среда, 22.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:53

Избеглице, сиромаштво и криминал „ломе” изборе у Берлину

Владајуће стране ће и на изборима у немачкој престоници добити мање гласова него пре, али не само због избегличке кризе
Аутор: Ненад Радичевићсубота, 17.09.2016. у 21:00
Рат предизборним плакатима (Фото Ројтерс)

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Упркос томе што за странце Берлин важи за један од најбољих и најподеснијих градова на свету за живот, житеље главног града Немачке мучи сиромаштво, лоше образовање, високе стопа криминала и незапослености, а од прошле године и неефикасна брига око великог броја избеглица. Управо ови проблеми „преломиће” сутрашње изборе у Берлину, који са својом околином има статус једне од укупно 16 немачких савезних покрајина.

Како сада указују анкете, ни ову космополитску престоницу у којој живи око три и по милиона људи неће заобићи растућа популарност антиимиграционе и десничарско-популистичке Алтернативе за Немачку (АфД), којој анкета јавног сервиса АРД и агенције Ифратест димап прогнозира подршку 15 одсто бирача. Ипак, резултати анкете указују да ће највише гласова добити Социјалдемократска партија (СПД) вицеканцелара Зигмара Габријела – 21 одсто, потом Хришћанско демократска унија (ЦДУ) канцеларке Ангеле Меркел – 19, затим Зелени 16, Левица 15 и Либералдемократска партија око пет одсто.

Уколико се ова прогноза испостави тачна, поновиће се тренд да од почетка избегличке кризе пада популарност странака владајуће коалиције на савезном нивоу, али то и даље неће значити да ће оне пасти са власти. Ипак, пад популарности највише брине СПД, будући су градоначелници Берлина последњих 15 година из њихових редова, али ни ЦДУ није пресрећан, јер очекује да претекне СПД и добије место градоначелника. То се, међутим, изгледа неће остварити. Штавише, сасвим је могуће да СПД и ЦДУ морати да потраже и трећег партнера како би опстали на власти у Берлину, уколико уопште опстане ова сарадња.

Наиме, социјалдемократски градоначелник Берлина Михаел Милер један је од оштријих критичара Меркелине избегличке политике, а пред ове изборе му ни она није остала дужна, па га је у разговору за берлински „Тагесшпигл” оптужила да није преузео довољно одговорности за решавање проблема с избеглицама у граду.

„Питање интеграције (избеглица) веома је важно у Берлину. ЦДУ то схвата озбиљно. Градоначелник који је из СПД-а, међутим, прогласио се неодговорним за то и одбацује одговорност од себе. Али, из мог искуства, лидери увек преузимају одговорност и биће одговорни (бирачима) на изборима”, истакла је Меркелова, бранећи своје потезе у оквиру избегличке кризе, између осталог, речима да не жали због њих. „Посвећена сам служењу интересима Немачке и свом својом снагом радим на томе. У историји СР Немачке, увек је било интензивних политичких дебата које су биле контроверзне, чак и у оквиру породица. Овде је питање како ми себе сагледавамо, наших вредности и питање како би требало да се представимо свету.”

И док се ЦДУ и СПД свађају око избеглица, на тој теми профитира АфД, чији кандидати стално истичу како је збрињавање сваке избеглице издатак од 3.500 евра месечно у градској каси. Ипак, далеко од тога да су антиизбеглички ставови скроз освојили Немачку, будући да у берлинском Институту за истраживање интеграције и миграција наводе да између три и четири милиона Немаца активно учествује у „култури добродошлице” за избеглице, тако што даје новчане прилоге или нуди практичну помоћ за избегле.

Добар део њих је у Берлину, али АфД успева да освоји гласове у сиромашнијим деловима источног Берлина, будући да избеглице нису једини проблем главног града Немачке. У поређењу са целом Немачком, Берлин плива у дуговима од безмало 60 милијарди евра, што је скоро дупло више од дуга вишеструко веће Баварске, у којој живи скоро 13 милиона становника. Да Берлин спада у најсиромашније покрајине, сведочи и то да је из државне касе највећи прималац помоћи за сиромашније регионе, па је на основу тога прошле године добила око 3,6 милијарди евра.

Ништа мањи проблем јесте и стопа незапослености од 10,7 одсто, знатно виша од немачког просека од 6,1 одсто, а три пута већа него у богатој Баварској. Осим тога, 16,4 одсто житеља Берлина прима социјалну помоћ, што је скоро пет пута већи проценат него у Баварској. На то се надовезује и поражавајући податак да је 20 одсто Берлинаца „у опасности од сиромаштва” јер прима мање од 60 одсто просечне немачке плате. Берлин се не може похвалити ни тиме што је недавна анализа Келнског института за економска истраживања утврдила да Берлин има најгори образовни систем од свих немачких покрајина. Ништа мањи није проблем с лошом инфраструктуром, али и стопом криминала, која је, према статистици савезног министарства унутрашњих послова, највиша у односу на остале покрајине.

Будући да су сви ови проблеми трају већ годинама ни не чуди да је још 2014. конзервативни дневни лист „Велт” означио Берлин као „промашену покрајину”. Није јој помогло ни то што су се, после уједињења две Немачке и селидбе престонице из Бона у Берлин, у овај град преселиле бројне државне институције, компаније и организације у којима има немали број добро плаћених људи.

Према оцену др Бернарда Веселса, истраживача Берлинског центра за друштвена истраживања, главни узрок сиромаштва у Берлину је структурални – од тога да више не прима огромне субвенције које је некад добијао Западни Берлин до тога да је деиндустријализација бивше Источне Немачке оставила без посла огроман број људи у некадашњем Источном Берлину.

„Али ова ситуација је полако почела да се поправља под СПД-ом, упркос овим проблемима”, сматра Веселс, док из СПД-а истичу да је ове године привреда Берлина порасла брже од свеукупне немачке економије.

Упркос томе, ако је веровати анкетама, то неће помоћи СПД-у да освоји убедљиву већину и лако формира власт после избора.


Коментари3
3b8d1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dijasporaDipl.ing
Probacun jos jedan put u Vasu"najslobodnu i demokratsku tampu izneti istinu da vec jednom prestanite sa (P0 naski sa lazovima!),Daklem,jedan primer:Franz je kao Polieren na gradilistima ostao priv.bez posla!ima svoje djecu zena radi kraceno za 400€ bez poreza,!Dtzava im Däne za Stan oko 700 € i placa reziju odn dodatno jos 420€ u kesu.Decji dodatak po djecu 180=360€ !oni ukupno imaju Mjesecno :700+420+400+360=1.880€ sto je dovoljno za jako "skroman zivot!A Milevoj sa svojom 400-500 € uziva u propadanju "trulog zapada",Primitivizam je kazna Bozja!konacno objavite demokratsku nikoga ne napadam najmanje Srb.naroda ali dosta o lazima!
dejan
hhah siromstvo ,neobrazovanje aaahhaaahhaahhaahh
hah
Siromstvo?
Препоручујем 2

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља