane firme zavrsavaju u stecaju.Da ce nam privatizacija i ukidanje samoupravljanja odnosno drustvenog vlasnistva nad sredstvima za proizvodnju resiti ovaj zaostatak u razvoju su samo floskule.,cime je otvoren prostor za sveopcu pljacku svega onog sto su predhone generacije stvorile na sta ljudi nasedaju,Osim toga ukinut je SDK,koji im je bio pretnja za kriminalne aktivnosti.Primerice generacije ce se iscudjavti,kako je bilo moguce prodati pojedincu3 secerane za 3 evra.
bivsi radnik
Kako je nama bivsim radnicima receno za PD Mataruska i Bogutovacka Banja DOO postoji zainteresovan kupac iz inostranstva .Problem je kako kazu bio da zbog tehnicke vlade potencijalni kupac nije mogao da pronadje sagovornika u vladi.Vlada je formirana a u privredni sud stigao zahtev za stecaj. Javno upucujem apel nadleznima da pronadju sagovornika kako bi se resilo ovo pitanje. Kao jedan od bivsih radnika kojima se duguje po preko 35 plata i 4 godine neuuplacenih doprinosa a za to imamo pravosnazne sudske presude i na osnovu presuda zabelezbe u katastru postavljam pitanje da li je u necijem interesu da se problem ne resi ?Ako vec postoji mogucnost za resenje neshvaljivo je bar ne pokusati ,Objekti zatvoreni ,preduzece bez zaposljenih (socijalni program svi radnici i rukovodioci),izgleda da neko msli da treba da bude jos crnje jer logicki se namece takav zakljucak.Niko se ne obazire na radnike(sadasnje i bivse) a naveliko se prica o brizi o njima,Mozda su radnici kolateralna steta.
Александар
Треба да престанемо да лажемо сами себе. Ова предузећа су одавно пропала. Објавите њихове билансе и видећете да губици вишеструко превазилазе вредност имовине. Такозвана помоћ државе подразумева обезбеђење новца да се исплате зараде, тј накнаде зарада. Зарада ипак подразумева да постоје резултати рада, а ова предузећа их немају већ деценију.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља