понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:07
ПОГЛЕДИ

О лењости народа и стабилним јавним финансијама

Драма Србије није у непредузимљивости и лењости њених грађана, већ у неспособности, непрофесионализму и очајном квалитету њене безидејне политичке, и не само политичке елите
Аутор: Небојша Катићчетвртак, 15.09.2016. у 08:15

Разбијајући окоштале и демодиране демократске принципе по којима грађани оцењују власт, а не обрнуто, премијер Србије је, овога пута пред нордијским привредницима, по ко зна који пут, јавно критиковао народ.

Између стања у коме се Србија данас налази и срећне скандинавске будућности испречили су се непредузимљиви грађани који су изгубили радне навике и нису научили да буду предузетници. По премијеровој процени, потребно је око сто година како би се менталитет грађана променио и приближио нордијском (протестантском), коме се премијер тако често и тако јавно диви.

На знам на основу чега је премијер извео закључке које је извео, не знам да ли их је извео сам или му је неко помагао, али чињенице му не иду наруку.

Постоктобарска политичка елита је за мање од једне деценије разградила државу. Успела је да уништи индустрију и ослаби пољопривреду, успела је да уништи домаћи банкарски систем, да уништи културни, образовни и медијски простор. Листа је дуга. У том деструктивном процесу стотине хиљада грађана је остало без посла и перспективе, а део предузетних Срба се иселио и заувек напустио земљу, склањајући се од реформатора – спасилаца.

Једни разлог због кога систем како-тако функционише су управо предузимљиви грађани који у општем безнађу и даље не губе наду. Огроман број људи, без претеривања и патетике, у дневној је борби за живот и у њој не посустаје. Све што се могло урадити предузимљивошћу, голим рукама, главом, малим улагањима, у Србији живи и бори се.

Сектор услуга је у Србији фантастично развијен и непокривеног простора готово да нема. Од занатских, медицинских и интелектуалних услуга свих врста, од трговине до туризма, од пекара и продавница брзе хране до елитних ресторана, од хостела до малих хотела, све је покривено и препокривено. Овај сектор више не може да апсорбује оно што индустрија отпушта. Конкуренција је беспоштедна, готово нездрава.

Оно што Србији мањка су индустријски погони и индустријски предузетници. У 21. веку они не настају преко ноћи и на ледини, нити настају у систему који је уништио оно што је постојало и чији је царински систем широм отворио врата страној роби.

Индустрија тражи велика и дугорочна улагања. Индустријски предузетници не могу настати, нити могу опстати у систему у коме банкарски систем нема никаквог интереса да подржи индустријски развој, и у коме држава више брине о интересима странаца, него о интересима домаћих предузетника.

И најважније, развити се индустријски није исто што и поље прећи. Нема привредног развоја тамо где нема јасне индустријске или пољопривредне стратегије, где не постоје ни дефинисани приоритети нити механизми за снажну и систематску подршку домаћој привреди.

Не недостаје предузимљивост, већ фали квалитетан државни апарат, фали усмеравање и помоћ, на начин како су то радиле све земље које су се успешно развиле. Само у амбијенту економске наиве и глобализацијских флоскула може се веровати како ће странци развити земљу, па им зато ваља платити да дођу. То је пут у колонизацију, не у индустријализацију.

На истој линији економске наиве је и друга премијерова теза, изнета такође пред нордијским привредницима, да су стабилне јавне финансије основни услов напретка. Нису. Када би заиста било тако, данас би пред државама попут Авганистана, Судана или Хаитија, Босне и Херцеговине, Македоније или квази државе Косова, била сјајна економска будућност, боља од српске. Све набројане државе имају и нижи буџетски дефицит и нижи јавни дуг од Србије, али биће да то није најважније.

Јавне финансије јесу важне, али се њихова стабилност може одржавати рестриктивно – кроз бедне плате и пензије, кроз јадно стање инфраструктуре, војске, здравства, школства или културе, на пример. Динамичан привредни развој који Србија још увек нема, једини је пут ка истински здравим јавним финансијама. Обрнуто не важи!

Но, вратимо се основној тези с почетка текста. Људи предузетничког духа су у свим друштвима у мањини, док већину чине савесни и употребљиви радници чија ментална структура није предузетничка. У Србији ће увек бити пасивних и лењих људи који чекају да новац падне с неба или да им га неко донесе кући, али ни то није само српска особеност. У Србији, можда више него другде, има и болећивих родитеља који не би да им се деца муче радом. Али, поред деце из таквих кућа, постоје и деца која раде и која се лавовски боре.

Драма Србије није у непредузимљивости и лењости њених грађана, већ у неспособности, непрофесионализму и очајном квалитету њене безидејне политичке, и не само политичке, елите. Нема реторике иза које се та основна чињеница може сакрити.

Пословни консултант
www.nkatic.wordpress.com


Коментари98
7b04c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

penzionerka
Zaprepascena sam navodom g.Katica da je petooktobarska elita unistila privredu,drzavu,banke,kulturu.Da li je g.Katic svracao u Srbiju devedesetih ili je ziveo na Marsu. Radila sam u velikoj spoljnotrgovinskoj firmi,gajila dvoje studenata za vreme ratova i 97. otisla u penziju i tvrdim: privredu i banke su unistile sankcije,hiperinflacija,finansiranje 4 rata,bombardovanje,Jezda, Dafina i jos poneki tajkun a kulturu turbofolk koji se zapatio na Tv Pink.Jos se secam praznih prodavnica, kad smo svi bili milijarderi ili smo platu dobijali u luku,krompiru,jajima i svinjskim polutkama.Neko nije ni to ,pa smo delili po familiji!Benzin se kupovao na flase na ulici. Prevozili smo se kao sardine,smrznuti kao pacovi cekajuci prevoz.Penziju smo dobijali na 40 dana. Posle petog oktobra, krenuli smo sa dna cabra, povezali se sa svetom, doveli strane banke da ozivimo nesto sto je moglo da se ozivi, smanjeni su nam dugovi U Londonu, i jos mnogo dobrog!Napredak se video. Neki mangup uvek postoji!
Ljuba Sd
Svaka cast gospodjo. Potpisujem sve sto ste napisali. Ocekivao sam posle 5.oktobra neke analize,sagledavanje svega sta nam se desilo i sta nas je dovelo u propast ali toga nije bilo. I dan danas ljudi zaboravljaju sve ovo sto ste napisali a sto nam se desavalo pod vlascu SPS i Radikala tada. Danas su isti na vasti i uporno tvrde kao i gore navedeni gospodin da je sva nesreca i propast Srbije nastala posle 5.oktobra. A naravno da nije tako . Propali smo mi mnogo pre toga,pojeli sami sebe i svoju buducnost,koju jos uvek jedemo dok stvarno ne udarimo u dno dna.....
Препоручујем 6
035
Без амбиција да моја буде последња , задовољство је у "Политици" прочитати серију чланака у одбрану овог народа од етикете лењости , необразованости , непредузимљивости ... Доста је било јефтиних доскочица попут "радио не радио свира ти радио" , "нико не може да ме плати толико мало , колико ја могу мало да радим" , које се наводе мал те не као цитати из ЗУР (Закон о удруженом раду) , а то су били добронамерни вицеви из оног времена . Богатство стварано генерацијама а расточено економским ратом и себичним грабежом сада је још доступно само кроз знање , марљивост , гордост највећег дела народа ...
Koko
I to reče faca koja nije provela dan radnog veka u privredi. Profesionalni političar koji je čak zadržao postojeću "Mašina za rasipanje para" jer nije znao da napravi svoju.
peric
Elita se formira decenijama, a izgubi se, u danasnje vreme za par godina. Ovde postoji vladajuci sloj koji je zivotno zainteresovan da meritokratija i elita ne postoji.
Радо Мир
@Petrovic... : 'Odavno nisam procitala losiji clanak...' Опростићете, али прво што ми је пало на памет, прочитавши ово је: Одавно не прочитах (да извините) глупљи коментар...
Petrovic
ima mnogo toga glupog na ovom svetu g. R. a ima i mnogo srpskog bezobrazluka i drskosti znate po cemu je Srbadija cesto neponovljiva..ni ja odavno ne procitah kraci a besmisleniji komentar sa Vasim potpisom ...Nekada i stvarni doktorati najmladjih doktoranata NE znace apsolutno nista ..a najteze je biti covek a za neke za zivota potpuno nemoguce biti gentleman..tu ni tri doktorata nece pomoci, a ni deset NK "savetnika" a zato i Corba ima odgovarajucu pjesmu.
Препоручујем 6

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља