субота, 14.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:11
СФРЈ – ЧЕТВРТ ВЕКА ПОСЛЕ

Угашени димњаци

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА.-Дефицит буџета на свим нивоима и висока стопа незапослености два најозбиљнија економска проблема с којима се БиХ, земља без реалног сектора, бори већ 20 година
Аутор: Младен Кременовићпонедељак, 19.09.2016. у 09:10
Председништво БиХ: Бакир Изетбеговић, Драган Човић и Младен Иванић (Фото Дарко Ћирков)

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Погони испод димњака у које су некада фабричким возовима у седам ујутру долазили радници данас могу да послуже још само као музеји некадашњег живота. Халама великих система социјалистичке привреде које нису зарасле у коров посрећило се ако су преоријентисане у складиште неког увозног бренда, услужни салон или ресторан, а изузетно ретко у траке за рад неког страног партнера.

„Има ли БиХ уопште економију?”, питање је које економисти као утемељеније постављају у односу на питање у каквом се она стању налази две деценије после преласка из социјалистичке економије у слободно тржиште. Неизнуђене грешке транзиције и лоше приватизације докусуриле су оно чему нису „помогле” гранате и трогодишњи рат, чија је последица и колапс система, који је докусурен дводеценијским одсуством жеље или смелости свих власти од 1995. наовамо да без фига у џеповима индустрију и реални сектор сврстају у приоритете.

То што су угледни светски часописи БиХ редовно описивали као економски пакао на земљи само је део мозаика епохе на издисају, у земљи у којој је актуелно доминантна тема један национални празник – Дан РС, пошто је претходно исцрпљена нека друга, по садржају слична тема. Тако се већ две деценије политички живот узалудно врти око националних тема, међу којима има и оних које су код појединаца мотивисане жалом за неоствареним ратним амбицијама, док колоне младих стоје у редовима да живот опробају негде другде.

После распада Југославије и трогодишњег рата, БиХ је једна од земаља које су неспремне закорачиле у нови систем слободног тржишта, који је донео неслућене економске, социјалне и политичке промене. Уз скроман БДП од око 14 милијарди евра (РС око 4,5 а ФБиХ око девет милијарди евра), који по глави становника износи 4.821 долар, не чуди што БиХ сада има највећи степен незапослености у региону, од чак 43 одсто, премда званичне анкете показују незапосленост од 27 одсто, због претпоставке да међу више од пола милиона евидентираних без посла део њих ради у сивој зони.

Јавни дуг БиХ је 43 одсто БДП-а, а задуженост, спољни и унутрашњи дуг – око шест милијарди евра. Помоћ дијаспоре, кажу циници, јесте стуб економије, уз нешто извоза метала и међународне помоћи.

Без обзира на то што је од 2003. до 2008. раст БДП-а био већи од пет одсто годишње, да би услед светске економске кризе забележио пад од три одсто, нема оправдања за то што властима у БиХ никако не полази за руком смањење потрошње у превеликом јавном сектору који је постао главни и омиљени послодавац, углавном по политичкој линији. Плате у државној служби веће су за око 60 одсто него у слабашном приватном сектору, оптерећеном силним наметима како би издржавао бирократску армију запослену по кантоналним, општинским, ентитетским институцијама, као и апарату од више од 20.000 оних који раде на нивоу БиХ.

Стране банке, пре свега из Аустрије и Италије, контролишу већи део банкарског сектора. Од 720.000 запослених, њих 240.000 ради у јавном сектору, па државна потрошња, која се углавном односи на плате, чини и више од 60 одсто БДП-а. Дефицит буџета и висока стопа незапослености два су најозбиљнија економска проблема у БиХ, уз 700.000 људи који су по подацима УН-а на граници сиромаштва, будући да сваки шести становник дневно троши тек између 1,5 или 2,5 евра. Прави пресек економског стања БиХ изузетно је компликован, не толико због унутрашње структуре земље од два ентитета – Републике Српске и Федерације БиХ, већ најпре због десет кантона који постоје у ФБиХ, што уз ниво БиХ представља 13 нивоа власти. Сви они имају властите показатеље који се међусобно разликују, иако незнатно.

Генерално, стање јесте нешто боље у Федерацији БиХ, у односу на РС. БДП у ФБиХ за 2015. износи око девет милијарди евра и већи је за 3,1 одсто у односу на 2014, док је у РС износио нешто више од четири милијарде евра, што је раст од 2,6 одсто. БДП по становнику у РС износи 3.200 евра и за 800 евра је мањи од БДП-а по становнику у ФБиХ. Према информацији Министарства финансија и трезора БиХ, спољни дуг БиХ крајем децембра 2015. износио је 4,2 милијарде евра. На спољни дуг РС отпада око 1,5 милијарди евра. У укупном износу унутрашње задужености Српска учествује са 63,99 одсто, а ФБиХ са 35,74. Пре осам година укупан дуг РС износио је 1,5 милијарди евра, али је до данас удвостручен.

Мањи је то део економске слике БиХ, која ни изблиза не одражава економску депресију каква се осећа у испражњеним погонима некадашњих великих система широм БиХ или ходницима завода за запослење. Нешто производње постоји у хрватским деловима БиХ, захваљујући пресељењу погона из Хрватске, услед строжих правила каква владају у ЕУ. Ретки погони на тлу БиХ раде само уколико су за то обезбеђене стране инвестиције, па се у домаћим погонима, за прилично мале наднице, склапају производи са стране партнере. Досад је у БиХ уложено укупно шест милијарди евра, од тога 2014. 399 милиона, а прошле године свега 244 милиона евра. У последњих десетак година просек страних улагања је око 300 милиона евра.

Све то за резултат има одлив становништва, за шта нема поузданих података у бројевима, али су претпоставке веома суморне, јер је реч о десетинама хиљада људи који напуштају БиХ, која ионако има негативан природни прираштај.

У БиХ је 2014. рођено 30.268 беба, што је за пет хиљада мање од броја умрлих, а демографска слика Српске још је неповољнија у односу на просек БиХ, будући да ФБиХ има бољи наталитет. Имајући у виду суморне економске статистике, не звуче нереално демографске процене да би БиХ до 2050. могла да остане без још 740.000 људи, то јест без 20 одсто постојећег становништва.


Коментари12
cdc46
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

patriota
Kakvo pomirenje, svako na svoju stranu i mirna Backa. Ogradi pa gradi.
samo da primetimo
Ni reci o pomoci koje lokalni muslimani dobijaju iz muslimanskih zemalja po njihovoj verskoj solidarnosti? To nije zanemarljiva stavka.
Григорије
Српски комунисти су више поновили да је политика концентрисани израз економике и да су зато политичка питања пре економских. Ту шупљу причу о економској кризи и сарајевским проблемима који су се завршавали са некаквим "пленумима" српски народ није прогутао. Још је Сократ рекао: "Када би децу питали ко да их лечи од болести стомака: лекар са горким лековима или посластичар са колачима, шта би деца изабрала?" Срби у Републици Српској нису деца и нико их ни на какве колаче неће намамити, а нарочито неће раднике, сељаке и поштену интелигенцију, јер борба за класне интересе је угушивана идејама "демократије", "либералног капитализма", "братства и јединства", а све "Да се Власи не досете" шта треба да раде. Прво - РЕФЕРЕНДУМ. Друго - Изградња привредних капацитета за робу која има своје трежиште, а то је тржиште Русије, Кине, Индије и Јужне Америке, ане Европе, јер ни она сама нема где више да продаје своју робу. Треће - Република Српска Крајина - РЕФЕРЕНДУМ.
Nikola, Sarajevo
Autor je zaboravio samo jednu "sitnicu" t.j. Centralna banka BiH se nalazi iskljucivo u ulozi centralne mjenjacni cijim poslovanjem upravlja Currency Board (Valutni odbor). Sa takvom centralnom bankom propadale su i privrede mnogo vecih zemalja. Da bi se popravilo stanje, mora se eliminisati taj najveci kamen na putu oporavka BiH.
Dragan Pik-lon
Da bi BIH mogla da napreduje morala bi cela zemlja da se sihronizuje kao jedna dusa.Da svi zele napredak.No da bi se doslo do te tacke mora da se pocne od temelja.Od Dejtonskog Sporazuma.Jer vidimo da jedni prave citav narod genocidnim i zabranjuju mu njegove Slave.Radije bi mu krst o glavu razbili.Dok na drugoj strani velicaju svoje ubice civila i nejaci(ratne domoljube).U takoj mrtvoj tacki nema hleba nema napredka.Predpostavimo da ugasimo Republiku Srpsku dal bi bilo bolje?.Dali bi se smanjilo iseljavanje?Ka buducnosti vodi samo jedan put.Koga ni slepac nemoze omanuti.To je pomirenje!Znaci prvo sve Orice pod katanac i analiza DNK sanduka u Srebrenici svakog 11 Jula.Mi hocemo da budemo sigurni dali Bosnjaci ne sahranjuju Srbe,Jevreje i Rome.Cijih kostiju je puna BIH-na.Ekonomija,gde se svako utaborio u svom Vilajetu ne vodi nikuda.Za stvaranje treba dobra volja i pesma.Naricaljke tu samo odmazu.Ziveo Referendum!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља