четвртак, 09.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58

Чист и пуст храм

На празник Усековања главе Светог Јована Крститеља, Саборни храм Христа Спаса у Приштини, после намерне паљевине, чистили су епископ рашко-призренски Теодосије, монаси и верници
Аутор: Живојин Ракочевићнедеља, 11.09.2016. у 22:00
Албанска порука на зиду Храма Христа Спаса у Приштини: Пријатно (Фото: Ж. Ракочевић)

 

Приштина – Између две ниске, од ватре поцрнеле шипке провлачи се епископ рашко-призренски Теодосије, за њим, готово на коленима, монаси и свештеници. Катанац је оштећен и похабан, потамнела опека и чађав улаз – изнутра се осећа тежак мирис паљевине, људске мокраће и измета. Недеља је, празник Усековања главе Светог Јована Крститеља у Саборном храму Христа Спаса у Приштини. Пре три дана кроз његове прозоре куљао је густи дим и све што је могло да гори упаљено је, а донесене су аутомобилске гуме. На поду измет, смеће, крпе, тоалет папир.

„Ми чистимо поган из храма. Ово што сам затекао није ми се десило од 2004. године. Као да сам се вратио у мартовски погром 2004. Ова слика мојих свештеника и монаха с метлама и лопатама личи на ону слику кад су монахиње у манастиру Девич почеле да чисте згариште манастира, цркве, конака и свег осталог”, рекао је епископ Теодосије у храму.

Нема цркве у новијој европској историји која је на толико различитих начина нападана, скрнављена, понижавана и девастирана. Минирање, пљачка, најпогрднији називи на куполи, алпинисти који се пентрају по њој, обнажена певачица пева у њој и представља је као пакао; ОВК ветерани, универзитет, интелектуалци траже да се претвори у меморијални музеј Албанаца, а Хашим Тачи је ставља на одстрел речима да је то ужасно дело Слободана Милошевића. Онда се неки „сведок”, после седамнаест година, присетио да су Срби током бомбардовања овде закопавали лешеве Албанаца. Албанске власти су муњевито реаговале, па се још виде тргови копања грађевинских машина. Ништа није пронађено а „Политика” је, пре месец дана, писала да ће тај чин само подстаћи нове нападе. Тако је и било: пре три дана, у самом центру града, пролазници фотографишу како се око златног крста на лепој цркви архитекте Спасоја Крунића обавија дим и нико посебно не реагује, па ни полиција није регистровала инцидент.

Епархија рашко-призренска два пута је писмено тражила да се обезбеди стална полицијска заштита Храма Христа Спаса, ни на један захтев није стигао одговор. Чишћењу цркве јуче се придружио и Бранимир Стојановић, заменик премијера Косова.

„Као представник Срба у косовским институцијама, могу да кажем да је ова слика најбољи показатељ наше немоћи да урадимо оно што је елементарно наше право – да заштитимо своју имовину, светиње, своје људско право на исповедање вере. Нека и ова слика буде довољна порука да ово што ми данас радимо, да ауторитет и моћ коју ми имамо није ни изблиза довољна да би се заштитила људска права Срба на овом простору”, рекао је Стојановић. Он је обећао да ће тражити да се храм огради, да се обезбеди стална полицијска заштита, као и да да се на његове позиве поводом инцидента нико није јављао.

Историја „великосрпске и Милошевићеве цркве”, како је данас виде Албанци, уско је повезана управо с њима, јер је Хамди Вранићи, председник Извршног већа Скупштине града Приштине, још 1990. године потписао да се плац за градњу уступи Српској православној цркви. На црквеном земљишту подигнуте су Скупштина Косова и друге зграде, па те парцеле нису могле бити враћене Цркви. Хамдијев син Ерзен Вранићи данас је функционер Општине Приштина и Покрета „Самоопредељење”. Заједно с институцијама које представља активно се залаже за уклањање и нестанак храма.

С друге стране, без обзира на емоције, тешке слике и понижење, данашње чишћење храма и песма у славу Бога и Богородице, која се се овде чула – тек неколико пута од 1999. године, за епископа Теодосија значе почетак обнове храма и живота у њему.

„Ми ћемо увек овде долазити, на почетку нам је приоритет да добро очистимо храм и да, ако Бог да, овде врло брзо служимо. Имамо снаге, воље и љубави, па ће нас и Господ подржати, да се овај храм доврши”, поручио је владика Теодосије.

На крају дана храм остаје чист и пуст. Два војника Кфора испред Народне и универзитетске библиотеке „Иво Андрић” и италијански карабињери, с пристојне раздаљине, посматрају монахе, свештенике и новинаре како одлазе из саборне цркве Христа Спаса.


Коментари19
0d54b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

MilosNS
Mi smo imal isvako pravo da izgradimo nasu pravoslavnu crkvu, na NASOJ teritoriji, a ne sad da od uzurpatora slusamo kako je to "uzasno delo Slobodana Milosevica".
Dejan
Ne mešam se u politiku ali gde su sad političari da učine nešto. SRAMOTA šta se radi, a i šta dopuštamo kao narod!
Marija Ganic, dijaspora
Obivankanobi.....eh kada bi bar malo bili posteniji pa za pocetak napisali: ZASTO i STA su PRVO - PRVO vasi Muslimani Sarajeva i BiH uopste radili sa srpskim svetinjama, a o PRVIM ljudskim - zrtvama da i ne govorim!??? I najposle, obivankanobi, recite: DOKLE...DOKLE treba SRBI da dopustaju muslimanski-novo - osmanski TEROR????? Nije li bilo DOSTA skoro 5-vekova????????
Зоран Николић (Ваљево)
Али је срце епископа, срца монаха и свештеника, ЧИСТО и ПУНО, Господ га је очистио и населио, једнако ће тако и Храм Христа Спаса населити, да пуст не остане, чим Србија и Србље Космет од погани завојевачке очисте, помету Космет од туђин - ђубрета, од домаћег издајничког смећа поспреме и уљуде, кад на депонији историје и политике, ухрпљени у хрпе и гомиле њима самима налик, заврше и вучићи, ђурићи, стојановићи, и тачи, вранићи, харадинај, сав англосаксонски, римокатолички, протестантски, комунистички, евроатлантски, грађанско - глобалистички, наказно - изопачени невладин рационално - хуманистички отпад, тад ће звона спасењем зазвонити, Свету Литургију и Васкрс Србије на Космету чистом и пуном, слободном и светлом, најавити... Јер, Покајни Псалм Педесети Давидов каже: "... Саздај ми чисто срце, Боже, и дух прав обнови у мени..." Нека буде тако!
njegos..
ovo sto rade šiptari sa hramom u pristini sve govori o njima....sve drugo je suvisno....jednog dana ce im sve to izaci na nos....garantovano

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља