четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:44

Поприште славе и страдања

На Кајмакчалану обележена стогодишњица велике победе српске војске у Првом светском рату
Аутор: Никола Белићпетак, 16.09.2016. у 11:24
Председник Николић на Кајмакчалану (Фото Тања Валић/Танјуг)
(Фото Тања Валић/Танјуг)
(Фото Тања Валић/Танјуг)

Док планинским врхом Кајмакчалан одјекују тонови песме „Тамо далеко”, пред спомен-костурницом, у којој почивају српски војници, постројен је почасни строј Гарде ВС. Прилазе делегације, грађани, потомци, поштоваоци, полажу венце и минут тишине посвећују успомени на јунаке који су овде, пре стотину година, прокрчили пут ка ослобођењу отаџбине. На Капији слободе, како се у српском памћењу Кајмакчалан зове већ читав век, хиљаде њих положили су животе. Добијена битка за највиши врх планине Ниџе била је увод у каснији пробој Солунског фронта.

На том светом месту, одакле пуца поглед на Грчку и Македонију, поново се вијориле српске заставе, узнете на челу колона које су се сатима, од раног јутра, успињале стрмим планинским стазама. Овим ходочасницима се, код недавно обновљене капеле посвећене Светом Илији, придружила и државна делегација коју је предводио председник Томислав Николић.

„Овде је само планина висока и само су њихове сени велике. Сви остали живи захваљујући њима смо мали”, уписао је Николић у спомен-књигу, после служења парастоса пред капелом.

Полагањем венца на спомен-костурници почаст војницима погинулим на Кајмакчалану одао је и председник Републике Српске Милорад Додик, а у књизи сећања у капели Светог Илије записао је:

„Слобода је кључна реч српског народа. Слава свим српским јунацима који су дали животе за слободу Србије и Републике Српске.”

(Фото Тања Валић/Танјуг)

У говору, који је одржао након церемоније одавања поште и полагања венаца, председник Николић је истакао:

– Ево већ сто година за нас је Кајмакчалан симбол краја страдања и почетка коначне победе. Ова кота на планини Ниџе, некадашња државна граница Краљевине Србије, Врата Србије или Капија слободе, поприште славе и страдања, није успела да спречи српску војску да, посебно мотивисана, незадрживо крене у пробој и да учини оно што је непријатељ сматрао немогућим, да ослободи своју отаџбину. Од тада, данас и за сва времена на овој Капији слободе, усправни у јуначкој погибији, стоје на вечитој стражи српски војници које никада нисмо заборавили у својим молитвама. Пет хиљада наших предака и срце Арчибалда Рајса које је швајцарски лекар завештано речима: „Ја сам волео српску земљу и драга ми је помисао да ће моје срце почивати и нестати на најпоноснијем врху српских земаља, близу другова које сам гледао како умиру”  – цитирао је Николић великог и искреног пријатеља српског народа.

Председник је затим говорио о самом току битке која је, после 24 дана крвавих борби, окончана победом, као и о чврстини с којом је српска команда бранила и одбранила став да наша војска као посебна целина добије на Солунском фронту свој одсек операција, а не да њене јединице буду припојене другим армијама, на чему су месецима инсистирали савезници.

Своје обраћање председник Николић је завршио речима:

„Прошло је столеће. Србија се данас уздиже, напредује. Не напуштајући слободарске идеје које су у гену нашег бића, које су нас и на овом месту водиле до победе, изграђујемо добре односе са свим земљама и искрено смо посвећени очувању и изградњи мира свуда у свету. Победама се поносимо, жртве принете на олтар слободе не заборављамо, а садашњост и будућност видимо у пријатељству и сарадњи и са оним државама против којих смо војевали – никад не освајајући туђе, увек бранећи своје.

Са искреном поруком да је слобода наша трајна тежња, овде, на њеној капији, стојимо захвални у име стотину генерација у Србији чије постојање су наши преци изборили својим животом. Стојимо дубоко поклоњени пред сенима див-јунака.”Антрфиле

Време као савезник

Венац су на спомен-костурницу положили су и представници Удружења поштовалаца традиције „Стазама славних предака”.

– Наши чланови већ годинама преваљују путеве којима је прошла српска војска у Првом светском рату, а лане смо прошли и кроз Албанију, трасом повлачења српске војске – рекао нам је Милан Лапчевић који је предводио делегацију удружења.

Иначе, временске прилике биле су савезници свих који су кренули ка Кајмакчалану – дан је био сунчан и топао, мада у ово доба године на врху планине Ниџе уме да буде веома хладно, уз јак ветар.

После завршетка комеморативне свечаности, многи су искористили прилику да обиђу околину спомен-комплекса, где се и данас могу наћи делови гелера, муниције и војне опреме, а видљива су и удубљења, трагови ровова из којих је бугарска војска бранила ову стратешки пресудно важну коту.

 


Коментари26
ae963
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

DEDA STAVRA
Ista situacija i danas malo izmenjena,Svaba,Nemac nikada nije voleo Srbina pravslavca i nije ni morao jer nismo komsije.Ali je Nemac German pokvaren u dusi hoce tudje da ga drugi sluzi da mu robuje pokusali su tri puta to Srbima da ucine ali su dobili po nosu debelo i opet se kocopere pronasli izdajnike medju Srbima kao i uvek sad ovaj AV. veli veruje Merkelki Svabici podmukloj a neveruje svom narodu al nemoze nece to Srbi dozvoliti dobice po nosu i on i Svabe od onih od kojih su to i ranije dobijali.ZivelaSrbija,Srpska Republika,i RUSIJA.
Dragan Duric
nasi preci dadose svoje zivote da bi mi imali svoju drzavu a mi dadosmo svoje zivote I svoju decu zemljama zapada a nase prostore okupiraju drugi bez zrna baruta. Mi nemamo uslova da zivimo u Srbiji i da se razmnozavamo, da se borimo za svaki pedalj zemlje koje su nam nasi heroji obezbedili a oni nasi heroji nisu imali nista osim zdrav razum i hrabrost.
slavica
Nasi preci dadose svoje zivote za slobodu i radjanje! A potomci nas uvedose u duznicko ropstvo! U Republici Srpskoj broj umrlih je veći od 5000 u odnosu na broj rodjenih! A oko 80000 mladih svake godine napusti zemlju...
Maja Medić
Svojim slavnim precima se ponosimo, žestoko su se borili da bi nam obezbedili opstanak, a sad je na nama red da u ova teška vremena obezbedimo opstanak svojoj deci. Isti oni koji su želeli da nas satru i oduzmu zemlju da bi oni imali od čega živeti, to isto pokušavaju i danas, na današnji način. Da EU ima poštene namere prema susedima - ne bi nas bombardovali, podrivaju Srbiju koliko mogu podržavanjem svih mogućih separatizama, oduzeli su nam i postavili svoje kompanije na naše prirodne resurse na KiM. Mi u EU "zagrljaju" možemo samo sasvim propasti. Evroazijska zajednica je bolje rešenje.
Marta
Diploma, izgleda, resio da probija neki novi front, pa se zalece sa Kajmakcalana.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља