недеља, 19.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:19

Глигоров: На реду модернизација јавног сектора, пореска реформа

недеља, 18.09.2016. у 16:16
(Фото Танјуг)

БЕЧ - Експерт Бечког института за међународну економију Владимир Глигоров оценио је да би наредни реформски корак Владе Србије требало пре свега да буде усмерен на модернизацију јавног сектора, реформу Пореске управе, уклањања парафискалних намета за приведу.

Када је реч о модернизацији државе, наводи Глигоров, кључно је да се зна ко шта плаћа и шта грађанин купује тиме када плаћа порез.

„Мора да се зна каква права остварује и да неко ко је преузео одговорност за јавно предузеће, на пример, ради свој посао на ефикасан и рационалан начин, у складу са буџетом и да не ствара дугове”, рекао је Глигоров у интервјуу Танјугу.

Он је додао да је велико питање корупције- једне или друге врсте, али и, како је рекао, санације корпоративног сектора који има проблем неликвидности.

„Ненаплатива потраживања говоре о лошем стању у корпоративном сектору. Ни банке не могу да финансирају тај сектор, јер су оптерећене ненаплативим потраживањима. Зато приватни сектор лоше функционише”, навео је он.

Упитан шта би влада могла да очекује будући да ускоро стиже Мисија ММФ-а како би се разматрала шеста ревизија аранжмана који је Србија закључила са том институцијом, каже да су ти односи сада „непроблематични”, јер се преузете обавезе углавном испуњују.

„Остају још структурни проблеми који се стално помињу и то је везано за јавни сектор, приватизације, реструктуирање електроиндустрије, железница. То су све обавезе које се знају и које ће се разматрати”, навео је.

Постоји елеменат у овом програму од почетка, указао је Глигоров, да би требало да се види шта да се ради са ненаплативим потраживањима у банкарском систему.

„То је поново истакнуто приликом последње посете. Сада имамо стратегију, али ћемо видети шта ће она донети а шта не. Када је реч о фискалним мерама, буџетски дефицит се спушта на жељени ниво, али остаје питање отпуштања радника, које се углавном одлаже”, оценио је он.

Коментаришући што се одустало од првобитне замисли да би до истека програма са ММФ-ом, односно за три године, из јавног сектора требало да оде 75.000 људи, одговара:

„Са становишта ММФ фискална одрживост је кључна, то је главни проблем због чега ММФ и постоји. Евентуална рационализација броја запослених у јавном сектору везана је за то да ли се троши више јавних пара него што се приходује. Па ако другачије не може, захтева се отпуштање радника. Ако буџетски дефицит није проблем, или је на одређен начин доведен у стање да се може рећи да је јавни дуг одржив, и ако почне да се смањује његов удео у БДП-у што у нашем случају треба очекивати, онда разлога за инсистирање на отпуштању више нема”.

Глигоров је додао да постоји питање да ли је јавни сектор ефикасан или не, да ли превелики број људи ради у њему независно од тога да ли то држава може да плаћа.

„Ту је у основи питање ефикасности, да ли је боље да неко ко ради у јавном сектору и прима ту плату, буде запослен у приватном сектору, јер се тиме повећава продуктивност. То је идеја”, рекао је он.

На питање да ли актуелна ситуација у ЕУ може да утиче на економије у Србији и региону, Глигоров одговара да може, јер су главне чланице Уније, Италија, Немачка, Аустрија.. главни трговински партнери Балкана.

„Све неизвесности и проблеми са Брегзитом и када је реч о будућности Европе имају економске последице. То наравно утиче на српску привреду и регион”, рекао је Глигоров.

Према његовим речима, проблем је што је сада у Европи тешко доћи на ред када реч о сопственим интересима или напредовању у неким питањима. То, како каже, не мора да буде само придруживање, већ и сви други споразуми и договори долазе касније на ред, зато што је дневни ред у Европи сада промењен.

„То може да утиче на Србију и земље региона, али не нужно. Генерално, стање није такво да би могло, ако се зна шта се хоће, да заустави развој у земљама као што су Србија, Македонија. Не би требало нужно да имају неки проблем. Свакако, било би добро ако би се побољшала регионална сарадња”, констатовао је Глигоров – преноси Танјуг.


Коментари5
1bacb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pravedni
"Neka uzmu sve, samo rata da nema" rekao je bivsi pretsednik Makedonije Kiro Gligorov, otac V. Gligorova, posle dogovorom sa JNA generalima u Skoplju. JNA je pokupila vise od 20 milijarde USD vrednog naoruzanja. Raportiranje pretsedniku S. Milosevicu je bilo "Opetacija uspesna, pokupljeno je sve". Posle razoruzanja citave drzave, EU postavlja ultimatum "vi morate promeniti ime vase drzave pre nego sto udjite u EU".Makedonski Albanci pocinju sa svojim Kosovskim scenariom u Makedoniji. K. Gligorov je bio jedan od najvaznijih ekonomista bivse Jugoslavije, jako uvazen u UN gde je bio tvorilac niz ekonomskih programa razvitka za mnogo Africke zemlje.Tito je govorio da kad bi imao jos nekoliko K. Gligorova gde bi bio kraj Jugoslavije. G-in V. Gligorov je jedan od vekog broja sinova i kceri privilegovanih Jugo bande komunjara koji su skolovali svojih u inostranstvu za dobrotu "bratstva i jedistva", naravno.Neka deli svoje savete zapadnjacima, dosta nam je takvih. Znamo im porodice jako dobro.
slobodan
Kaze moj komsija Pera koji je 1965 bio student na EF u Beogradu,da posle Kirine reforme nije vise bilo dorucka u BU-studenata.Onda su morali da povecaju studentske kredite i dorucak se vratio.Onda je posle bila aktuelna negdota; "Da je Kira nominovan za Nobelovu nagradu za tehniku-kao napravio od dinara g...."Rezime: Do danas najmanje 20 reformi u ekonomiji- astandard gradjana sve slabiji.
Препоручујем 1
Milorad
Ко нема касу не треба да плаћа никакав порез
nikola andric
Cudni su ti ''neoklasicni ekonomi'': sve zasluge i vrline pripisuju trzistu a sve traze od drzave.
Milivoje Radaković
Od države se očekuje da prestane da troši k'o pijani ruski knez, da prestane da se financira hajdučijom i reketom, i ukloni se privredi s puta.
Препоручујем 12

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља