субота, 16.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 07.09.2016. у 22:00 Александар Микавица

„Пробни рад” без плате, стажа и било каквих права

Послодавци су од почетка године пријавили 8.460 радника након што су инспектори утврдили да су прекршили закон
(Илустрација Новица Коцић)

Од 1. јануара до 31. јула 2016. Инспекција рада извршила је 32.695 инспекцијских надзора и затекла 10.174 особe на раду „на црно”. Готово трећина послодаваца је рад затечених лица са којима нису склопили уговор о раду, нити су за њих плаћали порезе и доприносе, безуспешно правдало њиховим „пробним радом”. Кад је било очигледно да су прекршили закон, власници предузећа и предузетници засновали су радни однос са 8.460 особа затечених на раду „на црно”.

Бојан Јоцић, директор Инспектората за рад, при Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, тврди да неки послодавци веома често пробни рад користе као скривалицу запошљавања „на црно”.

– Кад инспектори затекну човека који ради без уговoра о раду, послодавци се правдају неопходношћу да претходно провере да ли он испуњава одређене услове за заснивање радног односа – каже Јоцић. – Реч је, заправо, о класичној злоупотреби института пробног рада из Закона о раду. Сваки послодавац, био он правно лице или предузетник, требало би да зна да се, у складу са чланом 36 Закона о раду, пробни рад претходно мора уговорити уговором о раду за обављање једног или више повезаних, односно сродних послова.

Тако се „свету капитала” пружа прилика да провери стручне и друге радне способности кандидата кад су оне посебан услов заснивања радног односа. Зато се и радни однос уз пробни рад успоставља условно – да запослени током његовог трајања покаже да поседује стручност, умеће, вештину, извежбаност, вичност, спретност, умешност и друга својства запосленог, која се могу проверити само практичним радом.

– Послодавци, међутим, занемарују чињеницу да Закон о раду прописује да је провера кандидата за пријем у стални радни однос или на одређено време могућа само после заснивања радног односа – указује Јоцић. – Ако се прво заснује радни однос, а тек потом приступи проверавању услова рада, онда је тај однос, условно успостављен. Уколико се покаже да запослени испуњава услове рада, остаје у радном односу, а ако се покаже да их не испуњава, губи посао. Ако су радне и стручне способности услов заснивања радног односа, пробни рад је услов његовог опстанка.

Јоцић напомиње да пробни рад може да траје најдуже шест месеци. Ако се уговара, онда се могу уговорити и начин праћења пробног рада и његово оцењивање.

Наш саговорник напомиње да није паметно пристати на пробни рад без претходно потписаног уговора о раду.

– Кад послодавац запосли човека без закљученог уговора о раду, под изговором да је на пробном раду, често се догађа да му не исплати договорену зараду – каже Јоцић. – У случају уговореног пробног рада, послодавац је дужан да запосленом исплати зараду у за то законом прописаном року. Јер, запослени на пробном раду има право на зараду као и запослени који нису на пробном раду. Уколико послодавац не исплаћује уговорену зараду, лице на пробном раду може да се обрати инспекцији рада, или да поднесе тужбу суду.

За неисплаћивање зарада запосленима, у складу са Законом о раду прописана је новчана казна у распону од 800.000 до два милиона динара за послодавца који је правно лице и од 50.000 до 150.000 динара за одговорно лице у правном лицу. За послодавца са својством предузетника у распону од 300.000 до 500.000 динара.

С обзиром на то да се институт пробног рада у многим случајевима злоупотребљава кроз рад „на црно”, инспектори рада доносе решења којима налажу послодавцима да заснују радни однос са затеченим лицима на раду, а против послодаваца подносе захтеве за покретање прекршајног поступка.

Коментари38
2f3c5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vukašin Jelenić
probaj da radiš tako jedno 25 godine.
za Rebronju
NIko ne treba da se tera na rad po svaku cenu. Ljudi su svesni i znaju sta je njihov posao. Eno Orasac je hrana sa najboljom uslugom u gradu..sta ce mi ekskluz. kafana kad je u Orascu sve najbolje hrana usluga ..sve je dobro; Samo proletos su ih bili zatvorili a nisu smeli ..jer i finansijska sluzba i inspektori moraju da misle o klijenteli a ne samo o svojim bubama.] Ne mozete MR od zaposlenih u ugostitelj. da trazite neka svemirska znanja..sve zavisi koja je kafana ili hotel..ima raznih od obicnih hostela i malih krcmi do najelitnijih i svako takvo mesto ima svoju radnu snagu. Ko je isao u najbolje svetske hotele zna odlicno kako to radi..vrlo pazljivo se biraju zaposleni, prolaze niz provera, plata je na nivou a tu je i sindikat. tako je u NY..a gde je sindikat za ugostiteljstvo u Srbiji? ko ce da brani njihova prava od predatora kriminalaca? I ovde puno divljenje za konobaricu u restoranu Saran, bese to davno 2001a god kasni septem. i danas je spominjemo u NJujorku usluga besprekor
da nam zivi zivi rad
Molim cenjenu Politiku da nekoliko dana svoje naslovne strane posveti najboljim radnicima, kako je nekad bilo u sfrj, a kako je sada. Ko su ti najbolji radnici koji zive od znoja svoga i koji posteno zaradjuju hleb..oni su za naslovnu stranu. A ne da naslovna strana izgleda samo kao crna hronika. Nekad smo imali Aliju Sirotanovica, imali smo ljude koji su zidali fabricke dimnjake..imali smo mnogo toga..bili smo nekad drzava, a sta smo sada? Sada imamo nazovi gazde a u stvari protuve koji nece da placaju zaposlene; Oni se voze u nekim luksuznim autima, a radnicima ne daju platu..to nisu ljudi to su protuve i to nije privreda nego kriminal.
Цицка
Да сам приватник мене би било срамота да ми неко ради месец, два или три бесплатно , а има и тога да има и таквих приватника , изарбаљују људе па их ни не узму после пробног рада, све је до културе и односа једних према другима , до културе која се стицала васпитањем а наши приватници , част изузецима, ко зна од које су сорте
Micka
Cickasalzem se. Nasi privatnici su vecinom nehumani, pretezno drze duze ljude na poslu,daju manji odmor, ne postuju drzavne praznike, daju deo plate na ruke tako da celjudi imati premale penzije.Po meni to su gresni ljudi! Ima svetlih primera koje i znam.
Muradin Rebronja
Шта да ради угоститељ ако има посла за радника да ради четири сата, рецимо за ручак или вечеру, када постоји стварна потреба и оног времена када нема посла? Ако га плаћа на сат, плати му онолико колико је радио. Ако му даје плату, плати му онолико колико је зарадио за тих четири сата. Не може да му плати нерад јер нема одакле. Не може да узме од оног ко је радио и да исплати оног ко није радио. Узгред, да би радник зарадио један евро, он мора да допринесе три евра. Један за њега, један за трошкове материјала и једна за ПДВ и зараду власника. Јер, ако радник неће да ради без зараде, неће ни власник да улаже ако нема зараде. Дужина рада се код нас у Канади регулише тако што сви имамо свој матични број на коме се уплаћују све зараде. На тај начин, радник може да ради на неколико радних места и сви они ће му уплатити онолико колико је радио и нема рада на црно. Раздвојен је рад од нерада. На тај начин се и постиже висока сатница кроз продуктивност и профитабилност. Тако треба и код нас.
Mala
gospodine ekonomija je moja struka, znam to u prste. Vi ste jednosmerni gazda. Prvo gazda u ugostiteljskom poslovanju je samo deo cele price. Onaj ko radi sa musterijama i te kako ulaze rad i trud; Ne moze svako da bude konobar, kao sto ne moze svako da bude i kuvar. To su dva vazna ali potpuno odvojena zanimanja..Oni ucestvuju u zaradi i doprinose zaradi gazde i moraju se adekvatno platiti. To gazde koje su savesne i odgovorne znaju odlicno. I tu nema sta ..Vi sa time imate ozbiljan problem..jednostavno vi bi da platite minimum a da dobijete max..cisto sumnjam da sa takvim pristupom imate veliki uspeh..prolazite sa logikom koja je bolesna..ako nece Jova hoce Steva.. ne ...to nije kultura ni u restoranu, ni u hotelu. Rad se mora platiti. Ne znam sta pise u tim vasim knjigama, ali ako tako pisete to je sve pogresno. Radnim se mora postovati i mora se platiti. Ko to nece nije za gazdu; nego je to razmisljanje na nivou lokalnih dripaca, verujem da bi i oni bolje.
Muradin Rebronja
@ Mala: Izvinite ali ja pišem stručne knjige o tim stvarima. Napojnica da, ali za konobare i barmene. A šta je sa kuvarima? Imaju višu satnicu a konobari i barmeni manju. Materijal (namirnice, piće...) naravno plaća gazda ali od zarade koje su doprineli zaposleni. Rad je trošak i iznosi oko 30 odsto, slično i sa troškovima materijala. Ali tu imaju i režijski troškovi, razni fiksni i varijabilni...država hoće svoje a i vlasnik mora da zaradi, zar ne? Za svaki mesec se podvuče crta pa se kaže: toliko je bio promet, toliko su ovi troškovi, oni...i ako je nešto ostalo, to je profit. Marža (margina) između ukupnog prometa i ukupnih troškova. To je glavni cilj svakog biznisa. Umesto plate, pa ga teraj da radi od jutra do sutra, bolje plaćanje na sat pa da zna koliko je radio i koliko je zaradio. Ako neće on da radi, radi onaj ko hoće, i zaradi. Pre toga mora da ima najbolje znanje (software), tehnologiju (hardware) i motivaciju (energiju). Tako "naoružan" on je vrlo produktivan i zarađuje.
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља