уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:36
100 ГОДИНА ОД ВЕЛИКОГ РАТА

Век страдања руских и италијанских градитеља тунела на Шаргану

Аутор: Бранко Пејовићуторак, 20.09.2016. у 12:00
Градња шарганске пруге у доба аустроугарске окупације (Фотодокументација Милорада Искрина)

Мокра Гора – Ко данас, тачно 100 година од тог догађаја, зна за трагедију са мноштвом страдалих кад се приликом градње обрушио пружни тунел „Будим” на Шаргану? Пробијали су га усред Великог рата заробљени руски и италијански војници, под присилом Аустроугарске која је тада намерила да кроз ове окупиране крајеве направи пругу.

Па ратне заробљенике гурнула у најопасније послове. А кад се брдо приликом копања захтевног тунела „Будим” изненада сручило, затрпана је у њему цела смена руских и италијанских заробљеника, око 200 људи. Радове на градњи ове пружне трасе Аустроугарска је потом обуставила, а несрећу која се ту догодила временом је прекрио заборав.

У савремено доба Шарганом вијуга туристичка „ћирина” пруга и многе љубитеље железница из целог света музејски возови њоме превозе. У близини те „осмице” налази се излетиште Јатарице, а у њему невелика капела, подигнута пре пет година у знак сећања на страдале приликом градње тунела „Будим” 1916. године.

Једино она сведочи о страдању заробљеника-градитеља, с тим што у овој години овде није било званичног подсећања на стогодишњицу те несреће.

И сада има непознаница о дешавању код тунела „Будим”, који се градио када је Аустроугарска приликом окупације Србије у ратно доба железницом хтела да повеже Босну са Србијом, Вардиште са Ужицем. Била је то прва, и то неуспела, градња шарганске пруге.

О томе је у својој књизи „Пругом преко Шаргана” (издање 2006) сликовито писао најпознатији ужички етнолог др Раде Познановић (1924–2014).

Та трећа година Великог рата, наводи аутор, била је време насиља окупатора над нашим народом, терора и безнађа. Траса пруге коју су пројектовали Аустријанци ишла је од Вардишта ка врху Шаргана кроз кањоне и теснаце.

Окупатору се много журило, а Шарган се испречио као упоран горштак, па је ваљало копати тунеле и увлачити се у утробу планине. Свуда је био голи камен, кремењак на коме крамп при удару ствара лук варница. Та стара траса није се свуда поклапала са данашњом трасом обновљене шарганске пруге.

А овде су још видљиви трагови подзида око речице Камишине, која је на неколико места несвакидашњом градњом подзидана.

Те зидове на свој начин градили су заробљени руски и италијански војници под контролом аустроугарске војске, у данима окупације 1916. године.

„Има овде једно брдо звано Будим, чудан имењак велеграда на Дунаву. Код једва приступачног шарганског Будима, подаље од садашње пруге, били су остаци давнашњег споменика од грубо тесаног камена. Нешто је писало на немачкој готици, али нечитко. При дну споменика у бетону били су урезани бројеви – 1916. Дуго је у овом крају живела прича да су Аустроугари веће групе заробљених Руса и Италијана тада довеле у окупиране крајеве Балкана да их као радну снагу употребе за пробијање пруге”, пише Познановић и наставља:

„Тако су у току 1916. Марково поље и пропланке испод Шаргана притисли заробљенички логори. Заробљени руски и италијански војници становали су по шаторима и баракама, налик на земунице. Од јутра до мрака колоне заробљених, у ритама и са дрвеним кломпама на ногама, кретале су се падинама Шаргана и лагано укопавале у дубину шарганског масива испод брда Будима. Ту је, по цртежима аустријских градитеља, требало пробити велики тунел”.

Из брда су тешким радом изваљиване огромне стене. „Једног дана у току 1916. године, нико не зна тачно којег, опет је мина потресла брдо Будим на Шаргану. На улазу у тунел подигла се велика прашина.

Читав облак. Камење се кршило, огроман брег је пошао низ падину. Улаз у тунел више није постојао. На том месту стајала је огромна гомила камена. Цела једна смена градитеља тунела, руских и италијанских заробљеника, која се налазила унутра, остала је затрпана”, наводи аутор књиге „Пругом преко Шаргана”.

С обзиром да нема поузданих података о броју страдалих у дубини шарганског масива, кружиле су претпоставке да их је у тој смени било између 150 и 200. Стари Мокрогорци су се сећали да је у пословима било више Руса него Италијана, али опет тачан број нису знали.

Радови на прузи су после тог обрушавања тунела обустављени, а нову пружну трасу кроз ову планину направила је Краљевина СХС три године после Великог рата. И ту градњу, зна се то, помагали су руски неимари, избегли из своје домовине након Октобарске револуције.

Због свега тога 2011. подигнута је у подножју обрушеног тунела „Будим” на Шаргану та невелика спомен капела, руска капела како је тада названа. Учињено је то напорима Завичајног удружења Мокрогораца и уз подршку руске амбасаде, с тим што је главни донатор градње био Фонд „Андреј Првозвани” из Москве. Капелу су тада освештали великодостојници Српске и Руске православне цркве.


Коментари5
dae9a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ВлаДо
Имао сам прилике да,приликом зимовања у италијанском скијашком центру Вал Гардени на Алпима пређем пешке 20-так километара трасу исте такве пруге зидане исто 2016 од стране руских ратних заробљеника под присилом исте те Аустроугарске.Пруга је требала да служи за бржу комуникацију аустријске војске до фронта на реци Сочи.Сада је та траса претворена у шеталиште и бициклистичку стазу са WC-има за кучиће.Дуж трасе панои са историјским сликама из доба градње,затим приказан хронолошки развој туризма,прво ловни,затим летњи планинарски и на крају најмлађи зимски скијашки.Мислим да би код нас на Шарганској осмици требало направити нешто слично што би такође привлачило туристе.
чупа ростов
ali to je civilizovana evropa oni mogu da rade sta im se prohte,jel neko odgovarao za taj zlocin nad zarobljenicima???????!!!!!!!!!
Мирослав Јовановић
Треба више оваквих чланака. Јако занимљиво.
Miliana radovic
Hvala politici sto cuva ovako vazne dogadjaje Od zaborava. Prvi put sad o ovome citam.
Препоручујем 21
Mara M.
"Pa ratne zarobljenike gurnula u najopasnije poslove". Ovo nije rečenica. Nego, bilo je potrebno staviti zapetu na kraju prvog pasusa, dopisatu ovu "samostalnu" rečenicu kao logičan kraj kazivanja. Inače, za ovo nisam znala i to je još jedna potvrda mnogih nepravdi učinjenih u ratovanju. Grozno!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Друштво

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља