уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:10
МЕДИЦИНАРИ О ТЕТОВАЖИ

Алергије и инфекције – најчешће последице цртања по телу

Особама које имају „тату” не препоручује се снимање на магнетној резонанци, а не могу ни да дају крв најмање шест месеци од тренутка осликавања тела сликама у боји. - Једна тетоважа може да створи трајну специфичну алергију коју ниједан лек не може више да избрише из имунолошког система. -Статистика говори да чак 50 одсто особа које имају „тату” временом пожели да она нестане
Аутор: Данијела Давидов-Кесарсреда, 14.09.2016. у 14:06
(Фото Пиксабеј)

Из године у годину осликавање тела постаје све већи хит међу јавним личностима, али и међу анонимним људима који желе да „уграде” у кожу ликове омиљених спортиста, певача, глумаца, вољених особа или имена драгих људи. Када се одлучују за „тату” који ће им красити руке, врат, леђа, бутине, стопала… мали број њих размишља о последицама које могу да имају услед тетоважа, посебно нестручних. Јер, уколико се овај поступак не обави у стерилним условима, особа може да добије најразличитије вирусе, од којих су свакако најопаснији ХИВ или хепатитис. И то није све.

Уношење боје у кожу са собом носи и ризике, пре свега од бактеријских инфекција у зависности од услова рада у салонима за тетоважу, појашњава професор др Лидија Кандолф Секуловић, начелница Клинике за кожне и полне болести Војномедицинске академије. Постоји ризик и од развоја такозване контактне преосетљивости на састојке боје, са чиме се лекари све чешће сусрећу у пракси. Најчешће се развија алергија на парафенилендиамин, црну боју које има како у препаратима за трајну тетоважу, тако и у препаратима за привремену тетоважу (тетоважа црном каном).

– Јавља се локална реакција која може да траје и недељама у виду отока, црвенила, стварања мехурова испуњених течношћу, изразитог свраба на месту уношења боје уз могућност инфекције. Развој овакве алергије може да компликује живот заувек јер се боја налази и у бојама за косу. Тако је могућа веома изражена реакција приликом фарбања могућа је појава мехурова и влажење на целој глави, траје такође недељама и не може лако да се повуче чак и уз терапију кортикостероидима. – Та боја се налази и у црној обући и одећи, тамној шминки, у препаратима за развијање филмова. То значи да се врло често срећемо са њом у свакодневном животу, па једна тетоважа може да створи трајну специфичну алергију коју ниједан лек не може више да избрише из имунолошког система – додаје др Кандолф Секуловић.

Тетовиране особе обично се изненаде када се одлуче за добровољно давање крви јер им лекар тада саопшти да неко време после цртања по телу не могу да донирају драгоцену течност.

То потврђује и др Јелена Стојнева Истатков, начелница Одељења за прикупљање крви добровољних давалаца у Институту за трансфузију крви Србије.

– Они који су имали тетоважу или пирсинг не могу да дају крв најмање шест месеци, односно 180 дана од тетовирања или пирсинга, због могућих инфекција које се преносе крвљу. Тај временски период је минимум и поштује се у већини земаља, па и код нас – каже др Стојнева Истатков.

Уколико је тетовираној особи потребно снимање на магнетној резонанци, шокираће је чињеницом да је једно од питања у упитнику пре обављања ове процедуре: „Да ли имате тетоважу?” У том случају, углавном, особи се не препоручује улазак у магнетну резонанцу.

Црвене и плаве боје које се користе за тетоважу имају опиљке метала (гвожђа, бакра), каже неурорадиолог др Кристина Давидовић, загревају се приликом снимања на магнетној резонанци, па човек може да добије крварење на кожи, или модрице.

– Треба знати да је и црвени кармин осетљив на топлоту и није препоручљиво снимање са њим. После неког снимања, ако је особа имала такав кармин, руком може да се пређе по апарату и да на прстима остане црвена боја – појашњава др Давидовић.

После одређеног броја година, неки људи се одлучују за уклањање тетоваже, тражећи помоћ дерматолога и пластичних хирурга. Статистика говори да чак 50 одсто особа које имају „тату” временом пожели да она нестане. Најчешће је то случај када дође до разлаза међу партнерима од којих је један истетовирао име другог, затим када неко жели да уклони исликане бурме или лик некада драге особе. Уклањање „татуа” најчешће се обавља у пет до седам третмана који су болнији од тетовирања, а најлакше се отклањају једнобојне тетоваже. Има ситуација у којима није сасвим могуће уклонити „сличице”, па човеку на кожи остају ожиљци као подсетник да је на том месту на кожи било нешто што му је значило у одређеном периоду живота.

Реч психолога: Жеља за привлачењем пажње

Осликавање тела са више од 10 тетоважа проистиче из потребе за имитацијом неке особе, одређеног успешног спортисте, па чак и криминалца, сматра Весна Костић, специјалиста клиничке психологије, брачни и породични терапеут. Реч је о покушају привлачења пажње на тело, како би се оно учинило што је могуће занимљивијим.

– Веома је битно да особа има границу у тетовирању јер код неких људи који су осликали цело тело постоји могућност да имају патолошку промену понашања што захтева лечење. То је слично са алкохолизмом. У реду је савет Француза да се попије сваки дан чаша вина, али не да се свакодневно пије три литра алкохолних пића – истиче Костићева.

Сада је популарно да девојке стављају силиконе на више места на лицу и телу, а уз то да имају и тетоважу. То раде из потребе за егзибиционизмом, да би привукле пажњу људи.

– Мале тетоваже углавном имају неки смисао и представљају одређене симболе. Неке су симбол сећања, неке среће, неке љубави, а ту су и имена важних људи. Рецимо, неки тетовирају делфине јер сматрају да је то синоним за срећу – додаје психолошкиња.

Украс вредан бола?

У неким културама тетоважа је обележје припадности, мушкости или храбрости, а у некима се на њу гледа с подозрењем. У најранијој историји декорација тела била је чест мотив тетовирања, а данас?

Немогуће је проћи улицом, а не срести некога са цртежом на телу. У савременом свету готово трећина младих има тетоважу. Прва слика на телу у просеку се уради до 30. године живота.

Прво и основно правило гласи „Никада не радити код аматера”. Важно је наћи уметника који црта у стерилним условима јер се као и сваком другом иглом и оном за тетовирање могу пренети веома озбиљне болести. Други предуслов је квалитетна боја.

Слика на телу настаје убризгавањем боје иглама које се крећу горе-доле неколико стотина пута у минути и продиру у кожу од милиметар до милиметар и по.

– Кад се ради тетовирање мора да се води рачуна о безбедности клијента. Слика на телу је отворена рана, па може доћи до инфекција и других болести. Већи део материјала – боја, капице за боју, рукавице, игле, користе се само једном, а остатак прибора се после сваке употребе детаљно стерилише – објаснио је Милош Микић, тридесетдвогодишњи тату мајстор.

Нервоза код оних који се први пут тетовирају њихово тело чини осетљивијим, али показало се да жене боље подносе бол.

– Раме, лист, подлактица и задњица имају најдебљи слој коже који је мање осетљив. Убод игле највише се осећа на зглобовима, лактовима, шакама, врату... – навео је Микић и упозорио да је третирање тетоваже после завршеног рада и одржавање хигијене изузетно важно.

Тату мајстори саветују да се пре доласка у студио добро размисли о позицији тетоваже на телу. Они који се одлуче за тетовирање пре свега треба да имају на уму да место на коме се ради слика не изгледа исто са 20 и 70 година. И на крају, ако неко реши да се тетовира онда мора бити свестан да је то одлука за цео живот.

А. Јовановић

Мица д' умре, а Љубинка се више не важи

Аустралијанац Лаки Дајмонд Рич провео је више од хиљаду сати дружећи се са тату мајсторима. Резултат – тело потпуно прекривено тетоважама и рекорд забележен у Гинисовој књизи. Иглу са бојом пустио је да обради унутрашњост његових капка, ушију, па чак и десни. Лаки је екстрем, али тренд украшавања тела великим бројем тетоважа све је јачи. Готово да не постоји светска звезда која не прати ову моду – певачи Еминем и Ријана, фудбалер Дејвид Бекам, глумац Двејн Џонсон...смо су неки од оних којима су се тетоваже „увукле под кожу” у буквалном смислу.

Тетовирању, није одолела ни наша земља.  Један од првих тетовираних Срба био је, према неким написима, краљ Александар Карађорђевић Ујединитељ чије је груди красила велика слика једноглавог крунисаног орла. Уследио је онда период приучених тату мајстора из ЈНА, чија дела и данас виђамо на надлактицама многих мушкарца који су одслужили војску у овом периоду. Уписано светло-плавим мастилом: ЈНА 1973.  Да се не заборави!

Друга група младића тог времена била је мало више романтична, па им и дан данас кошуље кратких рукава откривају имена: Весна, Снежа, Дана... уз срце прободено стрелицом. Када су разочарали у даме којима су обезбедили место на кожи неки су покушали да „поправе” грешке из младости дописујући уз име „Мица – д' умре” „Љубинка – не важи се више”.  Овакви киксеви дешавају се и данас, али су мајстори тетоважа вештији, па се имена или ликови бивших девојака уз помоћ мастила претварају у руже, вукове, тигрове, змајеве, портрете историјских личности и свеце, савремених политичара...

Тетоваже које су некада пратили стереотипи и везивале су се за „лоше момке”, данас су се настаниле и у елитне слојеве друштва – носе их професори, доктори, спортисти, певачи, глумци, па и политичари. Равноправно су заступљене и код мушкараца и код жена.

А. В.


 

 


Коментари8
62677
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko
Ne volim igle, cak i kad mi vade krv. Volim svoje telo onako kakvo je ,bez ikakvih ukrasa , tetovaza i slicno.Za mene licno samo robijasi i gusari imaju tetovaze. Pre par godina muskarci su prednjacili ,medjutim sve je vise zena i devojaka sa tetovazama.Neko kaze to je umetnost ja kazem cista budalastina.
ЈНА 1973. Да се не заборави!
...било је то добро време кад су само шљам и Попај били тетовирани. Све је било јасно на први поглед!
ta tu
"..ЈНА 1973. Да се не заборави!.." Gde vi zivite? JNA je odavno postala ONA.
Indijana
Tetovaža iz godine u godinu gubi smisao. Smatram da profesori, lekari, sportisti, umetnici itd ne bi trebalo da budu glavni promoteri tetovaža koja mene lično prvo asocira na robijaše. Zanimljivo je ali istinito da čovečanstvo zahvaljujuci tehnologijama oberučke prihvata stereotip i razvija ga do krajnje razumljivih granica.
Гага
Многи сматрају да су лепши кад су истетовирани а многи се најеже јер тетовирани делују прљаво и мусаво.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља