субота, 23.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:17

Пробој војводе Петра Бојовића из заборава

Збирка готово свих одликовања једног од највећих војсковођа Првог светског рата први пут пред очима јавности на изложби која ће у четвртак бити отворена у Председништву Србије
Аутор: Никола Белићсреда, 14.09.2016. у 08:20
Војвода Петар Бојовић на фронту 1916. године

Изложба „Војвода Петар Бојовић – знамења славе и части”, чију поставку чине одликовања једног од највећих војсковођа Првог светског рата, до сада чувана далеко од јавности, биће отворена у четвртак у здању Председништва на Адрићевом венцу.

Грађани и поштоваоци моћи ће да први пут виде ордење и указе о унапређењу ратног команданта који је са својом Првом армијом први ушао у ослобођени Београд 1. новембра 1918.

У овој збирци су, осим домаћих, и инострана признања која су Петру Бојовићу доделиле готово све важније европске земље.

Како за „Политику” истиче аутор поставке Радивоје Бојовић, кустос Народног музеја у Чачку, ово је најкомплетнија збирка  одличја неког од четворице српских војвода. Одликовања Степе Степановића, која су 1937. поклоњена Војном музеју, нестала су током Другог светског рата – сачувана су само два, три ордена. Знамења Живојина Мишића су након Другог светског рата продавана и завршила у приватним збиркама, Војни музеј је успео да откупи само део. Ова институција поседује свега два ордена Радомира Путника, а и они су тек однедавно у музејском фонду.

– Војвода Петар Бојовић је носилац 25 домаћих и 16 иностраних одликовања. Шест није сачувано, а четири нису комплетна, али и без њих ово је изузетна целина коју поседују само државе са богатим традицијама, попут Француске или Енглеске.

Збирку знамења прослављеног команданта Прве армије, а једно време и начелника Врховне команде у Великом рату, председнику Србије Томиславу Николићу уступио је њихов досадашњи власник и она су трајно под старатељством државе.

– Коста је био чувар ове заоставштине по опоруци војводиног сина Добрице, као представник угледне београдске фамилије која је бринула од последњим члановима породице славног војсковође – наводи аутор изложбе Радивоје Бојовић.

Према његовим речима, међу одликовањима која ће бити изложена значајем се издваја Орден Белог орла са мачевима првог реда, додељен 1917, јер је Бојовић једини војвода који је носилац тог знамења.

– Ту је и Карађорђеве звезде са мачевима Првог реда из 1933. Међу значајним страним одликовањима поменуо бих Орден Француске легије части првог реда из 1936. – додаје аутор поставке.

Осим ордења које је Петар Бојовић добио од земаља савезница у Првом светском рату, интересантно је да су га пре Великог рата одликовали и владари држава који ће бити противници Србије у периоду од 1914. до 1918. Тако је аустроугарски цар Франц Јозеф још 1884. Бојовића као младог официра одликовао Витешким крстом трећег реда, а бугарски кнез Фердинанд Кобург му је 1904. доделио Орден за војне заслуге другог реда.

– Таква признања доказ су да је Бојовић и у мирнодопском делу каријере био веома успешан – закључује кустос Радивоје Бојовић.

Председник Томислав Николић је у писму поводом отварања подсетио да је прошло седам деценија „од упокојења српског ратника Петра Бојовића и скромне, недостојне сахране без икаквих почасти, у граду којем је донео слободу”.

Бојовић је иначе пензионисан непосредно после Великог рата и скрајнут. Тек након пуча 27. марта 1941. је реактивиран као врховни инспектор југословенске војске. Преминуо је у јануару 1945. Према појединим изворима сукобио се са групом партизана, због чега је ухапшен, а умро је након пуштања из притвора, од последица тортуре.

Наводно, комунистичке власти су позвале грађане да не иду на војводин испраћај.

– Изложбом „Војвода Петар Бојовић – знамења славе и части” желимо да му се одужимо, да окајемо сагрешења предака и својим потомцима испричамо причу о јединственом српском официру (...) Непоткупљив, частан, спремно плаћа цену својих ставова после Великог рата, још за живота бива скрајнут, готово заборављен (...) Неизмерно сам захвалан породици на поверењу уступањем колекције одликовања Петра Бојовића, а свима нама на прилици да учимо о њему и од њега – наведено је између осталог у писму председника Николића.

Трајна поставка у Дому војске

Орден за војне заслуге 2. реда Фердинанда Кобурга, бугарског кнеза, из 1904. године (лево) и Витешки крст аустроугарског цара Франца Јозефа који је Бојовићу додељен 1884. године (Фото: каталог изложбе)

Изложба „Војвода Петар Бојовић – знамења славе и части” у четвртак ће у Председништву бити отворена у 11 сати. После две недеље, биће пресељена у Дом војске Србије где ће поставка трајно да остане. Одликовања ће бити обједињена са другом заоставштином војводе.

БИОГРАФИЈА

Петар Бојовић рођен је 16. јула 1858. у селу Мишевићи код Нове Вароши. Први ратови у којима је учествовао били су против Турака од 1875. до 1878. Иако је најпре уписао Артиљеријску школу, Бојовић је у рату са Бугарском био водник коњичког ескадрона и заступник начелника штаба Шумадијске дивизије. Усавршавао се у Француској и као официр наставио да напредује у служби.

У Првом балканском рату 1912. био је начелник штаба Прве армије. У Првом светском рату рањен је 1914. у борбама на Дрини, па га је на челу Прве армије заменио Живојин Мишић. У јануару 1916. постаје начелник Врховне команде, уместо војводе Радомира Путника. У јуну 1918. поново постаје командант Прве армије, са којом је 1. новембра 1918. умарширао у ослобођени Београд.

Пензионисан је 1922, а се вратио у службу после пуча 27. марта 1941. У Априлском рату био је заступник врховног команданта краља Петра Другог. С обзиром на то да је отпор Хитлеровим трупама брзо сломљен, није добио прилику да учествује у борбама. Преминуо је у Београду 19. јануара 1945.


Коментари15
319aa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Rodoljub desni
- Najruznije od svega, je pokusaj pojedinaca da opravdaju napad i batinjanje velikog Vojvode. To govori o njima ko su, sta su i ciji su potomci.? Jos uvek nasledjuju penzije od Vojvodinih batinasa.. - "svugde u svetu se bore ceo zivot za 4 godine vlasti , samo u komunizmu 4 godine za dozivotnu vlast" D. Radovic
артиљерац
@ Dragomir Olujic Oluja Упада у стан(Петровградска улица,код Каленић Пијаце,кућа и даље постоји)је било.А било је и премлаћивања.Живим у том крају већ 47 година(од 1969) и разговарао сам са сведоцима.Дошли су "6.личка и 7.крајишка,те су двије Тити најмилије",и тукли га.Умро је,не толико од последица,него од муке и срамоте.Више верујем житељима Петровградске,који су то видели,него било каквом демантију.И ово да кажем Пошто је Црвена Армија пролетела кроз Београд,војвода Бојовић је "братску руску војску" сачекао с флашом ракије.Попио је,с једним руским мајором, по чашицу,а овај оставио 5 војника да га чувају.Дошли су партизани,после 20 сати,Руси оду својим путем(на Земун,Н.Сад и даље) а СРБИ претуку свог ВОЈВОДУ.Толико.
pera
I sada se pitamo zasto nam je kako nam je. Bolje i ne zasluzujemo.
Препоручујем 10
Igor G.
"Рђосав" Kada je video koliko Rđosava se poklonilo Titu i partiji sve skidajući ikone sa zidova bolje što nije poslušao kralja.
Препоручујем 11
Прикажи још одговора
Nebojsa Joveljic
Red je napomenuti da vojvoda Petar Bojoviċ nije u ratu navijao za pobjedničku stranu, nego se, sasvim prirodno, obzirom na njegovu vojnu karijeru, priklonio četnicima, tako da partizani zaista nisu imali razloga da sa velikim simpatijama gledaju na njega. Poznato je da je za vrijeme rata pismom podržao pokret D. Mihailovića, da mu je sin bio u ilegalnoj četnickoj organizaciji u Beogradu (zbog čega je kasnije robijao), a jedan od njegovih sinovaca je bio prvo komandant Mladenovačke brigade, da bi zatim postao i komandant Kosmajskog korpusa Gorske garde.
Radoje sa Kosmeta
čudo mi je da je zaboravljena, u njegovoj karijeri najveća zasluga, progon Turaka 1912 godine. Crnogorcima su braća Rusi krajem 1911 godine dali prve proizvedene u svijetu brzometke puške sa 5 metaka velikog dometa kao i današnje i mobilisao je 15 hiljada naoružanih crnogoraca i srbskom vojskom udario 1912 godine na Tursku Sablju. Dosta se Turaka u bežaniji potopilo u moru, kad su ih ostatak preživelih dognali do Jedrena, Turski paša priznao je poraz i tražio od Vojvode Bojovića da sklope primirje i da podele sve okupirane zemlje na jednake delove i vladaju njima, Ali je Petar rekao: "nama ne treba tuđe" no da se vi nikada ne vraćate u srbiji. Taj dogovor i danas traje, no izgleda ova vlast će ih opet uz švabe dovesti u srbiji, nama pored amerike treba još okupatora.
Светолик Станковић
Дужно поштовање војводи Петру Бојовићу.Читајући овј,а и друге текстове о њему,увек наилаазим на величања гнерала,војвода,врховне команде,и њиховим заслугама за велике победе.Те приче врте се од како је човек почео да ртује.Зашто је све ратовао,сасвим је друга ствар.Дакле,за победе су заслужни команданти,а гинули су војници.Својим су животима исписивали најсветлије странице историје,а заслуге су,углавном,приписиване еполеташима. Сетио сам се великог ратника из Другог светског рата,америчког генерала Џорџа Патона и његовог коментара после освајања готово неосвојивог утврђења МЕЦ.Много амерички војника је погинуло,али Мец је пао.Сви су славили победу,аПатон се обратио једном војнику:''Синко,сада сви говоре о великој победи генерала Патона,а победили сте заправо ви,обични војници.Слава победе припада вама,не Патону''. Дивим се таквом генералу и његовој логици.Готово исту поруку упутио је и Стеван Јаковљевић,на крају СРПСКЕ ТРИЛОГИЈЕ.Слава и хвала обичном војнику,геџи,мученику,хероју!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља