Сан Себастијан – Ретко ко га није заволео као Тода из Вировог „Друштва мртвих песника”, као Џесија, а касније и као Тату у Линклејтеровим филмовима „Пре сумрака”, „Пре свитања” и „Одрастање” или Винсента из „Гатаке” и Џејка из „Дана обуке”.
Итан Грин Хоук (Остин, Тексас, 1970), амерички глумац, редитељ, књижевник, што је као глумац и сценариста чак четири пута номинован за Оскара, означио је светско глумачко позорје као уметник који уме да направи вешт баланс између независних и високобуџетских филмова којима је давао много, а извукао максимум.
Итану Хоуку је 64. Сан Себастијан фестивал у суботу увече приредио велику свечаност и у дворани Курсал уручио награду „Доностија” за свеукупну каријеру. Њему у част приказан је филм „Седморица величанствених” Антоана Фукуа који је недавно затворио 73. Венецију и истовремено био приказан на фестивалу у Торонту.
У овом римејку истоименог филмског класика, вестерна Џона Стерџиса (из 1960), Хоук игра Гуднајта – „Стрелца” , уз Дензела Вошингтона и Криса Прата.
У разговору за „Политику” који је вођен у групи од пет интернационалних новинара у митском хотелу „Марија Кристина”, на констатацију да је Стерџисов оригинал у себи имао расистичке елементе, а да Фукуа инсистира на културолошким и националним различитостима филмских јунака, Хоук је одговорио:
„Слажем се за то о расизму. Било је то другачије време у Америци. Елију Валаху су браон кремом мазали лице да би што више личио на Мексиканца, глумци су говорили лошим мексичким акцентом, седам их је било белаца. Један од најбољих начина да се говори о различитости и она покаже јесте да се направи филм са гомилом људи који припадају различитим културама и расама и да се направи нешто лепо. Фукуа је баш то урадио...”
Овај филм, каже Хоук, не говори о расама, али их показује јер у њему заједно играју и црни глумац Дензел Вошингтон, затим и Винсент Д'Онофријо, Мануел Гарсија Рулфо... „Када Дензел Вошингтон уђе у просторију, све и свако стане. Не знам зашто, али тако је. Он испуни простор у којем се налази.
Тако је и са Клинтом Иствудом, али он је најчувенији `пиштољџија`, док је Дензел нешто друго. Он ради свој посао на веома високом нивоу и то изазива огромно поштовање. Постоји веома мали број џиновских филмских звезда који су уједно и велики уметници. Дензел је један од њих”, одговарао је Хоук на питања о сарадњи са Вошингтоном.
И за редитеља Антоана Фукуа са којим је пре „Седморице величанствених” већ сарађивао у филмовима „Дан обуке” и „Најбоље из Бруклина”, Итан Хоук има само речи хвале „јер је он од оних редитеља које ће глумци пратити макар били и у гипсу”.
Ствар је у поверењу, каже Хоук, у дељењу истих визија. Због овог филма који је рађен у великом студију иако су Хоуку увек милије независне филмске продукције, глумац тврди да осећа понос.
„Одувек сам желео да одржим равнотежу између блокбастера и независног филма, али без одустајања било којег од ова два света. Рад за велике студије прихватам у случајевима када је могуће успоставити равнотежу између популистичког филма и личне уметности. То Фукуа уме да постигне и зато сам поносан што сам део `Седморице величанствених` ...”.
На питање „Политике” није ли прерано добити награду за животно дело, што му се у Сан Себастијану управо и догодило, Итан Хоук је одговорио: „У смислу мојих година – јесте рано. Међутим, ову награду доживљавам као признање за то што сам свој живот фокусирао на циљ да материјализујем смислену уметност. То је можда мали циљ, али ја ка њему већ дуго стремим кроз моје улоге, приче и новеле које пишем, кроз сликарство, режију.
Стремим ка томе да уметност добије колективну моћ, да буде део наше свести. Део наше стварности и свакодневице. Уметност, култура неопходни су за ментално здравље људске заједнице. Здравље заједнице се управо мери њеном уметношћу”.
Глумац још каже да воли филмске фестивале, јер су они „један од ретких аспеката филмског бизниса који заиста славе филм, а не само новац” и да му је управо из тих разлога фестивал у Сан Себастијану један од најмилијих. „Овде публика има толико ентузијазма и љубави према филму да пожелите да заувек останете овде и са њима гледате филмове”, каже он.
Одговарајући на питања о будућности Итан Хоук је открио да је написао нову графичку новелу о индијанском вођи Џерониму, да свакако не жели да се одрекне глуме, али и да планира да режира још филмова.
„Надам се да ћу једног дана са својих 97 година, изборан, са седом брадом и косом одиграти своју највећу улогу – краља Лира! Од овакве слике ме хвата ужас, али што да не. Вреди покушати да се добаци до тих година и такве улоге”, каже награђени глумац чија каријера подразумева и веома плодан рад у позоришту. На Бродвеју и изван њега.
Итан Хоук и даље живи у Њујорку, том џиновском културном центру. Ожењен је и има четворо деце. Двоје из својевремено разведеног брака са глумицом Умом Турман.
