петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:49

ПКБ поново под окриљем државе

Досадашње акције корпорације у власништву града пренете на републику. – Опозиција замерила да ће пољопривредно земљиште бити претворено у грађевинско, али власт то демантовала
Аутор: Дejaн Алексић - Бранка Васиљевићчетвртак, 08.09.2016. у 17:57
(Фото Д.Ј.)

Судбином ПКБ-а бавиће се убудуће искључиво држава. Одлуком већине одборника Скупштине града акције ПКБ-а које су биле у власништву престонице пренете су на републику. Ово је учињено, нагласио је Никола Никодијевић, председник парламента, јер република има знатно више могућности да реши будући статус корпорације.

– Када је ПКБ са републике прешао на град, стабилизован је и било је речи да се припрема да се приватизује. ПКБ је у последњих неколико година стао на своје ноге, али његов даљи рад превазилази могућности града – подсетио је Никодијевић.

Најоштрији у критици ове одлуке били су представници ДС-а.

– Град је на челу са ДС сачувао ПКБ као фабрику јефтине и здраве хране. Али, што својевремено није успело Млађану Динкићу то је данас урадио СНС. Динкић је имао идеју да република узме то предузеће под своје, да се прода будзашто. То је урадио СНС – замерио је Балша Божовић, шеф одборничке групе ДС-а, а његов страначки колега Зоран Алимпић запитао се где су сви они потенцијални купци ПКБ-а којима се садашња градска власт хвалила не тако давно. Опозиција је изразила бојазан да ће купац ПКБ-а сигурно после неког времена бити у прилици да то земљиште претвори у грађевинско, али градска власт је истакла да пољопривредно земљиште, ко год буде био његов власник – остаје пољопривредно.

Ставови су били неусаглашени и после усвајања измене Одлуке о јавном линијском превозу. Власт и опозиција сагласили су се да треба сузбити шверц, али не и око начина на који то треба да се уради.

Одлуком је предвиђено да убудуће путнику који је без карте контролори могу да издају електронски прекршајни налог, без присуства комуналне полиције. Контролори ће својим апаратима податке о путнику моћи да пошаљу на систем Комуналне полиције, која ће им убрзо посредством истог апарата враћати откуцану електронску прекршајну пријаву.

Ако је путник не плати, ући ће у регистар прекршаја па док то не измири неће моћи да региструје аутомобил.

Како је Алимпић истакао, ова одлука неће бити у складу са Уставом и законом јер је предвиђено да путници без карте нису дужни да контролорима дају личне податке.

– Контролори нису полицајци, немају право да легитимишу. После измена остало је нејасно и да ли они који имају месечну плаћену карту морају сваки пут да је валидирају – указао је Алимпић.

Опозиција и власт ипак су се сагласили да је добро што ће кредит ЕБРД-а (узет у време ДС-а) бити искоришћен и за набавку школских аутобуса. Замерки није било ни на проглашење Арнеа Санеса Бјернстада, амбасадора Норвешке, за почасног грађанина Београда због унапређења сарадње две земље и помоћи у току поплава 2014. године.

 

Нови називи за пет улица

Одборници су усвојили и нове називе за пет улица. Авалска на Врачару понела је има Николаја Краснова, врачарска Охридска убудуће ће се звати Бране Црнчевића, а Палисадска на Чукарици – Момчила Чедића.

Улица која почиње од Улице омладинских бригада (између бројева 86 и 88) и иде поред хангара старог аеродрома Београда зваће се Тадије Сондермајера, а саобраћајница која почиње од Улице Тошин бунар и иде паралелно са аутопутем до улице Јозе Шћурле од сада носи име Др Жоржа Матеа. Део између ресторана „Венеција” и старог шлепа у Земуну убудуће ће бити Богојављењски плато.

– О значају Краснова не треба причати. Доктор Мате је помогао да се онкологија као наука ваздигне у нашој земљи, а био је уз нас у току бомбардовања – био је део образложења Јасмине Миторвић-Марић, председнице Комисије за споменике и називе тргова и улица. Њена поетичност приликом образлагања сваког од ових предлога, као и рецитовање стихова, ипак нису помогли да опозиција прихвати све предлоге.

– Политичко деловање Црнчевића „надмашило” је његово књижевно дело. Он је био један од највећих пријатеља ратних хушкача деведесетих прошлог века – оценио је Божовић на шта му је Никодијевић реплицирао да не би требало да такве замерке износи он чија је странка подигла споменик Гајдару Алијеву.

Не једногласно, али уз знатно мање буке, изгласана је и одлука да професори Правног факултета Радомир Ђукић и Михаило Ђурић на Малом Ташмајдану до краја овог месеца добију бисте.

 

Божовић: Рушење објеката у Савамали „највећи злочин” у 2016.

Представници опозиције инсистирали су поново да се на дневни ред уврсти рушење објеката у Савамали.

– Ово је „највећи злочин” у 2016. години. Захтевамо објашњење ко је од челника града под фантомкама учествовао у том кривичном делу. Пошто тужилаштво о томе ћути већ четири месеца, предлажем да одборници који нису учествовали у рушењу објеката у центру града подигну руку – рекао је Балша Божовић.

На то је реаговао Никола Никодијевић, замоливши Божовића да прекине перформанс и да га остави за изборе у Демократској странци.

 

Решење проблема буке у центру

Усвојена одлука о радном времену угоститељских објеката у близини улица Цетињске, Зетске и Скадарске требало би да реши проблем буке у оближњим локалима.

– У ове три улице применићемо одредбу која важи за локале који су смештени у стамбеним зградама: радним данима музика ће смети да се пушта до 23 сата, а викендом до поноћи. Одлука важи за угоститељске објекте удаљене од зграда у кругу од 150 метара. Како бисмо овај проблем решили у целом граду, формираћемо радну групу која ће са министарствима пољопривреде, екологије и грађевине радити на измени Закона о буци и Закона о водама како би град добио већа овлашћења у контроли локала и сплавова – рекао је Горан Весић, градски менаџер.

То би значило да ће инспектори у контролу локала моћи да одлазе без најаве, да ће бити уведене ригорозније казне, власници сплавова ће плаћати накнаду по квадратури и имаће обавезу да поставе заштиту од буке.

 

Потписивање донорских картица

Петнаестак одборника је потписало донорске картице, у оквиру кампање „Најважнији позив у животу”, а међу њима су били Никола Никодијевић, Андреа Радуловић, Балша Божовић, Зоран Алимпић, Небојша Бакарец...


Коментари2
f0776
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ilija Sasic
dok se ne proda nekom tajkunu kao i sve ostalo
Vesa D
.. domaci brend PKB u uslovima darezljivosti ove drzave da se poljoprivredna proizvodnja uvoznog lobija forsira na racun domaceg poljoprivrednog proizvodjaca je trn u oku ove vladajuce politicke elite..Ovo je tiha eliminacija domace proizvodnje hrane i dolazi vreme kad budemo pili madjarski jogurt , jeli nemacku svinjetinu i zvakali americku gmo hranu..Radnici i sindikati netreba da dozvole ovoj vladi koja je ljubitelj svega sto je tudje a stidi se svega sto je domace prepuste najvecu fabriku hrane u ovom delu evrope i daju arapima i nemcima...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља