субота, 24.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:25
ПОГЛЕДИ

Узалудност напора

Када би био видљив, бесмисао улагања наших моћи у нешто што нема будућност потпуно би нас преплавио, обесмислио наше постојање
Аутор: Горан Марковићсубота, 17.09.2016. у 09:15

Мој отац је био познати глумац али, то се мање зна, и веома цењени професор глуме. У ствари, о томе сам слушао само из сведочења његових студената јер сам на очевом часу био само једном. Сећам се огромне енергије коју је тада улагао радећи на неком ситном детаљу у једној сцени, као и тога да је касније, када сам га возио кући, био потпуно исцрпљен. Како за собом није оставио било какве белешке, о његовом методу мало се зна. Остали су само фрагменти предавања у белешкама студената. Најобимније забелешке ми је после очеве смрти донео Срђан Тимаров.

Прелиставајући их наишао сам на један занимљив одељак који се тицао узалудности напора. Отац је, наиме, тврдио како се највећа драмска напетост црпе баш из тог стања у коме се лик налази. Он покушава да предузме нешто што је осуђено на пропаст и тај бесмислени напор управо је оно што изазива напетост у гледалишту. Не, дакле, успех, него неуспех. Оно што је чудно, јесте чињеница да је мотив узалудност напора подједнако заступљен како у трагедији, тако и у комедији.

Тако, на пример, у Еурипидовој трагедији „Ифигенија у Аулиди” Агамемнон, вођа Грка који окупирају Троју, у кризном тренутку рата, када грчки бродови због непогодног ветра стоје заробљени у Аулиди, одлучује да жртвује своју кћи Ифигенију и тако умилостиви богове. Томе се супротстављају сви, од њене мајке Клитемнестре до Ахилеја, који је Ифигенијин несуђени вереник. Када Ифигенија схвати како цео ратни поход зависи од ње, одлучи да се жртвује за славу Хеладе. Цела трагика ове драме лежи у узалудном напору да се невина девојка спасе. То се неће догодити и тако ће овај сиже постати трагедија.

На другој страни, у комедији „Party”, Блејка Едвардса из 1968(то је филм који могу да гледам доживотно), Питер Селерс глуми несрећног Индијца који, будући да долази из друге цивилизације, прави низ незаустављивих малера који потпуно руше лажни, снобовски миље Холивуда. Гег за гегом представљају у ствари узалудни напор сиромашног статисте из Индије да се прилагоди средини коју не разуме и која не разуме њега. Све нараста до праве, урнебесне катаклизме.

Зашто је овај мотив толико важан за постизање драмске напетости? Мислим да је узалудност напора нешто што нас прати читавог живота и представља једну од основних тегоба људске егзистенције. Једино што тога нисмо свесни. Када би био видљив, бесмисао улагања наших моћи у нешто што нема будућност потпуно би нас преплавио, обесмислио наше постојање. Овако, он је забашурен у низовима свакодневних радњи и ритуала, разним илузијама или религиозним и осталим убеђењима који нам пружају привид да је све у реду, или да ће се на крају, макар у рају, све некако средити и наш живот добити потврду да је имао смисла.

Сизиф је најбољи пример за узалудност напора. Албер Ками свој есеј „Мит о Сизифу”, који представља есенцију његове филозофије апсурда, почиње речима: „Само је један доиста озбиљан филозофски проблем - самоубиство. Судити о томе има ли или нема смисла живети значи одговарати на темељно филозофско питање”. И он, као и сви мислећи људи, поставља питање зашто Сизиф гура тај камен узбрдо. Одговори могу бити разни али једно је сигурно – чини то зато што је човек. „Човек је једино створење које одбија да буде оно што је”, каже Ками у „Побуњеном човеку". Једино је питање да ли то одбијање води до уништења самог себе или побуна открива „принцип једне разумне одговорности”.

Како било, рвање са могућим апсурдом суштина је људског постојања и темељни принцип сваког драмског збивања. Тај немогући пројекат лежи у основи сваког уметничког дела и разлог је за стварање. Зато су уметници по дефиницији бунтовници, понекад анархисти, често људи који уништавају сами себе. Они покушавају да се супротставе постојећем поретку ствари иако су свесни да не могу ништа учинити да се свет промени, побољша, уразуми. Али они то чине изнова и изнова, са тврдоглавошћу и жаром који је другим људима неразумљив.

Ако ништа друго, ова белешка доказ је да напор мога оца можда није био узалудан.

Редитељ


Коментари18
3adda
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sale Marino
Covek nije stvorenje koje odbija da bude ono sto je, covek je jedino stvorenje koje moze da izabere da bude bilo sta. Mesozder, vegetarijanac, letac, trkac, plivac...deca koju su u Indiji usvajali vukovi su se identifikovali sa vukovima do te mere da posle nisu mogli da sa naviknu na zivot sa ljudima. Ta beskonacna sloboda izbora je ono sto neke od nas cini velikim a druge izbezumi od straha do te mere da postanu ludi i opasni.
035
Љ.Симовић некад давно написао :"Ja ne odlučujem da li ću ići u bitku po tome koja je sila koja mi preti,nego po tome koliku svetinju branim" , његов Кнез би био херој у античком смислу те речи , за разлику од митског Сизифа који не одлучује , већ издржава казну . Попут Симовића, и писац Г.Марковић не износи свој став , већ став свог јунака Р.Марковића .
Баба Калина
Зеус је речном богу Асопу отео кћер Егину, па је овај пошао да тражи преступника и своју кћер. Ту негде око Тебе (ако се не варам; давно је то било - памћење је људско сведок непоуздан), Асоп срете Сизифа и упита га није ли видео Зеуса са Егином. Сизиф, добар стратег, а бољи преговарач, извуче од Асопа обећање да ће речни бог граду Теби даривати изворе воде АКО му ода место где Зеус љубавише. Тако је Сизиф ОДЛУЧИО да учини нешто за своју Тебу. Кад је Асоп бануо у Зеусову близину и изненадио га, Зеус имаде тек толико времена да скочи иза жбуна - и да се претвори у камен. Кад је Асоп прошао, дични Зеус се усправи и стаде муњама да гађа Асопа. Отада, од Тебе надаље Асоп, израњављен, врло споро тече и у кориту му се често налазе угљенисана стабла. А несрећник Сизиф, по Зеусовој казни, још увек гура ОНАЈ камен уз планину - за наук да се у божанске ствари не петља.
Препоручујем 4
Sule
@Nebojsa Joveljic Viste odgovor na to pitanje upravo dobili u tekstu koji ste tako površno pročitali. Interesantno je, pak, kako se krug lako zatvorio nad tim nazovi-pitanjem.
Nebojsa Joveljic
Pitam se da li bi se i srpska bitka za povratak Kosova mogla svrstati pod “uzaludnost napora”, i ako bi, da li joj je mjesto u tragediji ili komediji? Bio bih zahvalan da mi Goran Markoviċ, koga inače veoma cijenim, odgovori na ovo pitanje.
Gaspar Von_Alapic
Priznali ili svi mi kao ljudska bica smo egocenticni i homosovinisti,te mjerimo sve prema sebi i smatramo da ce sve propasti poslje nase smrti. gospodin Markovic pise o glumcima i umjetnicima ,ja bih dodao da je to svojstveno svakom judskom bicu.Postovani Jovelicu nisam siguran da ce se Kosovo i Metohija vratiti za vrjeme moga zivota ili Vaseg ili sledecih nekoliko generacija, ali ne mozemo odustaiti jer mora se svatiti da smo mi kao ljudske jedin prolazni i da se okanemo egocentrizma i da se nesto mora desiti za vrjeme naseg zivota.Mi u sadasnjoti smo karika izmedju proslosti i buducnosti.Pomenucu Jevreje i "Dogodine u Jerusalimu" kojese ostvarilo p0slje 2000 ghodina. Zato u svojim molitvama treba da kaze "Dogodine u Prizrenu",da u svom zivotu uradi kolko moze,a neko ce to docekati, uposte nije bitno da se to desi odmah za vrjme naseg zivota,jer treba shvatiti da je svako odnas dio cjeline.U suprotnom da li trebamo uopste da zivimo ?
Препоручујем 14
Rokfeler-Stankovic
Ako nema Boga svaki napor je zaista uzaludan. Jedina prepreka coveku da shvati da ima Boga, je covek sam.
Rokfeler-Stankovic
Svi moramo umreti kao Ifigenija, zrtva ljubavi nikad nije uzaludna kao sto ljudi koji ne mogu da se izdignu iznad sebe misle. Autora izuzetno cenim, ali i on i njegov divni otac cini se pripadaju ovoj kategoriji. To je kao kad bacimo skript, ugasimo kamere, i odigramo najlepsu scenu koja nije snimljena. Divna scena je propala, jer nije snimljena... Da li? Umrla je pred nama i pre nego sto se rodila, a ipak je porodila nesto vece od nje same. Zrno je umrlo, ziveo plod koji ce doci!
Препоручујем 6
Tintinnabulum
Флоскула.
Препоручујем 1

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља