петак, 18.08.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:28
ИНТЕРВЈУ: ЉУБИША РИСТИЋ, позоришни редитељ

„Црна рука” ће се играти у најбољем саставу

Тим који побеђује се не мења, а капитен ће бити Рада Ђуричин. – Мој посао редитеља је прилично лак: углавном вичем и правим се важан. – У животу ми је најважнији посао, а у послу живот. Поред Данке, наравно…
Аутор: Славко Трошељнедеља, 11.09.2016. у 20:05
(Фото Анђелко Васиљевић)

Љубиша Ристић (69), један од најбољих позоришних редитеља свих времена на просторима бивше Југославије, припрема ново издање свог позоришног мјузикла под називом „Тајна Црне руке”.

Ова представа је играна 31. децембра 1983. у „Сава центру”, а ово ново издање играће се 9. октобра ове године исто тако у „Сава центру” у Београду.

„Црна рука” је, историјски, била група официра на челу са Драгутином Димитријевићем Аписом који су 29. маја (по садашњем календару 11. јуна) 1903. извели Мајски преврат у којем су убијени краљ Александар Обреновић и његова жена краљица Драга, па је на српски престо доведен Петар Први Карађорђевић.

Превратом је прекинута лоза династије Обреновић, која је владала Србијом. Преврат је имао велики утицај и на спољнополитичко опредељење Србије зато што су се Обреновићи политички ослањали на Аустроугарску, а Карађорђевићи на Русију.

У ових четрдесетак година Љубиша Ристић је имао низ животних акција: од студентске 1968. и редакције „Студента” и „Видика”, преко дипломске „Бубе у уху” у ЈДП 1971. до „Ослобођења Скопља”, представе којом је 1978, с Надом Кокотовић, Душаном Јовановићем и Радетом Шербеџијом основао позориште КПГТ с којим су освојили свет.

До 1990. су играли седамдесетак представа годишње у иностранству. Били су огледало југословенске културе на три континента. Основали су „Годо фест”, „Авала фест”, „Будва град театар”, „Которарт”, претворили Суботицу у мултикултурни и мултиетнички југословенски позоришни центар.

Љубиша Ристић је потом направио „излет” у политику као председник ЈУЛ-а, а затим је са Данком Палиан основао „Међународни арт центар” у Београду, у Старој Шећерани, надомак Аде Циганлије.

Од оне „Црне руке” до ове нове прошле су 33 године. Шта сте променили сем неких глумаца?

Глумце углавном нисам променио, само сам додао 25 нових глумаца и певача, 26 нових младих балерина – тако да нас је укупно 80, на сцени 50, а у алтернацији још 30! Од ликова, сем оних од раније (Европа, Ајфелова кула и Дебела Берта, Александар Обреновић и Александар Карађорђевић, престолонаследник Франц Фердинанд и Софија, краљица Драга и Никола Пашић, Апис и завереници, Принцип и његови другови), додао сам, истине ради и бољег разумевања Срба и Србије, Магу Магазиновић, Милунку Савић, Аницу Савић Ребац, затим Јована Скерлића, Димитрија Туцовића и Иву Андрића. Наравно да није могло без Воје Танкосића, Николаја Велимировића и Димитрија Митриновића.

А како од тог доба доживљавате све политичке промене у земљи?

Онако како Пашић каже у представи: Многе промене биле су у Србији… Може да буде, а може и да не буде!

Да ли имате намеру или позив за ново ангажовање у политици?

Ни намеру, а ни позив! Коме сам ја потребан!

Да ли сте се, после разлаза, икад чули са Миром Марковић?

Није било никаквог разлаза и нисмо се чули од како није било никаквог разлаза!

Одличан сте политички коментатор. Зашто то не радите јавно – у новинама или на телевизији?

Зато што то раде експерти, а ја се у то разумем.

Опет овом акцијом подижете интересовање за позориште. Којом формулом то решавате?

Ајнштајновом формулом: Е=mc2. Енергија је једнака маси помноженој са квадратом брзине светлости! Као што видите реч је о позоришту.

Шта још намеравате да учините на позоришној сцени Србије?

Моје су намере већ педесет година на тој сцени исте и савршено нечасне: што више представа, што више нових младих глумаца и редитеља укалемљених са старима који су најбољи, што више продатих карата, па да поделимо бар нешто пара уметницима.

Шта мислите о медијској сцени Србије...

Strangers in the night (Странци у ноћи).

... а шта о „Политици”?

„Борисе Давидовичу, не дај се пасјим синовима…!” (Данило Киш)

Шта је сад највећа опасност за Србију?

Да се Велике Силе помире и договоре…

Колико имате општепознатих пријатеља?

Неколико… Радета Шербеџију, Петера Хандкеа, Ивана Ћурковића…

Ко Вам је учинио велику услугу, а није Вам био пријатељ?

Ништа не поседујем
Без чега не бисте могли?
Да би човек био слободан, мора да може без било чега. Чињеница је да га оно без чега не може уцењује. Ја сам слободан човек. Ништа не поседујем. Све моје приватно сам уложио у друштвено, у ово позориште у Старој шећерани.

Феђа Стојановић.

Шта је у Вашем послу најтеже?

Мој посао редитеља је прилично лак: углавном вичем и правим се важан.

Шта мислите најгоре, а шта најбоље о себи?

„…тако стар, а тако млад…” (Тин Ујевић, чини ми се)

Кажу да сте тиранин у послу. Па ипак су многи Ваши сарадници инфицирани „ристићизмом”!

То причају само они који никада нису радили са мном. Инфицирани су они позориштем, а не Ристићем.

У ком саставу ће играти ова „Црна рука”?

У најбољем: тим који побеђује се не мења.

Спортски речено, ко је капитен овог тима глумаца?

Рада Ђуричин, наравно.

Шта Вам је најважније у послу, а шта у животу?

У животу ми је најважнији посао, а у послу живот. Поред Данке, наравно.

Шта не можете да прежалите?

Убиство земље у којој сам живео. За мене је Југославија била културна идеја која је старија од сваке политичке!

Које осећање Вас води у младост?

Ја већ дуго живим у младости. Тако ћу се понашати до краја живота…


Коментари7
4a5a2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sotir Gardačić
Ristić izuzetno dobro vidi svet oko sebe. Puno je slepih ovih dana.
Dusan Martinovic
Iritantno je da se generalski sin predstavlja kao “enfant terrible” dramske umetnosti. Tvrdi da je svoj otpror u mladosti pokazivao noseci kaubojske cizme prvi u Beogradu .Cin otpora prema cemu? Prema sisitemu koji jnjegov otac kreirao? Ne znam gde ste bili kad je TAS radio, klizanje (sezdestih) verovatno Pristina. Tamo je bio prvi OTPOR sistemu koji jos vlada. Nosile su se kozne jakne kaubojske cizme sa Levis markicom I 501 svercovane preko granice koji su stitli carinici da se ne bi mladez pokvarila. Hipokrit je otisao u New York I vratio se dekintiran jer niko nije hteo da gleda njegovo prevazislo komunjarenje. Brze bolje postao clan najozlogalsenije partije ikada zadnjeg cina nacional komunizma (dobro nije nacional socijlizam) Sada gura prst u oko dajuci posao ….. da bi podvukao moralne karateristike Drage Masin. Kao sto je sramota da Zoran Miscevic I Siluete nemaju ulicu a ima je Ekatarina Velika zato sto ima nagradu Sedasm Sekretara Skoja. Sramota je da ovaj hipokrit ni
Joca
Jedan od ljudi koji je najodgovorniji za duhovni i moralni, pa i finansijski sunovrat generacija i ljudi devedesetih koji se naplaćuju i sada. Kreator mnogo toga lošeg. Uvek protiv njega i takvih!
ljubitelj pozorišta
Ne želim da komentarišem nesumnjivi doprinos reditelja Ljubiše Ristića, sećam se svojih studentskih dana kad smo sedeli na daskama u SKC,neko u bundi,neko u farmerkama, i gledali njegove predstave. Ali ovaj intervju je zaista nesumnjivi doprinos opštoj amneziji u koju tone ovo malo preostalog naroda u zemlji Srbiji. Ali ono što me najviše vređa u intervjuu, jeste uzgredna rečenica novinara, da je LJ.R. napravio kratak izlet u JUl. E pa, nije to izlet na Avalu, nego mesto predsednika najmračnije stranke u savremenoj srpskoj istoriji, pod patronatom M.Marković, za čije je vladavine pobeglo iz zemlje sve što je moglo da hoda, osim onih koje je ista ta zemlja progutala, takođe usled pogubne politike para čije ime ne želim ni da pomenem. Umetnicima se štošta može oprostiti, ali "crna ruka" Ljubiše Ristića, ostaje crna, kao u onoj sceni kad ledi Magbet " pere ruke".Glumac može hiljadu puta da gine, a u životu se umire samo jednom.Aristotel je davno postavio razliku umentosti i istorije.
Dusan Martinovic
Gledao sam predstavu u Jugoslovenskom Dramskom (prvu) Iskreno nije mi se dopala bio je to Vas besplodni odgvor na Kolubarasku Bitku koja je tukla sve rekorde kao i ona "Na ledjima Jeza" Inace Jugoslaviju ste ubili Vi komunisti a ne (srpski nacionalizam koji podmecete stalno) imali ste potpunu kontrolu vlasti. Dusan Martinoivc B.Sc M.Sc. MBA P.Eng

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља