четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:03

Он, они и ми

Аутор: Батић Бачевићпонедељак, 12.09.2016. у 22:00

Стручњаци за политички маркетинг на Балкану кажу да нико није мање уложио у кампању и освојио више гласова од Момчила Крајишника који се годину дана након Дејтона кандидовао за Председништво БиХ с непоновљивом паролом – Он зна с њима.

Двадесет година касније и неколико година након што је Хрватска постала најмлађа чланица ЕУ, лидер хрватских левичара Зоран Милановић као да је, под високом августовском температуром, одлучио да му главна изборна, социјалдемократска платформа буде веома слична – да једино он зна с њима. Или преведено на српски – с нама.

Дан након тешког изборног пораза, бивши хрватски премијер саопштио је да више неће водити социјалдемократе.

Можда никада нећемо сазнати да ли је био непријатно изненађен због чињенице да његови бирачи нису поздравили што је уместо нових радних функција успео да, у петој изборној кампањи, коначно пронађе наводног деду који је био прави усташа или зато што је либералнији део Хрватске више негодовао јер се здравством, просветом или заштитом људских права бавио мање од „шаке јада“ – како је описао Србију коју ће гњавити косовским оптужницама или „биг шитом“, како је описао Босну.

На тужну вест да је либерална Хрватска без лидера, један од читалаца „Политике” сетио се Лешека Колаковског који је рекао да је „слепи национализам последњи степен у еволуцији комунизма“. 

Будућем хрватском премијеру и лидеру ХДЗ-а Андреју Пленковићу, можда, треба одати признање што није улетео у ту јадну трку у којој би, ваљда, сваки излив мржње према Србима или провале љубави према Павелићу донео неки проценат гласова. Као што је и бивши лидер ХДЗ-а Санадер био први хрватски лидер који се усудио да православним Србима изговори „Хритос се роди”, могуће је да ће и нови лидер показати више толеранције према Србима, али и према најважнијој комшијско-суседској земљи јер ће односи с њом правити нову физиономију овог дела Балкана.

Српско друштво би, међутим, морало да се ослободи тих инфантилних, абонентских пројекција у којим се стално очекује да неко бољи или добронамернији дође на власт у некој другој земљи или великој светској сили, па ће то окренути точак заједничке историје или сопственог пропадања.

Зато и кад се заврше избори у Хрватској, где су умерени следбеници Туђмана победили левичаре који ветеранима из „Олује” или „Бљеска” поручују да никако не смеју да воде разговоре са Србијом, званични Београд има разлога да верује да се иде у мирније време, у којем неће бити кампања на обе стране, али нема никаквих већих аргумената да је пут ка Европи проходнији.

У тој дипломатској игри на ободима ЕУ у којој ће свака хрватска влада осећати неописиво задовољство зато што од ње зависе европске интеграције Србије, не би било поштено да се читава прича свали на некакве балканске нетрпељивости. Јер делује сасвим јасно да Загреб само обавља улогу посредника неке веће силе која нам поручује да Србија треба да сачека.             


Коментари7
2944a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Раде Ковачевић
Батићев текст је пун занимљивих и вредних запажања, али текст делује фрагментарно, неповезано и без јасне и целовите когнитивне оријентације. На једном месту, алудирајући на актуелни хрватски национализам, Батић подсећа на опаску једног читаоца Политике који је цитирао Колаковског по коме је « слепи национализам последњи степен у еволуцији комунизма ». У реду је критика национализма, хрватског или било чијег, али зашто је било неопходно поменути комунизам и довести га преко Колаковског у везу са хрватским национализмом!? Хрватски национализам је и пре « комунизма у Хрватској » имао више историјских кулминација. На страну то што треба бити врло обазрив према навалентним критичарима комунизма, типа Колаковског и Карла Попера, који су у једној етапи свог живота били ватрени комунисти и атеисти. Комунизам никада и нигде није постојао, напросто зато што друштвени производ још никада и нигде није био толико велик да задовољи нормалне потребе свих људи у једном друштву.
Rasomon
Upravo tako, Hrvatska je samo malo manje kolonija I protektorat od nas I radio sta joj se kaze. Sabotirace nas I ucenjivati kada god budu mogli i bez nekih velikih razloga jer takav je mentalni sklop u lijepoj njihovoj. Medjutim poslusace svaki nalog iz Brisela ili Vasingtona u nasu korist ako takvih ikada bude.
Нема никаквог "тешког пораза"
O каквом тешком поразу говорите. Није било никаквог тешког пораза, већ је у питању обичан неуспех није се добило довољно гласовам и то је то. Не могу сви бити победници, у свакој трци неко је први, остали су на другом месту, трећем, итд.
Славиша Гавриловић
Па не бих ја свео Загреб само на улогу посредника неке веће силе (ваљда Њемачке). Загреб има разрађену тактику не само за Србију већ и БиХ. Ослонац су поглавља 23 и 24 у којима ће тражити своју шансу. Не заборавимо да су од БиХ до сада издејствовали анекс ССП који је искључиво њихов интерес, у Србији продају цигарете под условима ЦЕФТА споразума. Паук (Загреб) је разапео мрежу и чека да жртве наиђу. Ето Србије у тој мрежи ако безглаво настави у правцу евроинтеграција. Ја бих добро размислио шта даље и да ли се та препрека може заобићи.
simon
Bravo majstore. Jos samo da izguramo da pobedi nas kandidat Tramp pa ce mo se "osloboditi tih infantilnih, abonentskih projekcija" A do tada...vidi, raspitaj se...cuo sam da nezavisnim novinarima PR nekih velikih stranih kompanija u Srbiji placaju po 10.000 evrova lobisticki clanak. Tu je buducnost novinarstva. Konacno ce i novinari moci da zarade vise od 1000 evrova mesecno,

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља