уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:03
Пола века Математичке гимназије

Школа од посебног националног значаја јединствена по изванредним ђачким успесима

Основана је по угледу на специјализовану московску гимназију „Колмогоров”, а идејни творац био је академик Војин Дајовић, професор Природно-математичког факултета – Ова дама просветитељства прославља јубилеј свечаном академијом у Народном позоришту
Аутор: Миленија Симић-Миладиновићпонедељак, 19.09.2016. у 18:15
(Фото Д. Јевремовић)

На данашњи дан пре 50 година рођена је Математичка гимназија – реномирана кућа знања, феномен српског образовања. Група ентузијаста, београдских професора и научника, која се те 1966. године изборила за оснивање нове школе за обдарене за математику утемељила је кућу знања од посебног националног значаја којом се домовина поноси.

Идејни творац био је академик Војин Дајовић, професор Природно-математичког факултета, који је и предавао првој генерацији гимназијалаца Математичке. Основана је по угледу на специјализовану московску гимназију „Колмогоров”.

У првој години рада имала је педесетак ученика у три одељења и свега троје стално запослених предавача. Тада се и суботом ишло у школу, ђаке је примала у други разред и школовала их је три године.

Данас њену најмлађу генерацију чине ученици седмог разреда основне, ту завршавају и осми, а тек ако положе пријемни стичу и средњошколско образовање. Ова дама просветитељства једина је у региону специјализована за рад са децом даровитом за математику, физику и информатику.

Јединствена је по изванредним ђачким успесима на међународним научним смотрама. Од оснивања школе до данас, ученици Математичке завредели су више од 550 престижних признања на интернационалним такмичењима широм света.

Немерљив допринос српској интелигенцији и држави
Један од најуспешнијих математичара Србије, Александар Липковски, председник Националног просветног савета, поводом 50 година Математичке гимназије, чији је велики пријатељ, каже да је основана и развијана у најбољој традицији руских математичких школа.
– Дала је домовини бројне научнике и професоре универзитета, математичаре, природњаке и инжењере, али исто тако и лекаре, филологе, књижевнике, уметнике, спортисте. Допринос Математичке гимназије српској интелигенцији и држави је немерљив. Желим јој још много педесетогодишњица, а ова прва и једина којој ћу присуствовати ми је најдража. Историја ове школе демонстрира и веома важну чињеницу која се често занемарује. Наиме, математика као школски предмет није само практична алатка у свакодневном животу природним наукама. Него, као што је давно рекао велики руски научник и оснивач Московског универзитета Михаил Ломоносов, математику треба учити јер она ум доводи у ред – сматра Липковски. 

Одувек је уписивала најбоље ученике из свих крајева Србије, а својевремено и других република бивше Југославије. Генерације гимназијалаца које је изнедрила убрзо су постајале генерације најуспешнијих студената Математичког факултета.

Многи некадашњи ђаци Математичке сада су њени професори, или предавачи на факултетима у нашој домовини и ван ње. Из клупа ове школе бројни успешни појединци отиснули су се у свет настављајући образовање на чувеним универзитетима попут Оксфорда и Кембриџа где су данас студенти, докторанти, професори.

Чеда Математичке гимназије данас су њени амбасадори, али и амбасадори српског школства у научним круговима света. Школа се, као мало која дичи тиме што јој бивши ђаци на најбољи начин враћају несебично знање које им је подарила.

– Одрасти у Математичкој гимназији, од ђачких клупа до наставника је привилегија. Нема ништа лепше него кад вам се знање преноси са ентузијазмом и љубављу и кад се за неколико година нађете за катедром да неким новим ђацима отворите врата науке – уверава Александра Димић, некадашња ученица сада професорка Математичке гимназије, која прославља и свој мали јубилеј деценију откако је као ђак први пут ушла у школу у којој данас предаје.

И на челу Математичке неретко су њени некадашњи ученици. Садашњи директор Срђан Огњановић познаје је 48 година, јер толико је прошло од првог сусрета са овом школом, када је уписао као средњошколац. Сада када школа којом руководи прославља пола века постојања и Огњановић би могао да обележи јубилеј – прошло је 40 година откако је постао професор Математичке гимназије.      

Он увек истиче да је најуспешнијим математичарима место у овој кући или одељењима која су по узору на ову школу основана у Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Ваљеву, Краљеву и Сенти. Неуморно понавља да Бугарска која није већа од Србије има 25 математичких гимназија и пита зашто ми не бисмо имали макар још једну.

Поносан је што је Математичка остварила жељу да сваке године организује летњи камп за науци наклоњене клинце, али и зато што Купу школе редовно окупља екипе многих европских земаља.

Вечерас у Народном позоришту на Свечаној академији поводом јубилеја, он ће бити домаћин стотинама званица, бивших и садашњих ђака, пријатеља школе. Међу њима биће и Владимир Костић, председник Српске академије наука и уметности, чију безрезервну подршку ужива школа од националног значаја.

– Бићу тамо из осећаја одговорности, поштовања и дивљења. Ђацима те школе поручујем да упркос свему буду сигурни да су изабрали прави пут – каже Костић.

 

Живот школе од посебног националног интереса

● 17. маја 1966. Скупштина града донела одлуку о оснивању Математичке гимназије

● 19. септембра 1966. почиње да ради као трогодишња школа која је у почетни – други разред примала ђаке који су завршили први средње

● Прву генерацију чинило је педесетак ђака у три одељења, а школа је била „подстанар” тадашње осмолетке  

● Школске 1967/68. добија зграду у којој је и данас смештена у Улици краљице Наталије 37, то је Задужбина Персе и Ристе Миленковића  

● Школске 1975/76. уводи се први разред и Математичка прераста у четворогодишњу школу

● 1969. матурирала прва генерација даровитих математичара, а у школу су уведена два смера: општи и програмерски

● 1977. уназађена уклапањем у систем средњег усмереног образовања повећањем броја ученика у одељењу са 20 на 34

● Од 1989. до 1995. ради као специјализована експериментална школа за ђаке посебно обдарене за математику и природне науке

● Маја 1995. добија статус школе за талентоване ученике у области математике и природних наука као прва те врсте у овдашњем образовном систему

● Школске 2004/5. уводе се огледна одељења са по 25 ђака седмог разреда за основце

● Школске 2005/6. има и седмаке и осмаке, али то у наредној деценији системски не одмиче даље од експерименталне фазе упркос завидним резултатима ученика

● 10. маја 2007. Математичка постаје школа од посебног интереса за Републику Србију, одлуком владе

● 2009. завршена комплетна обнова и доградња здања. Дотадашња зграда од 380 квадратних метара добила је још 840 квадрата

● 2010. изнедрила је прву генерацију ученика који су у Математичкој завршили седми и осми разред основне и четири године гимназије

● Од 2012. сваког јула организује Летњи камп на Тулби, код Пожаревца, за децу од 10 до 15 година

● 2013. изнедрила је Куп Математичке гимназије, међународно такмичење које сваке године крајем јуна окупља ђачке тимове из двадесетак европских земаља који се три дана такмиче из математике, физике и информатике

● 3. марта 2014. добила решење Министарства просвете, науке и технолошког развоја којим је формално верификована за образовање седмака и осмака обдарених за математику, физику и информатику

● За 50 година постојања није добила, више пута најављиван, интернат за ђаке који због школовања у Математичкој долазе у Београд из свих крајева Србије и региона


Коментари10
81bca
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vasic
U Kragujevcu radi smer matematičke gimnazije sasolidnim rezultatima. Uprava čini sve da dovede optički kabl koji je na 30- tak metara ali sluha nema.
Drugar
Zbog nacionalnog znacaja internat ce dobiti kada se izgradi Beograd na vodi. Bilo bi lepo da im vlada ustupi jedan deo zgrade, kule ili bliznakinje Beograda na vodi...
Ema
Ova skola je ponos nase zemlje. Treba ulagati u nju i u njene djake. Oni su ono najpametnije sto Srbija ima.
Corluka Jovanka
Zadivljena sam radom i uspesima koje postizu svi zajedno profesori i ucenici bez obzira sto nemaju pravu podrsku drzave i drustva. Cestitam i zelim dalji uspeh Matematickoj gimnaziji i njenim vrednim ucenicima.
Porter
Ajmo taj internat..

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља